Матија Ненадовић

Матија Ненадовић
Матија Ненадовић
Биографија Датум рођења (1777-02-26)26. фебруар 1777. Место рођења Бранковина  Османско царство Датум смрти 11. децембар 1854.(1854-12-11) (77 год.) Место смрти Ваљево  Кнежевина Србија Религија православац Професија свештеник Политичка партија нестраначка личност
Мандати 1. председник Правитељствујушчег совјета сербског 27. август 1805. — јануар 1807. Монарх Ђорђе Петровић Претходник функција успостављена Наследник Младен Миловановић

Прота Матија Ненадовић или прота Матеја Ненадовић (Бранковина, 26. фебруар 1777 — Ваљево, 11. децембар 1854) је био војвода из Првог српског устанка, први председник Правитељствујушчег совјета и дипломата. Био је син кнеза Алексе Ненадовића, погубљеног у Сечи кнезова. Са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турском и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте српских устаника са страним државама. Његови „Мемоари”, поред књижевне вредности, представљају и драгоцен документ времена.

Биографија

Рођен је у Бранковини 1777. године, у породици кнеза Алексе Ненадовића. Његово најзначајније дело су Мемоари који су написани на српском народном језику.

Један је од организатора Првог српског устанка у ваљевском крају, војвода и државник. Путовао је у Русију и с њом успоставио прве устаничке везе, и више пута путовао у Аустрију ради набавке оружја и муниције. Командовао је делом устаника при ослобођењу Ваљева и Шапца 1804. године, Карановца (данас Краљево) и Ужица 1805. и делом коњице у бици на Мишару 1806. године. Од 1805. до 1807. први је председник Правитељствујушчег совјета, а од 1807. до 1811. његов члан, потом тамнавски војвода, а са Луком Лазаревићем командант устаничких снага на Дрини.

У турској офанзиви против Србије 1813. командовао је са Симом Марковићем устаницима на фронту од Лознице до ушћа Дрине. После пада Србије прешао је у Аустрију и у периоду 1814—1815. настојао да заинтересује велике силе за борбу Србије против Турске. После избијања Другог српског устанка прешао је у Србију, постао ваљевски кнез и члан Народне канцеларије. Због неслагања са начином владавине кнеза Милоша пен vgdnshnuuihnsdhbuohvugshazbgbafhbuhbszujshgvuasgvuvgh aiedfbvufgussbgvushgvughuvghauvgabgvuSBUBHjibgu8gbauvhb asguvhbauiwebviubdvu ibuireabvuijbzbvura uivb juazsbjcbjiabsvuribvjbcjibvauisvhdbuidsabnfvjnajvuigdFGVJBVSCUIBJsdnbjHFDJGNBJSOBLVZDFGNOKDNBFJFXNL;KJXDUJOGJ;FNGI

исан јндра Карађорђевића]] за кнеза Србије 1842. године постао је државни саветник; 1844. са својим људима угушио је катанску буну против кнежеве власти; пензионисан је 1852. године. Умро је у Ваљеву, 11. децембра 1854. године (29. новембра 1854. по јулијанском календару).

Написао је књигу својих сећања „Мемоари“. Његови „Мемоари“, поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена.

У више градова постоје улице које носе његово име, као и основна школа у родној Бранковини.

Цитати

„ Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније. ”

— прота Матија Ненадовић, о првом заседању Правитељствујушчег совјета, одржаном у манастиру Вољавча.

Занимљивости

У телевизијском оставрењу Вук Караџић, улогу Матеје Ненадовића преузео је глумац Бранимир Брстина

Галерија

• 

  Прота Матеја Ненадовић (уље на платну Уроша Кнежевића, 1852)

• 

  Споменик у Ваљеву

• 

  Сабља Проте Матеје Ненадовића

• 

  Ризница у цркви у Бранковини са поклонима које је прота Матеја добијао

• 

  Улица проте Матеје

• 

  Табла у улици Проте Матеје, Београд

Види још

• Ненадовићи
• Црква у Бранковини

Литература

• Милутиновић, Сима (1888). Историја Србије од почетка 1813е до конца 1815е године. Београд: Штампарија Краљевине Србије.  COBISS.SR 512016477
• Ненадовић, Матеја (1984). Акта и писма / прота Матеја Ненадовић ; приредио Велибор Берко Савић. Горњи Милановац: Дечје новине.  COBISS.SR 55812108
• Прота Матеја Ненадовић (2009). Мемоари - Прота Матеја Ненадовић (1 изд.). Народна књига. ISBN 978-86-331-3421-7. 
• „Илустрована историја Српске православне цркве”. 

Спољашње везе

• Бранковина - родно место Ненадовића
• Биографија на сајту САНУ
• Матија Ненадовић: Мемоари на Антологији српске књижевности (.docx формат)