Austrijsko-turski rat (1663—1664)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Austrijsko-turski rat (1663—1664)
Deo otomansko-habzburških ratova
A szentgotthárdi csata (német kép).jpg
Bitka kod Sentgotharda
Vreme:1663-1664
Mesto:Kraljevina Ugarska
Rezultat: Vašvarski mir
Sukobljene strane
 Osmansko carstvo  Habzburška monarhija
Komandanti i vođe
Fazil Ahmed-paša Ćurpilić Rajmund Montekukoli
Jačina
90.000[traži se izvor] 100.000[traži se izvor]

Austro-turski rat (1663—1664) bio je kratak ratni sukob između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. Rat je završen mirom u Vašvaru.

Rat[uredi]

Zbog razmimoilaženja Beča i Porte oko izbora novog transilvanskog kneza, izbio je rat. Veliki vezir Ahmed Ćuprilić sa 120.000 vojnika prešao je 22. juna 1663. godine Dravu kod Osijeka i krenuo protiv austrijskih snaga (oko 40.000 vojnika) pod feldmaršalom Rajmundom Montekukolijem koje su se iz zapadne Mađarske povukle u Gornju Mađarsku. Turci su nadirući za njima osvojili Nove Zamki, Njitru, Levice i Nograd. Petar Zrinski je kod Otočca (17. oktobra 1663.) razbio bosanskog beglerbega Smail-pašu Čengića. Ban Nikola Zrinski je sa austrijskim trupama početkom 1664. godine ofanzivnom akcijom levom obalom Drave od Novog Zrina osvojio Berzence, Baboču i Barč i prodro do Pečuja. Ćuprilić je sa 30.000 vojnika tada krenuo u pomoć opsednutoj Kaniži i dalje u dolinu Rabe. Montekukoli je prikupio oko 65 000 vojnika i 1. avgusta 1664. godine razbio Turke kod Sentgotharda. Istovremeno su austrijske trupe povratile u Gornjoj Mađarskoj Njitru, Levicu i Parkanj. Na to je usledio 20-godišnji Vašvarski mir, po kome su Turci zadržali sve što su u Mađarskoj osvojili; ovo su osudili hrvatski i mađarski staleži, nezadovoljni dvorskom centralističkom politikom.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]