Afera Bernija Madofa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bernard L. Madof
Slika Madofa pri hapšenju
Datum rođenja(1938-04-29)29. april 1938.
Mesto rođenjaKvins, SAD
Datum smrti14. april 2021.(2021-04-14) (82 god.)
Mesto smrtiSeverna Karolina, SAD

Afera Bernija Madofa je investiciona prevara koja je otkrivena 2008. god.[1] U decembru te godine, Berni Madof (enlg. Bernie Madoff), bivši direktor Nasdaka i osnivač Vol Strit firme „Bernard L. Madoff Investment Securities LLC”, priznao je da njegovo preduzeće predstavlja složenu multimilijardersku Poncijevu prevaru.

Madof je osnovao svoju firmu 1960. god. i bio je njen direktor sve do svog hapšenja.[2][3] U firmi su radili Madofov brat Piter (engl. Peter) i Piterova ćerka Šana Madof (engl. Shana Madoff) na višim pozicijama menadžmenta firme, kao i Madofovi sinovi Mark (engl. Mark) i Endru (engl. Andrew). Piter je osuđen na 10 godina u zatvoru, a Mark je izvršio samoubistvo tačno 2 godine nakon uhapšenja svog oca, na taj isti datum.

Obavešteni od strane njegovih sinova, savezni organi vlasti su uhapsili Madofa 11. decembra 2008. god. Madof je 12. marta 2009. god. na sudu priznao krivicu za 11 zločina i priznao je da upravlja najvećom Poncijevom šemom u istoriji.[4][5] 29. juna 2009. god. je bio osuđen na 150 godina u zatvoru sa restitucijom od 170 milijardi američkih dolara. Umro je u zatvoru 2021. god.[6]

Na osnovu zvaničnih optužbi, Madof je rekao da je njegova firma imala pasivu od otprilike 50 milijardi američkih dolara.[1][7] Tužioci su procenili da je veličina prevare 64,8 milijarde američkih dolara na osnovu količine novca na računima Madofovih klijenata sve od 30. novembra 2008 god.[8] Ignorišući oportunitetni trošak i poreze plaćene na fiktivnim profitima, oko polovine Madofovih direktnih investitora nije izgubilo nikakav novac. Hari Markopolos (engl. Harry Markopolos), uzbunjivač čija su upozorenja prvobitno bila ignorisana, je procenio da najmanje 35 milijarde američkih dolara novca za koji je Madof tvrdio da je ukrao, uopšte nisu ni postojale, već su bile samo fiktivni profiti koje je Madof prijavljivao svojim klijentima.[9]

Islednici su utvrdili da je još ljudi uključeno u prevaru. Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) je bila kritikovana zato što nije dovoljno dobro istražila Bernija Madofa, jer su sumnje o njegovoj firmi postojale još 1999. god. Legitimni, trgovni deo Madofovog preduzeća kojim su upravljali njegovi sinovi je bio jedan od top market-mejkera na Vol Stritu.[10]

Zamrzavanje Madofovih ličnih i preduzetnih sredstava (aktive) je uzrokovalo lančanu reakciju i mnoga druga preduzeća i organizacije su morale barem privremeno da prekinu sa radom, uključujući i fondacije Roberta I. Lapina (engl. Robert I. Lappin) i Pikauer fondaciju (engl. The Picower Foundation).[11][11]

Bernijeva pozadina[uredi | uredi izvor]

Madof je rođen 29. aprila 1938. godine u Kvinsu, Njujork. Sin je Silvije i Ralfa Madofa, koji je bio vodoinstalater i finansijski savetnik.[12][13] Bili su Jevreji[14] i njegova porodica je emigrirala iz Poljske, Rumunije i Austrije. Madof je imao sestru Sondru i brata Petera.[15][16] Završio je Far Rockaway srednju školu 1956. godine.[16] Pohađao je Univerzitet u Alabami jednu godinu, a zatim i Hofstra univerzitet gde je i diplomirao 1960. godine na političkim naukama.[17][18] Madof je na kratko pohađao Bruklinsku školu prava ali je ubrzo napustio da bi osnovao Investment Securities LLC.[19][18][20]

1960. godine, osnovao je firmu koja trguje po niskim cenama kao broker-diler sa 5.000 dolara[21] koje je zaradio kao spasilac i instalater prskalica za navodnjavanje i sa zajmom od 50.000 dolara od njegovog tasta Saula Alperna.[22] Karl Šapiro je jedan od prvih kupaca, uloživši 100.000 dolara.[20] Da bi firma opstala na tržištu tj. Njujorškoj berzi, on je počeo da koristi inovativnu kupjutersku tehnologiju za proširivanje svojih kotacija.[23] Tehnologija je nakon probnog rada koju je razvila firma postala NASDAQ.[24] Posle 41 godine Madof firma je osnovana 2001. godine sa Madofom kao jedinim akcionarom i samostalnim vlasnikom.[25]

U jednom trenutku, Madoff Securities je bio najveći provajder likvidnosti na NASDAQ-u, a 2008. bila je šesta najveća u S&P 500 akcijama.[23] Firma je imala odeljenje za upravljanje investicijama i savetovanje, koje nije objavila, što je bilo u fokusu istrage o prevari.[26]

Madof je bio „prvi istaknuti praktičar“[27] plaćanja za tok naloga, u kojem diler plaća brokery pravo da izvrši nalog kupca. Ovo je nazvano „legalna ponuda“.[28] Neki akademici su doveli u pitanje etičnost ovih isplata,[29][30] ali je Madof tvrdio da ove isplate nisu promenile cenu koju je kupac dobio.[31]

Madof je bio aktivan u Nacionalnom udruženju trgovaca hartijama od vrednosti (NASD), samoregulatornoj organizaciji industrije hartija od vrednosti. Bio je predsednik i član upravnog odbora.[19]

Od 1991. do 2008. Berni i Rut Madof dali su oko 240.000 dolara saveznim kandidatima, strankama i odborima, uključujući 25.000 dolara godišnje komitetu demokratske senatorske kampanje od 2005. do 2008. Nakon razotkrivanja prevare, komitet je vratio 100.000 dolara Madofovih doprinosa Irvingu Pikardu, stečajnom upravniku koji nadgleda sva potraživanja. Komitet je takođe kritikovan zbog sporog odricanja Madofovih donacija. Senator Čarls E. Šumer je vratio skoro 30.000 dolara dobijenih od Madofa i njegovih rođaka a Senator Kristofer J. Dod donirao je 1.500 dolara Fondaciji Eli Vizel za humanost, koja je i sama bila žrtva prevare.[32][33] Ostale demokrate koje su primile donacije su dale pare raznim dobrotvornim organizacijama.

Madofovo ime se prvi put pojavilo u istrazi o prevari 1992. godine, kada su se dve osobe žalile Američkoj komisiji za hartije od vrednosti na ulaganja koja su napravili sa "Avelino i Bienes". Godinama su Alpern i dvojica njegovih kolega, Frenk Avelino i Majkl Bienes, prikupljali novac za Madofa, što je praksa koja se nastavila nakon što su Avelino i Bienes preuzeli firmu 1970-ih.[34] Avelino je vratio novac investitorima i Američka komisija za hartije od vrednosti je zatvorila slučaj.[35] Godine 2004, Ženevivet Voker-Lajtfut, advokatica u SEC-ovoj Kancelariji za inspekciju i ispitivanje usklađenosti (OCIE), obavestila je šefa ogranka svog supervizora Marka Donohuea da je njena revizija Madofa otkrila brojne nedoslednosti i preporučila dalje ispitivanje. Međutim, Donohue i njegov šef Erik Svonson su joj rekli da prekine rad na istrazi o Madofu, da im pošalje svoje rezultate rada i da umesto toga istražuje industriju zajedničkih fondova. Svonson, pomoćnik direktora SEC-ovog OCIE-a,[36] upoznao je Šanu Madof, Bernijevu nećaku, 2003. dok je istraživao njenog ujaka i njegovu firmu. Istraga je završena 2005. Godine 2006. Svonson je napustio Američku komisiju za hartije od vrednosti i verio se za Šanu Madof, a 2007. njih dvoje su se venčali.[37][38] Portparol Svonsona je rekao da on „nije učestvovao ni u kakvoj istrazi firme „Bernard L. Madoff Investment Securities LLC” ili njenih filijala dok je bio u vezi sa Šanom Madof. “[39]

Dok je čekao izricanje presude, Madof se sastao sa generalnim inspektorom SEC-a, H. Davidom Kotzom, koji je sproveo istragu o tome kako regulatori nisu uspeli da otkriju prevaru uprkos brojnim naznakama.[38] Madof je rekao da je mogao biti uhvaćen 2003. godine, ali da su se nespretni istražitelji ponašali kao „Kolumbo” i nikada nisu postavili prava pitanja: „ Bio sam zapanjen. Nikada nisu ni pogledali moju evidenciju o akcijama. Da su istražitelji proverili kod „The Depository Trust Company”, centralnog depozitara hartija od vrednosti, to bi im bilo lako da vide. Ako gledate Ponci šemu, to je prva stvar koju uradite.”

Medof je u intervjuu od 17. juna 2009. rekao da je predsednica SEC-a Meri Šapiro bila „dragi prijatelj“, a komesarka SEC-a Elis Volter bila „sjajna dama” koju je „prilično dobro poznavao”.[40]

Nakon Madofovog hapšenja, SEC je kritikovan zbog nedostatka finansijske ekspertize i nedostatka dužne pažnje, uprkos tome što je skoro deceniju primao žalbe od Harija Markopolosa[41] i drugih. Generalni inspektor "SEC"-a, Kotz, otkrio je da je od 1992. godine SEC vodio šest istraga o Madofu, koje su propale bilo nesposobnim radom osoblja ili zanemarivanjem navoda finansijskih stručnjaka i uzbunjivača.[42][43][44]

Način prevare[uredi | uredi izvor]

Svakodnevno su Madofov asistent Frenk Di Paskali i njegov tim na 17. spratu „Lipstick Building", gde je bila bazirana prevara, pratili zatvaranje cena S&P 100. Zatim su izabrali akcije sa najboljim učinkom i koristili ih da kreiraju lažne „korpe“ akcija kao osnovu za lažne podatke o trgovanju, za koje je Madof tvrdio da su generisani iz njegove navodne strategije „konverzije podeljenih štrajkova“, u koje je kupovao akcije plavih čipova i na njih sklapao opcione ugovore. Često su obavljali svoje „trgovine“ na mesečnom maksimumu ili najnižem nivou akcija, što je rezultiralo visokim „prinosima“ koje su reklamirali kupcima. Povremeno su poskliznuli i datirali su da se trgovine odvijaju vikendom i saveznim praznicima, iako to nikada nije otkriveno.[45]

Tokom godina, Madof je opominjao svoje investitore da ćute o svom odnosu sa njim. To je bilo zato što je bio dobro svestan konačnih granica koje postoje za legitimnu konverziju podeljenim štrajkom. Znao je da ako se sazna o iznosu kojim je „upravljao” investitori bi se zapitali da li bi mogao da trguje u obimu koji je tvrdio, a da tržište ne reaguje na njegovu aktivnost, ili da li postoji dovoljno opcija za ogradnju od kupovine akcija.[34]

Madof je tvrdio da je svoju prevaru započeo početkom 1990-ih, iako su tužioci verovali da je ona bila u toku još 1980-ih. Di Paskali je, na primer, rekao tužiocima da je znao u nekom trenutku kasnih 1980-ih ili ranih 1990-ih da je posao investicionog savetovanja lažan.[34] Istražitelj zadužen za rekonstrukciju Madofovog plana veruje da je prevara bila u toku još 1964. Navodno je Madof rekao poznaniku ubrzo nakon hapšenja da je prevara počela "skoro odmah" nakon što je njegova firma otvorila svoja vrata. Bongiorno, koji je proveo preko 40 godina sa Madofom – duže od bilo koga osim Rut i Pitera – rekao je istražiteljima da je radila „iste stvari koje je radila 2008.“ kada se prvi put pridružila firmi.[45]

Poslednje nedelje i kolaps[uredi | uredi izvor]

1999. godine, finansijski analitičar Hari Markopolos, zaključio je da je nemoguće da Madofova firma postigla dobit i obavestio je SEC o tome. On je verovao da je matematički moguće dokazati da je Madof prevarant.[9][46] Niko iz SEC Boston kancelarije 2000. i 2001., kao i Njujorške SEC kancelarije 2005. i 2007. nije mu verovao. Pokušao je to više od deset godina.[9]

Veliki broj firmi sa Vol Strita-a su sumnjale da je Madof prevarant i nisu investirale novac u njegovu firmu.[46] Irska centralna banka je neuspešno pokušala da ga otkrije kada je koristio irska sredstva i dostavljao velike količine informacija. Prvi put kada je uočena prevara bilo je 2008. godine kada je i uhapšen u Njujorku.[47][47][48]

FBI je objavio izveštaj u kom se navodi da je jedan stariji službenik, koji je u stvari bio njegov sin, rekao da se Madofova firma bori da isplati 7 milijardi dolara za otkup.[49] Godinama je Madof deponovao novac investitora na svoj poslovni račun i povlačio novac sa tog računa kada su tražili otkup. Ubrzo zatim, shvatio je da neće imati dovoljno novca da ispuni preostale zahteve nakon Dana zahvalnosti. Sredinom 2008. je na njegovom računu zabeleženo 5,5 milijardi dolara da bi u novembru iste godine imao 234 miliona dolara. Sve banke su prestale da daju kredite pa je shvatio da ne može više da pozajmljuje novac. Prvi koji su saznali za to su njegov asistent Frenk Di Paskali a ubrzo i njegov brat Piter.[34][50]

Berni je rekao Marku 9. decembra da planira da isplati 173 miliona dolara bonusa svojim radnicima dva meseca ranije.[51] Sledećeg jutra su Endru i Mark otišli do kancelarije njihovog oca i pitali ga kako će da isplati bonuse, potom su otišli do njegovog stana gde im je u Rutinom prisustvu rekao da je “gotov“.[51][45]

Madofovi sinovi su prijavili svog oca vlastima.[49] Madof je rekao svom asistentu da podigne novac na svom poslovnom računu i unovči račune nekoliko članova njegove porodice i prijatelja,[34] međutim njegovi sinovi su ubrzo kontaktirali advokata koji je imao kontakta sa SEC-om.[45] Madof je zatim uhapšen 11. decembra 2008. godine i optužen za prevaru sa hartijma od vrednosti.[52] Ostao je ubrzo u kućnom pritvoru jer je platio kauciju od 10 miliona dolara. 2009. godine sudija Deni Čin mu je presudio da predstavlja rizik od bekstva, opozvao kauciju i vratio ga u Metropolitan popravni centar. Madof je u nekoliko navrata pokušao da se oslobodi i da se vrati kući uz pomoć advokata Ire Sorkin ali neuspešno.[53] Madofova žena je odustala od svog potraživanja u imovini od 85 miliona dolara i ostala sa samo 2,5 miliona u gotovini.[54] Ona je takođe optužena za povlačenje 15 miliona dolara sa računa povezanih sa kompanijom neposredno pre nego što je on uhapšen.[55]

Irvin Pikard je tužio Madofove sinove, Marka i Endrua, njegovog brata Pitera, i ćerku Šanu zbog nemara i kršenja fiducijarne dužnosti za 198 miliona dolara. 2001. su primili preko 80 miliona dolara odštete.[56][57]

Dana 12. marta 2009, Madof priznao krivicu za 11 federalnih krivičnih dela, uključujući prevaru sa hartijama od vrednosti, prevaru elektronskim putem, prevaru poštom, pranje novca, davanje lažnih izjava, krivokletstvo, plana beneficija zaposlenih i podnošenje lažnih prijava SEC-u. Izjava o krivici bila je odgovor na krivičnu prijavu podnetu dva dana ranije, u kojoj se navodi da je u poslednjih 20 godina Madof prevario svoje klijente za skoro 65 milijardi dolara u najvećoj Ponci šemi u istoriji. Madof je insistirao da je on jedini odgovoran za prevaru.[42][58] Madof se nije nagodio sa vladom. Tačnije, izjasnio se krivim po svim tačkama optužnice. Spekulisalo se da je Madof priznao krivicu umesto da sarađuje sa vlastima kako bi izbegao imenovanje saradnika i zaverenika koji su bili umešani sa njim u šemu.[59][60]

U svom izjašnjavanju o krivici, Madof je naveo da je započeo svoju Ponci šemu 1991. On je priznao da nikada nije napravio nikakva legitimna ulaganja u novac svojih klijenata tokom tog perioda. Umesto toga, rekao je, jednostavno je deponovao novac na svoj lični poslovni račun u Čejs Menhetn banci. Kada su njegovi klijenti tražili povlačenje novca, on im je platio sa Čejs računa — klasični scenario „pljačkaš Petra da bi platio Pavlu“. Čejs i njegov naslednik, JPMorgan Čejs, možda su zaradili čak 483 miliona dolara sa njegovog bankovnog računa.[61][62] Priznao je lažne trgovačke aktivnosti maskirane stranim transferima i lažnim podnescima SEC-a. Izjavio je da je uvek nameravao da nastavi legitimnu trgovinsku aktivnost, ali se pokazalo "teškim i na kraju nemogućim" pomiriti račune njegovih klijenata. Na kraju je, rekao je Madof, shvatio da će njegova prevara na kraju biti razotkrivena.[63][64]

Sudija Čin je 29. juna 2009. osudio Madofa na maksimalnu kaznu od 150 godina federalnog zatvora.[65][66]

Madof se izvinio svojim žrtvama, rekavši:

,,Ostavio sam u nasleđe sramotu, kao što su neke od mojih žrtava isticale, svojoj porodici i svojim unucima. Ovo je bilo nešto u čemu ću živeti do kraja života. Žao mi je. Znam da vam to ne pomaže."

Rut nije prisustvovala sudu, ali je dala izjavu u kojoj je rekla: „Sada prekidam ćutanje jer je moje oklevanje da govorim protumačeno kao ravnodušnost ili nedostatak saosećanja prema žrtvama zločina mog supruga Bernija, što je bilo upravo suprotno od istine. Sramota me je. Kao i svi ostali, osećam se izdano i zbunjeno. Čovek koji je počinio ovu užasnu prevaru nije bio čovek koga poznajem svih ovih godina."[67][38]

Kazna i zatvor[uredi | uredi izvor]

Madofov predviđeni datum izlaska,  opisan kao „akademski“ u Madoffovom slučaju jer bi morao da doživi 198 godina, bio je 31. januar 2137. godine.[68][69] 13. oktobra 2009. objavljeno je da je Madof doživeo svoju prvu tuču u zatvorskom dvorištu sa drugim zatvorenikom, takođe starijim čovekom.[70] Kada je započeo svoju kaznu, Madofov nivo stresa je bio toliko jak da je ubrzo nakon toga izbio koprivnjaču i druge kožne bolesti.[71] Madof je 18. decembra 2009. prebačen u medicinski centar Univerziteta Djuk u Daramu, Severna Karolina, i lečen je od nekoliko povreda lica. Bivši zatvorenik je kasnije tvrdio da su povrede zadobijene tokom navodne svađe sa drugim zatvorenikom.[72]

U pismu snaji, Medof je rekao da se prema njemu u zatvoru ponašaju kao prema „mafijaškom donu“.

,,Zovu me ili ujka Berni ili gospodin Madof. Ne mogu nigde da hodam, a da mi neko ne pozdravi, da mi održim duh. Zaista je prilično slatko, koliko su svi bili zabrinuti za moje dobro, uključujući osoblje […] Ovde je mnogo bezbednije nego šetati ulicama Njujorka."[73]

Medof je 29. jula 2019. zatražio od Donalda Trampa smanjenje kazne ili pomilovanje, na šta Bela kuća i Donald Tramp nisu komentarisali.[20]

U februaru 2020. godine, njegov advokat je podneo zahtev za oslobađanje iz zatvora uz tvrdnju da boluje od hronične bubrežne insuficijencije, neizlečive bolesti zbog koje mu je ostalo manje od 18 meseci života i da mu je pandemija KOVID-19 dodatno ugrozila život.[14] On je hospitalizovan zbog ovog stanja u decembru 2019. godine.[74][75] Zahtev je odbijen zbog težine Medofovih zločina.[20][76][77][78]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Madof je umro u 82-oj godini u Federalnom medicinskom centru u Batneru, Serevnoj Karolini, 14.04.2021. godine.[79][20] Umro je od hipertenzije, kardiovaskularne bolesti i hronične bolesti bubrega. Kremiran[80] je u Daramu, Sevrnoj Karolini.[81]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Press Release: SEC Charges Bernard L. Madoff for Multi-Billion Dollar Ponzi Scheme; 2008-293; Dec. 11, 2008”. www.sec.gov. Pristupljeno 2022-04-18. 
  2. ^ „The Madoff Case: A Timeline”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). 2009-03-12. ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-18. 
  3. ^ „Bloomberg Politics - Bloomberg”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-18. 
  4. ^ Bray, Robert Frank, Amir Efrati, Aaron Lucchetti and Chad (2009-03-14). „Madoff Jailed After Admitting Epic Scam”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-18. 
  5. ^ „Biggest Fraud in History $50 billion Madoff Ponzi Scheme :: The Market Oracle ::”. www.marketoracle.co.uk. Pristupljeno 2022-04-18. 
  6. ^ „Ponzi schemer Bernie Madoff dies in prison at 82”. The Seattle Times (na jeziku: engleski). 2021-04-14. Pristupljeno 2022-04-18. 
  7. ^ „Rich investors 'wiped out' by Wall Street fraud - Americas, World - The Independent”. web.archive.org. 2008-12-14. Arhivirano iz originala 17. 12. 2008. g. Pristupljeno 2022-04-18. 
  8. ^ „Madoff mysteries remain as he nears guilty plea”. Reuters (na jeziku: engleski). 2009-03-11. Pristupljeno 2022-04-18. 
  9. ^ a b v Markopolos, Harry (2010). No one would listen : a true financial thriller. Frank Casey. Hoboken, N.J.: John Wiley. ISBN 978-0-470-62536-1. OCLC 593321035. 
  10. ^ „Investors remain amazed over Madoff's sudden downfall - USATODAY.com”. usatoday30.usatoday.com. Pristupljeno 2022-04-18. 
  11. ^ a b Paley, Binyamin Appelbaum, David S. Hilzenrath and Amit R. (2008-12-13). „'All Just One Big Lie'” (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2022-04-18. 
  12. ^ MYTH, Harvard University Press, 2009-06-30, str. 1—16, doi:10.2307/j.ctvjz81dx.4, Pristupljeno 2022-05-01 
  13. ^ Dimmock, Stephen G.; Gerken, William Christopher (2010). „Finding Bernie Madoff: Detecting Fraud by Investment Managers”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1572136. 
  14. ^ a b MacDonald, Scott B.; Hughes, Jane E. (2017-09-29), The Princes of Ponzi: From Charles Ponzi to Bernie Madoff, Routledge, str. 295—324, ISBN 978-1-351-30680-5, doi:10.4324/9781351306805-14, Pristupljeno 2022-05-01 
  15. ^ Perry, Elisabeth Israels (2019-03-21), „Scandal in the Courts”, After the Vote, Oxford University Press, str. 97—123, ISBN 978-0-19-934184-9, doi:10.1093/oso/9780199341849.003.0006, Pristupljeno 2022-05-01 
  16. ^ a b Oppenheimer, Jerry (2009). Madoff with the money. Hoboken, N.J.: Wiley. ISBN 978-0-470-50498-7. OCLC 427542005. 
  17. ^ „WALTER ALLEN, tribute, New York Times, January 1964”, W. Somerset Maugham, Routledge, 2013-07-23, str. 464—467, ISBN 978-0-203-19899-5, doi:10.4324/9780203198995-77, Pristupljeno 2022-05-01 
  18. ^ a b „Mary Roach: 10 things you didn't know about orgasm”. PsycEXTRA Dataset. 2009. doi:10.1037/e515252011-001. Pristupljeno 2022-05-01. 
  19. ^ a b „CBS News/New York Times Monthly Poll, January 2009”. ICPSR Data Holdings. 2010-03-02. doi:10.3886/icpsr26942.v1. Pristupljeno 2022-05-01. 
  20. ^ a b v g d Lidstone, Herrick K. (2019). „Bernie Madoff After Ten Years; Recent Ponzi Scheme Cases, and the Uniform Fraudulent Transactions Act”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. S2CID 169562548. doi:10.2139/ssrn.3313045. 
  21. ^ Rautenshteĭn, Ia I.; Zhunaeva, V. V.; Khokhlova, Iu M.; Nesterova, N. G.; Moskalenko, L. N. (1975). „[Factors causing lysis of an Actinomyces rimosus culture, the producer of the antibiotic, oxytetracycline]”. Mikrobiologiia. 44 (5): 899—904. ISSN 0026-3656. PMID 1634. 
  22. ^ Shilo, Shmuel (1993). „The Jerusalem Post Law Reports. By Asher Felix Landau [The Jerusalem Post, The Magnes Press, The Hebrew University, Jerusalem, 1993, xxiv + 247pp.]”. Israel Law Review. 27 (4): 707—709. ISSN 0021-2237. S2CID 148494372. doi:10.1017/s0021223700011596. 
  23. ^ a b „New York Times Economic Insecurity Poll, December 1995”. ICPSR Data Holdings. 2008-09-08. doi:10.3886/icpsr04505. Pristupljeno 2022-05-01. 
  24. ^ Weiner, Eric J., July 7- (2005). What goes up : the uncensored history of modern Wall Street as told by the bankers, brokers, CEOs, and scoundrels who made it happen (1st izd.). New York: Little, Brown and Co. ISBN 0-316-92966-2. OCLC 57506555. 
  25. ^ Chanaka, Wickremasinghe (2016-03-01). „7 Immunity, 7.7 Entico Corporation Ltd v UNESCO, 18 March 2008, [2008] EWHC 531 (Comm), [2008] 2 All ER (Comm) 97”. Judicial Decisions on the Law of International Organizations. doi:10.1093/law/9780198743620.003.0046. 
  26. ^ „Securities and Exchange Commission (SEC)”, Encyclopedia of Business Ethics and Society, SAGE Publications, Inc., 2008, ISBN 9781412916523, doi:10.4135/9781412956260.n715, Pristupljeno 2022-05-01 
  27. ^ Wilhelm, William J. (2001). Information markets : what businesses can learn from financial innovation. Joseph D. Downing. Boston, Mass.: Harvard Business School Press. ISBN 1-57851-278-6. OCLC 46959760. 
  28. ^ Steinberg, Marc I. (2021-08-11), „The Securities and Exchange Commission”, Rethinking Securities Law, Oxford University Press, str. 267—300, ISBN 978-0-19-758314-2, doi:10.1093/oso/9780197583142.003.0009, Pristupljeno 2022-05-01 
  29. ^ Yu, Guanding. „supp1-3125793.pdf”. dx.doi.org. S2CID 243966765. doi:10.1109/tmc.2021.3125793/mm1. Pristupljeno 2022-05-01. 
  30. ^ Battalio, Robert H.; Loughran, Tim (2007-06-13). „Does Payment For Order Flow To Your Broker Help Or Hurt You?”. Journal of Business Ethics. 80 (1): 37—44. ISSN 0167-4544. S2CID 11526339. doi:10.1007/s10551-007-9445-x. 
  31. ^ „Russia may attend OPEC talks in February”. Emerald Expert Briefings. 2016-01-28. ISSN 2633-304X. doi:10.1108/oxan-es208125. 
  32. ^ „CBS News/New York Times Monthly Poll, March 2008”. ICPSR Data Holdings. 2009-10-01. doi:10.3886/icpsr26146.v1. Pristupljeno 2022-05-01. 
  33. ^ Lionel, S. Lewis (2017-07-28), Madoff's Allure: Money and Mystique, Routledge, str. 225—255, ISBN 9781315080758, doi:10.4324/9781315080758-9, Pristupljeno 2022-05-01 
  34. ^ a b v g d Henriques, Diana B. (2011). The wizard of lies : Bernie Madoff and the death of trust (1st izd.). New York: Times Books/Henry Holt. ISBN 978-0-8050-9134-2. OCLC 703209183. 
  35. ^ „The Presidency of Richard Nixon, January 20, 1969 – August 9, 1974”, The New York Times on the Presidency, 1853-2008, CQ Press, 2009, str. 428—458, ISBN 9780872897632, doi:10.4135/9781483300627.n23, Pristupljeno 2022-05-01 
  36. ^ „ABC News/Washington Post Poll, July 2007”. ICPSR Data Holdings. 2009-06-11. doi:10.3886/icpsr24589. Pristupljeno 2022-05-01. 
  37. ^ Kotz, H. David (2010). Investigation of Failure of the SEC to Uncover Bernard Madoff's Ponzi Scheme: Public Version (na jeziku: engleski). DIANE Publishing. ISBN 978-1-4379-2186-1. 
  38. ^ a b v „New York Times New York State Poll, June 2008”. ICPSR Data Holdings. 2009-12-03. doi:10.3886/icpsr26164.v1. Pristupljeno 2022-05-01. 
  39. ^ „ABC News Poll, July 2008”. ICPSR Data Holdings. 2010-05-06. doi:10.3886/icpsr27322. Pristupljeno 2022-05-01. 
  40. ^ „CBS News/New York Times Pre-Election Tracking Poll, October 31-November 2, 1988”. ICPSR Data Holdings. 1989-09-26. doi:10.3886/icpsr09153.v1. Pristupljeno 2022-05-01. 
  41. ^ Butler, J.; Jayson, G. G.; Swallow, A. J. (1975-12-11). „The reaction between the superoxide anion radical and cytochrome c”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Bioenergetics. 408 (3): 215—222. ISSN 0006-3002. PMID 60. doi:10.1016/0005-2728(75)90124-3. 
  42. ^ a b „Secretary's Department - London Letters - From London (Indexed) - June - December 1963”. 2021-08-20. S2CID 243460667. doi:10.47688/rba_archives_2008/04644. 
  43. ^ „Die Formate PDF und Flash”, PDF@Flash, X.media.press, Springer Berlin Heidelberg, 2010, str. 7—16, ISBN 978-3-642-03598-2, doi:10.1007/978-3-642-03599-9_2, Pristupljeno 2022-05-01 
  44. ^ Zywicki, Todd J. (2009). „Testimony Before United States House of Representatives Committee on Financial Services on Proposed Consumer Financial Protection Agency”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. S2CID 29279647. doi:10.2139/ssrn.1459085. 
  45. ^ a b v g Ross, Brian (2009). The Madoff chronicles : inside the secret world of Bernie and Ruth (1st ed izd.). New York: Hyperion. ISBN 978-1-4013-1029-5. OCLC 430052111. 
  46. ^ a b „CBS News National Survey, February #1, 2011”. ICPSR Data Holdings. 2012-05-23. Pristupljeno 2022-05-01. 
  47. ^ a b Murray, Corey J. (2016). Jones, George Glenn (12 September 1931–26 April 2013). American National Biography Online. Oxford University Press. 
  48. ^ Leidig, Michael. Pyramid Games: Bernie Madoff and his Willing Disciples.. pp. 287–311. Medusa Publishing. ISBN 9780957619142. 
  49. ^ a b Hunter, Philip (2008). „PayPal, FBI and others wage war on Botnet armies. Can they succeed?”. Computer Fraud & Security. 2008 (5): 13—15. ISSN 1361-3723. doi:10.1016/s1361-3723(08)70082-4. 
  50. ^ Ross, Brian (2009). The Madoff chronicles : inside the secret world of Bernie and Ruth. Hyperion. ISBN 9781401310295. OCLC 430052111. 
  51. ^ a b Part 12. June 26, 2004, Stanford University Press, 2020-12-31, str. 459—487, Pristupljeno 2022-05-01 
  52. ^ „Washington Post Maryland Poll, October 2008”. ICPSR Data Holdings. 2010-09-27. Pristupljeno 2022-05-01. 
  53. ^ 2.2 Bail pending appeal, Routledge-Cavendish, 2000-09-13, str. 414—419, ISBN 978-1-84314-004-7, Pristupljeno 2022-05-01 
  54. ^ Nerds Gone Green: Nerds on Wall Street, off Wall Street, John Wiley & Sons, Inc., 2015-10-17, str. 327—341, Pristupljeno 2022-05-01 
  55. ^ Indonesia Economic Quarterly, September 2009. World Bank. 2009. 
  56. ^ „CBS News/60 Minutes/Vanity Fair National Poll, September #2, 2012”. ICPSR Data Holdings. 2013-07-03. Pristupljeno 2022-05-01. 
  57. ^ Packwood Freeman, Carrie (2009-03-02). „This Little Piggy Went to Press: The American News Media's Construction of Animals in Agriculture”. The Communication Review. 12 (1): 78—103. ISSN 1071-4421. doi:10.1080/10714420902717764. 
  58. ^ &NA; (2003). „Guidant Pleads Guilty to Massive Fraud”. Journal of Clinical Engineering. 28 (3): 156—157. ISSN 0363-8855. doi:10.1097/00004669-200307000-00024. 
  59. ^ 10. The Madoff Ponzi Scheme, De Gruyter, 2014-09-24, str. 143—156, Pristupljeno 2022-05-01 
  60. ^ Barnett, His Honour William Evans, (born 10 March 1937), QC 1984; a Circuit Judge, 1994–2009; a Deputy Circuit Judge, 2009–11, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-01 
  61. ^ „HIV/AIDS—How Much Money Did U.S.-Based Philanthropies Disburse in 2009?”. Forefront Group. 2010-12-03. Pristupljeno 2022-05-01. 
  62. ^ Davis, Lou; Wilson, Linus (2010). „Estimating JP Morgan Chase’s Profits from the Madoff Deposits”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1460706. 
  63. ^ „Original PDF”. dx.doi.org. Pristupljeno 2022-05-01. 
  64. ^ Bichot, Jacques (2009-12-24). „Les pyramides de Madoff. L'imposture de Bernard Madoff en révèle beaucoup d'autres”. Futuribles (359): 57—72. ISSN 0337-307X. doi:10.1051/futur/35957. 
  65. ^ Klose, Bernd (2009-04-03). „Sind wir noch zu retten? Charles Ponzi und sein legitimer Nachfolger: Bernard Madoff”. Risk, Fraud & Compliance (2). ISSN 1867-8394. doi:10.37307/j.1867-8394.2009.02.09. 
  66. ^ Aberdeen and Temair, June Marchioness of, ((Beatrice Mary) June Gordon) (29 Dec. 1913–22 June 2009), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-01 
  67. ^ „ABC News Clinton Statement #2 Poll, August 1998”. ICPSR Data Holdings. 1999-02-25. Pristupljeno 2022-05-01. 
  68. ^ „About the Federal Bureau of Prisons”. PsycEXTRA Dataset. 2001. Pristupljeno 2022-05-01. 
  69. ^ „CBS News/New York Times Monthly Poll, July 2009”. ICPSR Data Holdings. 2010-04-12. Pristupljeno 2022-05-01. 
  70. ^ „Journal of the Seventeenth Session: October, 1908, to March, 1909”. The Library. TBS-10 (1): 1—13. 2010-01-13. ISSN 0024-2160. doi:10.1093/libraj/tbs-10.1.1. 
  71. ^ Brendan M Cook; Susan E Powers (2010). „A comparative energy and greenhouse gas emission assessment of bioethanol and residential pellet fuel produced from willow crops grown in New York State”. 2010 Pittsburgh, Pennsylvania, June 20 - June 23, 2010. St. Joseph, MI: American Society of Agricultural and Biological Engineers. doi:10.13031/2013.29812. 
  72. ^ „Fig. 5. Fragments of interferograms: a - from January 8, 2007– February 28, 2009, b - from January 11, 2008– January 16, 2010, c - from February 26, 2008– March 3, 2010, d - with a one-year interval from June 22, 2015–20.06. 2016.”. dx.doi.org. Pristupljeno 2022-05-01. 
  73. ^ „IVth European Conference on Health Law University of Coimbra, Portugal, from 9-11 October 2013”. European Journal of Health Law. 20 (2): 251. 2013. ISSN 0929-0273. doi:10.1163/15718093-12341263. 
  74. ^ 5. BOIL HIM IN OIL: CRACKING DOWN ON WALL STREET THROUGH MADOFF, Stanford University Press, 2020-12-31, str. 119—148, Pristupljeno 2022-05-01 
  75. ^ „New York Times Education Poll, February 1983”. ICPSR Data Holdings. 2008-08-05. Pristupljeno 2022-05-01. 
  76. ^ INDEX, Stanford University Press, 2020-12-31, str. 201—210, Pristupljeno 2022-05-01 
  77. ^ Boothby, Jennifer L.; Overduin, Lorraine Y. (2007). „Attitudes Regarding the Compassionate Release of Terminally Ill Offenders”. The Prison Journal. 87 (4): 408—415. ISSN 0032-8855. doi:10.1177/0032885507306518. 
  78. ^ „Judge Denies TransCanada Request for Pre-Construction Work on Keystone XL Pipeline”. Climate Change and Law Collection. Pristupljeno 2022-05-01. 
  79. ^ „April-2021”. Veterinary World. 14 (4). 2021-04-02. ISSN 2231-0916. doi:10.14202/vetworld.2021.4. 
  80. ^ NAHATA, J.; Jha, P.; Iqbal, M.A. (2021). „POS-202 ATYPICAL HEMOLYTIC UREMIC SYNDROME: A RARE CAUSE OF MALIGNANT HYPERTENSION AND ACUTE RENAL FAILURE IN ADULT”. Kidney International Reports. 6 (4): S85. ISSN 2468-0249. doi:10.1016/j.ekir.2021.03.215. 
  81. ^ Ponticelli, C.; Montagnino, G., Causes of Arterial Hypertension in Kidney Transplantation, S. Karger AG, str. 226—230, Pristupljeno 2022-05-01 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афера_Бернија_Мадофа&oldid=27712107”