Atanasko Mihailović
Atanasko Mihailović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1771. |
| Datum smrti | 1849. |
Atanasko Mihailović (1771 – 1849) bio je beršićski knez, sudija i deputat, kao i knez Knežine crnogorske u Nahiji rudničkoj. Sedište kneževine, jedne od četiri u spomenutoj nahiji, bilo je obično u Beršićima.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Osim što je pored Nikole Milićevića Lunjevice bio jedan od najbližih saradnika kneza Miloša Obrenovića, knez Atanasko Mihailović imao je i dvostruke linije koje su ga direktno povezivale sa Milošem. Žena njegovog oca bila je Jelena Vukomanović, poreklom iz kuće kneginje Ljubice. Sa druge strane, njegova ćerka Kruna udala se za Jovana Obrenovića oko 1814. godine.[1][2]
Imao je sina Jovana o čijem obrazovanju je brinuo i sam knez Miloš – nakon što je sazreo za školu, Jovana je knez Miloš poslao da uči kod kneza lepeničkog Đorđa Parezana.[2] Krajem 1824. godine pisao je Atanasku i naredio mu da svog sina pošalje u „ovdašnju (kragujevačku) školu, da bi štogod naučio se”.[2]
Pored kneza Miloša, knez Atanasko je još jedan od nepismenih seljaka koji je svojim radom i spretnošću stigao do visokih položaja u Kneževini Srbiji.[2] Sposobnost Atanaska se ogleda u tome što je knez Miloš tokom svoje vladavine u prestonicu Carstva uputio devet državnih deputacija, a knez iz Beršića je bio član u dvema. Reč je o petoj deputaciji tokom 1820/1821. godine tokom koje su zbog ustanka u Grčkoj jedno vreme čak bili i zarobljeni, i u šestoj kada se iz Stambola obratio pismom Vasi Popoviću sa molbom „da biste mojim mlađanima, koji su kod kuće zaostali, u svačemu mukajet bili i nji podučavali”.[2]
Bio je i član Suda naroda srbskog, proizašlog iz Narodne skupštine u Kragujevcu, a koji je u tom trenutku, 1827. godine, bio najviša sudska instanca u državi. Pored toga, bio je i član suda „naije rudničke”, a obavljao je sudijske poslove i iz statusa kneza u svojoj knežini.[2]
Činjenica je da su se Beršići najviše razvili tokom vladavine Atanaska Mihailovića. O tome svedoči rast sa 48 kuća (46 oženjenih glava) 1839. godine na 70 kuća i 421 stanovnika 1863. godine.
Miloševa zahvalost knezu Atanasku možda se najbolje vidi u tome da je, pored 27 drugih zaslužnih ličnosti (poput Vuka Karadžića, Jakova Nenadovića, Luke Lazarevića, Prote Mateje Nenadovića), Atanasko dobio penziju od 250 talira, dok su samo dve penzije bile veće od njegove.[3]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Iako ne može sa preciznošću da se utvrdi tačna godina njegove smrti, pretpostavlja se da je to bilo 1849. kada se poslednji put spominje u istorijskim spisima.
Danas, jedna ulica u Gornjem Milanovcu nosi njegovo ime.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ J., Z. (28. 4. 2019). „“NEOBIČNO LEPA I VANREDNO DOBRA””. Čačanski glas. Pristupljeno 24. 6. 2021.
- ^ a b v g d đ Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 102. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 103. ISBN 978-86-82877-58-5.