Аустријско-турски рат (1529—1533)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аустријско-турски рат (1529—1533)
Део Отоманско-хабзбуршких ратова
Siegeofvienna1529.jpg
Опсада Беча 1529.
Време:15291533
Место:Аустрија, Угарска, Хрватска
Узрок:грађански рат у Угарској након битке на Мохачу.
Резултат: Турска победа
Територијалне
промене:
Турци освојили већи део Мађарске, Хрватске, Славоније и Далмације
Сукобљене стране
 Османско царство  Хабзбуршка монархија
Команданти и вође
Сулејман Величанствени Фердинанд I Хабзбуршки
Ханс Кацијанер
Јачина
100.000 (1529)[1] 80.000 (1532)[1]

Пошто је у борбама за угарски престо након битке на Мохачу 1526. мађарско племство већим делом пристало уз домаћег краља Јаноша Запољу, развио се у Угарској грађански рат између његових присталица и надвојводе Фердинанда од Аустрије - кога су подржавала властела Горње Угарске (Словачка) и Хрватске. Запоља је тада позвао у помоћ Турке. Сулејман Величанствени је то прихватио и повео велику армију против Фердинанда, оспоравајући Хабсбурговцима власт над Угарском.[1]

Рат[уреди]

Сулејман Величанствени је са војском прешао Драву код Осијека, на Мохачком пољу примио поклоњење Јаноша Запоље и опсео Будим. Слаба посада предала се 8. септембра 1529. и Запоља је проглашен за угарског краља као турски вазал. Сулејман је затим опсео Беч са око 100.000 војника (рачунајући и више десетина хиљада помоћних трупа) и 300 топова. Утврђени град бранио је врховни капетан Николас Залм-Рајфершајт са 16-17.000 војника и 70 топова. У недостатку већих опсадних топова Турци су се после 20-дневне опсаде повукли преко Будима и Петроварадина.[1]

Пошто су аустријске трупе и даље угрожавале Запољину престоницу Будим, Сулејман је 1532. повео нови поход против Аустрије, са око 32.000 редовних и неколико десетина хиљада нередовних трупа. Овог пута скренуо је од Осјека краћим правцем кроз југозападну Мађарску на Кесег. Уместо да похита на Беч и да појединачно потуче Фердинандове трупе у прикупљању, суттан се 9. августа задржао под Кесегом, чија је посада под капетаном Николом Јуришићем 21 дан храбро одолевала турској опсади. Пошто је у међувремену Фердинанд између Бечког Новог Места и Беча окупио армију са око 80.000 људи, Сулејман је одустао од даљег освајања и после заузимања Кесега скренуо за Београд, пљачкајући поред Граца и Вараждина.[1]


Последице[уреди]

Султан је 1533. прихватио први мир са Аустријом, пристајући на поделу Мађарске. И поред тога, босански и смедеревски санџак-бегови освојили су 1536. Пожешку котлину, а херцеговачки санџак-бег 1537. тврђаву Клис, последње хрватско упориште јужно од Велебита. Турски успеси у Славонији и Далмацији приморали су Фердинанда да 1537. пошаље део својих трупа ради избацивања Турака из Славоније. Ова операција, тзв. Кацијанеров поход, завршена је поразом код Горјана.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 330.