Лука Лазаревић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Лука Лазаревић (вишезначна одредница).
Лука Лазаревић
Pop Luka Lazarević.jpg
Лука Лазаревић
Датум рођења 1774.
Место рођења Свилеува
 Османско царство
Датум смрти (1852-04-29)29. април 1852.
Место смрти Шабац

Лука Лазаревић (Свилеува, 1774Шабац, 29. април 1852) био је српски јунак, војвода, великан Првог српског устанка и православни свештеник (поп).

Улица Луке Лазаревића у Београду

Биографија[уреди]

Рођен је у Свилеуви 1774. године од оца Теодора и мајке Јевросиме.

Био је на школовању у Срему, у тадашњој Аустрији, око пет година. После тога се вратио и оженио Марицом, ћерком Максима Пејића из Забрдице и запопио се 1796. године. За парохију је од ваљевског митрополита Данила добио Коцељеву и Љутице. У браку је живео седам година и добио синове Михаила и Кузмана, потом му је 1803. умрла попадија.[1]

Много је волео добре коње и оружје, од којих се никада није растајао. Имао је петнаестак рана, а један куршум у телу и у гроб је однео.

Умро је у Шапцу, 29. априла 1852. године. Сахрањен је поред шабачке цркве.

Први српски устанак[уреди]

За више информација погледајте: Први српски устанак

Када су марта 1800. године шабачки јањичари убили његовог брата од стрица Ранка, Луки је било јасно шта намеравају. Проценио је да се треба дизати против њих.

Први је у Шабачкој нахији 1804. године је устао против Турака, створио устаничку чету и изабран је за војводу („постао вођ шабачким Тамнавцима и Посавцима где год би се сударили с Турцима“)[2] у првој половини 1805. године. Том приликом, Лука се распопио. Брзо је избио у прве редове, поставши цењена и омиљена личност у народу.

Учествовао је у ослобађању Соколске и Ужичке нахије. Напуштајући Ужице, Турци су устаницима платили велику глобу. Од Бега Новљанина, по чијем је налогу убијен кнез Ранко, Лука је добио арапског ата и скупоцену опрему.

У пролеће 1806. године, Турци су упали у Свилеуву и запалили неколико кућа, између осталих и Лукину. Лука их је сачекао у Чучугама и нанео им велике губитке.

Бој на Мишару[уреди]

За више информација погледајте: Битка на Мишару

Учествовао је у свим бојевима против Турака у Подрињу, али се нарочито истакао у боју на Мишару (1806. године). Тад је (заједно са Матејом Ненадовићем) командовао српском коњицом која је на уговорени знак вешто извршила познати маневар (јуриш) и пресудно допринела српској победи. У најжешћем окршају, Лука се у једном врбаку крај речице Думаче сукобио са чувеним Кулин-капетаном. Том приликом поп Лука је био рањен, док су Кулин-капетана убили устаници.

Командант шабачке тврђаве[уреди]

После ослобођења Шапца, вожд Карађорђе га је поставио за команданта шабачке тврђаве, и на тој дужности је био од 1807. до 1813. године. Прича се да се показао као добар старешина који се бринуо да заведе ред у граду и да се суди по правди. У пролеће 1809. године, Лука је (са јединицама Шабачке нахије) опколио Турке у Јањи и Бијељини, али су се устаници ипак морали повући преко Дрине.

Крајем јуна 1811. године, Лука је постављен за команданта сектора од Саве до Лознице. Под његову команду стављене су војводе Стојан Чупић, Анта Богићевић и Сима Катић.

Емиграција[уреди]

У време пропасти Првог српског устанка, 1813. године, поп Лука је напустио Србију и наредне године провео је у емиграцији. Испрва је кратко боравио у Срему у тадашњој Аустрији: прво у карантину у шумама манастира Фенек, затим у Голубинцима, па у горњој тврђави у Петроварадину. Затим је одведен у Јуденбург у Штајерској, где је живео скромно и повучено. Одатле је заједно са осталим устаничким старешинама упућен у Хотин у Бесарабији (Русију), где је живео до 1832.[3] године. Од руске владе примао је 300 дуката годишње, истовремено се бавећи трговином и узимајући спахилуке у закуп.

Повратак у домовину[уреди]

Године 1833. вратио се у домовину с великим почастима и настанио се у Шапцу. Кнез Милош поставио га је за члана шабачког Магистрата и поклонио му је кућу у Шапцу, тачно преко пута Јевремовог конака. Пред крај живота нашао се у тешкој материјалној ситуацији и био је принуђен да узима новац на зајам под неповољним условима. Почетком 1847. године добио је пензију.

Био је велики противник кнеза Милоша и династије Обреновића. Године 1842. за време буне Томе Вучића, по наредби кнеза Михаила Обреновића, Лука Лазаревић бива ухапшен и смештен у затвор. После промене династије (кад су Карађорђевићи дошли на власт), постао је члан Државног савета.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Павловић, Марко; Живановић, Зоран А. (2008). Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви. Коцељева: Библиотека „Јанко Веселиновић“. стр. 138. ISBN 978-86-84115-04-3. (COBISS.SR). 
  2. Вук Стефановић Караџић, „Правитељствујушчи совјет сербски“ за времена Карађорђева, или отимање ондашњијех великаша око власти, Беч, 1860.
  3. Богдан Секендек, Први српски устанак у Подрињу, Дом Културе „Вера Благојевић“ Шабац, Шабац, 1999.

Литература[уреди]

  • Павловић, Марко; Живановић, Зоран А. (2008). Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви. Коцељева: Библиотека „Јанко Веселиновић“. стр. 138. ISBN 978-86-84115-04-3. (COBISS.SR). 

Спољашње везе[уреди]