Пређи на садржај

Јован Обреновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Обреновић
Јован Обреновић у униформи генерал-дивизијара
Лични подаци
Датум рођења1786.
Место рођењаГорња Добриња, Османско царство
Датум смрти3. фебруар 1850.(1850-02-03) (63/64 год.)
Место смртиСремски Карловци, Аустријско царство
Породица
РодитељиВишња Урошевић

Јован Теодоровић Обреновић, познат као и Господар Јован, (Горња Добриња, 1786.[1]Сремски Карловци, 22. јануар/3. фебруар[1] 1850) био је генерал-дивизијар, командант Моравско-подринске војне команде,[2] гувернер дистрикта рудничког и пожешког. Био је рођени млађи брат кнеза Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Средњој Добрињи (код Ужица) 1786. године од мајке Вишње и оца Тодора Михаиловића. Учествовао је на Састанку у Такову и подизању Другог српског устанка, као и у Бици на Љубићу 1815. године, у којој је био на челу војног реда.[1] Након завршетка устанка био је на челу Рудничке, а касније и Пожешке нахије.[1] Учествовао је у гушењу Ђакове буне 1825. године. Био је један од старешина устаничких трупа смештених у селу Белица надомак Јагодине.[3]

Његов писар у Брусници био је Нићифор Нинковић почев од 1828. године.

Конак Јована Обреновића у Чачку
Црква Светог Николе у Старој чаршији крај Горњег Милановца
Грб Јована Обреновића са фасаде конака

Године 1814. оженио се Круном Михаиловић (преминулом 18. јануара 1835) и са њом је имао сина Обрена (18181826) и кћи Јелисавету - Савку (18281834).

У други брак ступио је 1836. године са Аном Јоксић (18181880) и са њом је имао две ћерке – Анастасију - Стану (18391933) и Ермилу (18441918). Анастасија се 1858. удала за Теодора Алексића од Мајне (18251891). Ермила се 1860. удала за Николу Чупићаа а 1867. за Тихомиља Тешу Николића (18321886).[4]

Господар Јован је живео у селу Пешти све до 1834. године када се преселио у Чачак где је постао начелник тамошњег округа. У Чачку је кратко живео. Тамо је постао и ктитор. Осим што је заслужан за обнављање старе Страцимирове задужбине, надлежан је био и за обнављање Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. У том граду је подигао и Храм Светог Ђорђа 1820, Цркву Вазнесења Христовог на месту некадашње Богородице Градачке 1834. и Цркву Светог Николе у Брусници 1836/1837. године.[2]

По њему је названа неуспешна Јованова буна из 1839. године чији је циљ био да поврати на престо кнеза Милоша.[1] Пропаст буне довела је до тога да Јован буде осуђен на десет година заточења. Касније је казна измењена у три године кућног притвора у Београду.[1]

После Вучићеве буне из 1842. године прешао је у Аустрију.[2]

Умро је 22. јануара/3. фебруара 1850. године у Сремским Карловцима у изгнанству.

У његовом конаку у Чачку из 1835. године смештена је стална поставка Народног музеја Чачак.

Гроб му се налази на Успенском гробљу у Новом Саду.[5]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Теодор Михаиловић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Вишња Урошевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Први брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Круна Михаиловић 18. јануар 1835.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Обрен Обреновић 1818. 1826. умро у детињству
Савка Обреновић 1. октобар 1828. 5. октобар 1834. умрла у детињству

Други брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Ана Јоксић 14. март 1818. 21. јун 1880.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Анастасија Обреновић 9. новембар 1839. 27. фебруар 1933. Тодор Алексић од Мајне
Ермила Обреновић 3. фебруар 1844. јун 1918. Никола Чупић; Тихомиљ Николић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Боловић, Марушић & Петровић 2015, стр. 42
  2. ^ а б в „Јован Обреновић (1786—1850)”. Народни музеј Чачак. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 31. 8. 2013. 
  3. ^ Марушић, Боловић & Тимотијевић 2013, стр. 269
  4. ^ Обреновићи - родослов
  5. ^ УСПЕНСКО ГРОБЉЕ КАО ВРТ КУЛТУРЕ