Arlo (Boršod-Abauj-Zemplen)
| Arlo mađ. Arló | |
|---|---|
 Ime mesta rovaškim pismom | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Severna Mađarska regija |
| Županija | Boršod-Abauj-Zemplen |
| Srez | Ozdi |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 3.686[1] |
| — gustina | 79,71 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 48° 10′ 22″ S; 20° 15′ 36″ I / 48.172781° S; 20.2599° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 46,87 km2 |
  Arlo Arlo na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 3663 |
| Pozivni broj | (+36) 48 |
| Veb-sajt | |
| http://www.arlo.hu/ | |
Arlo (mađ. Arló) je istorijski grad u severnoj Mađarskoj, u županiji Boršod-Abauj-Zemplen (Borsod-Abaúj-Zemplén).
U 19. i 20. veku u selu je živela jevrejska zajednica. Godine 1920. u selu je bilo 53 Jevreja. 1944. godine većina Jevreja u selu je ubijena u Holokaustu.[2]
U selu još uvek postoji jevrejsko groblje.[3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Naselje je nastalo u 11. veku, kada je pripadalo porodici Miškolc. Njegov prvi sačuvani pisani pomen (Arlo) datira iz 1268. godine.
Prvi stanovnici su se bavili sečom drva i sagorevanjem uglja. U 17. veku u naselje su doseljeni Romi, danas čine 50% stanovništva sela.
Stanovništvo sela je počelo da raste od doba industrijskih naselja zahvaljujući blizini fabrika u Ozdu i Boršodnadašdu.
Kriza teške industrije pogodila je i Arlo, broj stanovnika je počeo da se smanjuje od 1990-ih, zbog toga je mnogo ljudi emigriralo u Miškolc i druge gradove. Značajan broj radno sposobnih muškaraca putuje na posao u Miškolc, oblast Egera ili čak Budimpeštu.[4]
Udruženje opatica pod imenom „Male sestre svetog Franje” su se u selo naselile 1994. godine i od tada pomažu siromašne porodice, na primer, beskamatnim kreditima ili prevoze decu na preglede. Od leta 2020. godine, Družba Isusova je započela romsku misiju u dve segregacije naselja (Kišfalun i Čahon)[4] pod imenom „Jezuita Jelenlet Arlo”. Prisustvo funkcioniše u okviru vladinog programa „Evzarkozo telepilekeš”, njegova svrha je „pomoć porodicama: sloboda od nezaposlenosti, nedovoljno obrazovanje, stambeno siromaštvo i nasledna, naučena bespomoćnost“, a njegovu metodološku osnovu pruža „Program prisutnosti Mađarske”kroz „dobrotvornu službu Malte”.[5] „Jelenlethaz” je završen u oktobru 2021. godine, gde se održavaju časovi za mlade majke, podučavanje za školsku decu, časovi plesa i muzike, pomoć u svakodnevnoj administraciji i obezbeđeni prostori za pranje i kupanje.[6]
Populacija[uredi | uredi izvor]
Godine 2001. 70% stanovništva u naselju su bili Mađari, a 30% su bili Romi.[7] Osim toga, u naselju su živela 4 Slovaka.
Tokom popisa iz 2011. godine, 86,1% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, a 19,9% kao Romi (13,6% nije odgovorilo, zbog dvojnog državljanstva, ukupan broj može biti veći od 100%).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 66,7%, reformatori 1%, grkokatolici 0,5%, bez veroispovesti 7,5% (22,5% nije odgovorilo).[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Arlo na mađarskom centralnom zavodu za statistiku (Mađarski).
- ^ [https://yvng.yadvashem.org/index.html?language=he&s_id=&s_lastName=&s_firstName=&s_place=Arlo&s_dateOfBirth=&cluster=true Seoski Jevreji koji su ubijeni u Holokaustu
- ^ Jevrejsko groblje u selu
- ^ a b Sashegyi Zsófia (28. decembar 2021). „„Az Istent azért szeretem! Csak magát nem!” – arlói modell a cigány szegregátum felemelésére” (na jeziku: magyar). Válasz Online. Pristupljeno 28. decembar 2021.
- ^ „Jezsuita romamisszió Arlón” (na jeziku: magyar). Jézus Társasága. 9. decembar 2021. Pristupljeno 28. decembar 2021.
- ^ „Jezsuita romamisszió: kész az arlói Jelenlét Ház” (na jeziku: magyar). Jézus Társasága. 9. decembar 2021. Pristupljeno 28. decembar 2021.
- ^ Népszámlálás 2001 – 4. Nemzetiségi kötődés – Központi Statisztikai Hivatal
- ^ Arló Helységnévtár
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
