Asindeton
Asindeton (ili asident) (grč. ἀσύνδετον, lat. dissolutum, dissolutio — nepovezan, bez veznika; stil bez veznika) je stilska figura koja označava nizanje reči, sintagmi ili rečenica pri čemu se veznici izostavljaju.[1][2] Sličan je elipsi a suprotan polisindetonu.[3] Pripada figurama konstrukcije.[4]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Najčešće se izostavlja veznik i pa se umesto njega nižu zapete.[5] Umesto zapeta, koriste se i drugi znaci interpunkcije: dve tačke, tačka i zarez, crta.[4] Asindeton dodaje ritam iskazu pa se zato neretko upotrebljava u poeziji. Koristi se da istakne logičku vezu ili suprotnost, da stvori efekat akumulacije, nereda ili gradacije.[6] Čest je u frazeologizmima, gnomskim izrazima poput poslovica, reklamnim sloganima, zatim u novinskim naslovima, polemici, prozi.[4] Ne treba ga poistovetiti sa enumeracijom koja može biti i polisindetska.[4] Kvintilijan ga smatra vrstom brahilogije.[4]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Asindeton prvi pominje Aristotel koji ga smatra pogodnim da istakne poentu.[1][4] Demetrije kaže da ova figura doprinosi dramatskom naboju izraza.[4] Antička retorika je delila ovu stilsku figuru po vrstama reči koje se nižu (imenice, glagoli itd.) i po tome koliko reči ima svaki član niza (jednu ili više).[2] Naročito često su ovu figuru koristili barokni pesnici, a u srpskoj književnosti upotrebljavana je kako u narodnoj tako i u umetničkoj poeziji.[2]
Primeri[uredi | uredi izvor]
Rečenice[uredi | uredi izvor]
- Dođoh, videh, pobedih! (Cezar)
- Priprema, pozor, sad!
- Rečeno — učinjeno!
- Vi ste k meni, ja ću sutra k vama. (srpska narodna poslovica)
U poeziji[uredi | uredi izvor]
| „ | Gvožđe, otrov, konop, nože, |
” |
| — Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića | ||
| „ | U šumama sam pronašla tople špilje, |
” |
| — En Sekston, Njena vrsta | ||
Slične stilske figure[uredi | uredi izvor]
- Akumulacija
- Brahilogija
- Elipsa
- Enumeracija
- Polisindeton
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 51. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ a b v Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 56—57.
- ^ „Asindeton”. Opšte obrazovanje. Pristupljeno 10. 3. 2019.
- ^ a b v g d đ e Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 68—72. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 10. 3. 2019.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 21. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). str. 6. Pristupljeno 10. 3. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). str. 6. Pristupljeno 10. 3. 2019.
- Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 56—57.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 21. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 68—72. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 10. 3. 2019.
- Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 56—57.
- Corbett, Edward P. J. and Connors, Robert J (1999). Style and Statement. New York, Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511543-7.
- Forsyth, Mark (2014). The Elements of Eloquence. New York: Berkley Publishing Group/Penguin Publishing. ISBN 978-0-425-27618-1.
- Popović, Tanja ur. Rečnik književnih termina. Logos Art/Edicija. . Beograd. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.
- Zima, Luka. Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. Zagreb.1988. ISBN 978-86-343-0277-6.
