Ahmed ibn Bela

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ahmed ibn Bela
أحمد بن بلّة
Benbella.jpg
Ahmed ibn Bela
Biografija
Datum rođenja (1916-12-25)25. decembar 1916.
Mesto rođenja Magnija
Alžir
Datum smrti 11. april 2012.(2012-04-11) (95 god.)
Mesto smrti Alžir
Alžir
Religija Islam
Profesija političar
Politička
partija
Front nacionalnog oslobođenja
1. predsednik Alžira
15. septembar 1963. — 19. jun 1965.
Prethodnik Ferhat Abas (kao predsednik Ustavotvorne skupštine)
Naslednik Huari Bumedijen

Ahmed ibn Bela (25. decembar 191611. april 2012) bio je revolucionar i prvi predsednik Alžira od 1963. do 1965. godine.

Biografija[uredi]

Rođen je 1916. godine u mestu Magnija, u tadašnjoj francuskoj koloniji Alžir. Tokom školovanja bio je podvrgnut diskriminaciji od evropskih profesora zbog svog arapskog porekla.

Godine 1936. je ušao u službu u francuskoj vojsci, pošto je to bilo jedno od retkih zanimanja kroz koja su alžirski muslimani mogli da napreduju u karijeri. Borio se u francuskoj jedinici marokanske pešadije tokom Italijanske kampanje 1943. godine. Šarl de Gol ga je odlikovao medaljom za hrabrost zbog iskazane hrabrosti tokom bitke za Monte Kasino[1]. Iako je napredovao u vojsci, odbio je da primi oficirski čin kada je saznao da su Francuzi zbog muslimanskog ustanka uništili alžirski grad Setif u maju 1945. godine.

Egzil i robija[uredi]

Nakon zaposlenja u lokalnoj upravi, Bela je bio osnivač tzv. Specijalne organizacije, koja je bila preteča budućeg Fronta nacionalnog oslobođenja (FLN). Zbog toga je bio uhapšen 1951. i zatvoren, ali je ubrzo pobegao i sklonio se u Tunis, a zatim u Egipat.

Nakon izbijanja rata za nezavisnost Alžira 1954, Bela je bio na čelu Komiteta FLN u Egiptu. Francuzi su ga ponovno uhapsili 1956. nakon što su presreli njegov avion i prisilili ga da sleti. Bio je u zatvoru sve do sticanja alžirske nezavisnosti 1962. godine. U odsustvu je bio izabran za potpredsednika alžirske prelazne vlade. Bela je bio veoma prisan s egipatskim predsednikom Gamalom Abdelom Naserom i smatrao se naseristom.

Predsednik Alžira[uredi]

Bela je postao izuzetno popularan među narodom nakon nezavisnosti Alžira. Stekao je veliku potporu među vojskom i većinom političara, što je iskoristio za političku marginalizaciju onih koji su mu se suprotstavljali.

Alžir je 8. oktobra 1962. godine postao 109. zemlja članica Ujedinjenih nacija. Bela je 1963. bio izabran za prvog predsednika Alžira. Po dolasku na vlast pokrenuo je niz popularnih reformi, podelio seljacima bezemljašima zemlju bivših francuskih kolonista, uveo alžirsku verziju radničkog samoupravljanja. Ponašao se autokratski kako bi balansirao između vojske, bivših boraca FLN-a i državne birokratije.

Dobio je počasnu titulu heroja Sovjetskog Saveza 30. aprila 1964. godine.

Postpredsednička karijera[uredi]

S vlasti ga je 1965. srušio vojni oficir i saradnik Huari Bumedijen. Bela je bio u kućnom pritvoru sve do 1980, kada mu je dozvoljen azil u Švajcarskoj. Dopušteno mu je da se vrati u rodnu zemlju 1990. godine.

Bio je izabran za predsednika Međunarodne kampanje protiv agresije na Irak na konferenciji u Kairu 2003. godine.

Uprkos kontroverzama koje su ga pratile tokom godina na vlasti, bio je izuzetno cenjen i poštovan zbog svoje uloge u antikolonijalnoj borbi.

Umro je 11. aprila u porodičnoj kući u gradu Alžiru[2]. Vlada je nakon toga proglasila osam dana žalovanja[3].

Izvori[uredi]

  1. Robert Merle, Ahmed Ben Bella, Edició de Materials, 1965.
  2. „Algeria's first president Ahmed Ben Bella dies”. BBC. 10. 1. 2012. Pristupljeno 8. 2. 2013. 
  3. „Algerian founding father Ben Bella dead at 95”. Al Jazeera. 4. 10. 2011. Pristupljeno 8. 2. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi]