Bartolinijeva cista

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bartolinijeva cista
SinonimiCista na Bartolinijevome kanalu, Bartolinijev apsces
Bartolinijeva cista na desnoj strani rodnice
SpecijalnostiGinekologija
SimptomiBol i/ili otok jedne strane rodnice[1]
KomplikacijeApces[2]
Vreme pojaveReproduktivno doba[2]
UzrociUglavnom nepoznati[1]
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma i pregleda rodnice[1]
Slična oboljenjaBruh, rak rodnice[3][4]
LečenjeUmetanje Vordovog katetera, drebaža, marsupializacija
FrekvencijaDva odsto žena[2]

Bartolinijeva cista (engl. Bartholin's cyst) nastaje kada Bartolinijeva žlezda biva blokirana u usminama.[1] Male ciste mogu dovesti do minimalnih simptoma. Veće ciste mogu dovesti do otoka na jednoj strani rodnice što može pokrenuti bolove tokom snošaja ili hodanja.[1] Ako se cista inficira može doći do apscesa koji je obično crvene boje i veoma je bolan.[2] Ako nema simptoma lečenje nije potrebno.[1][2] Bartolinijeva cista je retka bolest, pogađa oko dva odsto žena u nekom trenutku njihovog života.[2] Najčešće se javljaju u periodu rađanja.[2]

Kada cista postane neprijatna ili bolna, onda se preporučuje drenaža.[2] Poželjna metoda je umetanje Vordovoga katetera na četiri sedmice.[2][3] Može se koristiti i hirurška procedura poznata kao marsupijalizacija ili, ako problemi potraju, može se ukloniti cela žlezda.[2] Uklanjanje i/ili biopsija ponekad se preporučuje osobama starijim od 40 godina kako bi se osiguralo prisustvo raka.[2] Antibiotici generalno nisu potrebni za lečenje.[1][2][3]

Uzrok Bartolinijeve ciste je nepoznat.[1] Apsces je rezultat bakterijske infekcije, ali obično nije polno prenosiva infekcija.[5] Uz nju retko ide gonoreja.[1][4] Dijagnoza se obično zasniva na simptomima i na pregledu.[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Cista je dobila ime po Kasparu Bartolinu Mlađem koji je tačno opisao žlezdu 1677. godine koja je dobila ime Bartolinijeva žlezda, na kojoj se stvara spomenuta cista.[6] Osnovni mehanizam same ciste utvrdio je akušer Samjuel Baford Vord 1967. godine.[6][7][8]

Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]

Bartolinijeve žlezde označene su br.7

Bartolinijeve žlezde su jajolikog oblika, dužine 1,5 cm i širine 0,5 cm. Nalaze se između vagine i pripoja klitorisa , koji ih delimično pokriva.  Izvodni kanal svake žlezde dugačak je 1,5-2 cm i otvara se bočno do vaginalnog otvora, u labiohimenalnom žlebu / vaginalnom predsoblju) vulve.[9]

Ishranjuje ih krvlju spoljašnja pudendalna arterija.[10]

Limfna dremnaža vrši se preko površinske ingvinalne i karlične ganglije.[10]

Inervaciju obezbeđuje pudendalni živac.[10]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Dva idsti đeba če u nekom trenutku svog života imati cistu na Bartolinijevoj žlezdi.[2] Javljaju se po stopi od 0,55 na 1000 čoveko-godina, a kod žena od 35 do 50 godina starosti po stopi od 1,21 na 1000 čoveko-godina.[11] Latinoameričke žene mogu biti češće pogođene nego bele žene i crnkinje.[2] Rizik od razvoja ciste Bartolinijeve žlezde se povećava brojem porođaja.[2] Rizik od ove ciste raste sa godinama, ali staje na menopauzi i tada kreće da se smanjuje.[11]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Cista na Bartolinijevoj žlezdi se razvija kada je žlezda blokirana.[12] Blokada može biti uzorkovana infekcijom ili sluznim čepovima.[12] Sekret iz Bartolinijeve žlezde se tada zadržava i formira cistu.[2]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Većina Bartolinijevih cista ne izaziva nikakve simptome, čak i ako neke mogu izazvati bol tokom hodanja, sedenja,[2] i/ili snošaja (dispareunija).[12] Obično su veličine od jednog do četiri centimetara i nalaze se na sredini male usne stidnice. Većina Bartolinijevih cista pogađa samo levu ili desnu stranu male usne stidnice. Dok male ciste obično nisu bolne, veće ciste mogu izazvati veliki bol.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Druga stanja koja se mogu pojaviti na sličan način, između ostalog su: lipom i epidermoidna cista.[2] Ženama starijim od 40 godina se može preporučiti biopsija kako bi se isključila opcija raka.[2]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Ako Bartolinijeve ciste nisu bolne ili neprijatne, lečenje nekada nije ni potrebno. Male, asimptomatske ciste se mogu posmatrati okom vremena da bi se procenio njih razvoj. U slučajevima koji zahtevaju intervenciju, može se postaviti kateter za drežanu ciste ili se cista može hirurški otvoriti da bi se stvorila trajna kesa. Intervencija ima stopu uspešnosti od 80 odsto, bez obzira na metod koji se koristi.[13]

Kateterizacija je mala procedura koja se može obaviti lokalnom anestezijom. Mala cev sa balonom na kraju (potnata kao Vordov kateter) može se umetnuti u cistu.[2] Balon se zatim naduvava i ostavlja. Kateter ostaje na rodnici dve do četiri sedmice, drenirajući tečnost i izazivajući formiranje normalnog otvora žlezde, posle čega se kateter uklanja.[14] Kateteri generalno ne ometaju normalnu aktivnost žena, ali one ne mogu da upražnjavaju vaginalni seks dok je kateter na njihovoj rodnici.[15]

Ciste se takođe mogu trajno otvoriti, to se zove marsupijalizacija,[16] koja uključuje otvaranje žlezde kroz rez kako bi se osiguralo da kanal za izlučivanje ostane otvoren. Ako se cista inficira, može se otvoriti i početi da zarasta posle tri-četr dana. Protiv bolova se mogu koristiti ibuprofen, a kupka u sedećem položaju takođe ima olakšavajuća dejstva. Topli oblozi takođe mogu ubrzati zarastanje.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Iako Bartolinijeve ciste mogu biti prilično bolne, one nisu opasne po život. Nastanak novih cista se ne može apsolutno sprečiti, ali hirurško ili lasersko uklanjanje ciste smanjuje verovatnoću da će se nova formirati na istom mestu. Žene koje imaju cistu, imaju i veću verovatnoću da će je dobiti u budućnosti od onih koje nikada nisu imale to.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i „Bartholin Gland Cysts”. Merck Manuals Professional Edition. Pristupljeno 12. 9. 2018. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Omole, Folashade; Simmons, Barbara J.; Hacker Yolanda (2003). „Management of Bartholin's duct cyst and gland abscess”. American Family Physician. 68 (1): 135—40. PMID 12887119. 
  3. ^ a b v Lee, MY; Dalpiaz, A; Schwamb, R; Miao, Y; Waltzer, W; Khan, A (maj 2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature.”. Current Urology. 8 (1): 22—5. PMC 4483306 Slobodan pristup. PMID 26195958. doi:10.1159/000365683. 
  4. ^ a b Ferri, Fred (2017). Ferri's clinical advisor 2018 : 5 books in 1. Elsevier Canada. str. 175. ISBN 978-0323280495. 
  5. ^ Marx, John A. Marx (2014). „Skin and Soft Tissue Infections”. Rosen's emergency medicine : concepts and clinical practice (8th izd.). Philadelphia, PA: Elsevier/Saunders. str. Chapter 137. ISBN 978-1455706051. 
  6. ^ a b Knaus, John V.; Isaacs, John H. (2012). Office Gynecology: Advanced Management Concepts (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. str. 266. ISBN 9781461243403. 
  7. ^ Baskett, Thomas F (2019). Mr. United Kingdom: Cambridge University Press. str. 455—457. ISBN 978-1108421706. 
  8. ^ Williams Gynecology (2 izd.). McGraw Hill Professional. 2012. str. 1063. ISBN 9780071804653. 
  9. ^ Heller, Debra S.; Bean, Sarah (2014). „Lesions of the Bartholin Gland”. Journal of Lower Genital Tract Disease. 18 (4): 351—357. PMID 24914884. doi:10.1097/LGT.0000000000000016. . ISSN 1089-2591.
  10. ^ a b v Lee, M. Y; Dalpiaz, A; Schwamb, R; Miao, Y; Waltzer, W; Khan, A (2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Current Urology. 8 (1): 22—25. .
  11. ^ a b Yuk, Jin-Sung; Kim, Yong-Jin; Hur, Jun-Young; Shin, Jung-Ho (2013). „Incidence of Bartholin duct cysts and abscesses in the Republic of Korea”. International Journal of Gynecology & Obstetrics. 122 (1): 62—4. PMID 23618035. S2CID 23981470. doi:10.1016/j.ijgo.2013.02.014. 
  12. ^ a b v Eilber, Karyn Schlunt; Raz, Shlomo (septembar 2003). „Benign Cystic Lesions of the Vagina: A Literature Review”. The Journal of Urology. 170 (3): 717—722. PMID 12913681. doi:10.1097/01.ju.0000062543.99821.a2. 
  13. ^ Bartholin's cyst Arhivirano 2013-09-30 na sajtu Archive.today from BestPractice, BMJ Publishing Group. Last updated: Apr 26, 2013
  14. ^ Bourne, Tom (2007). „Mr”. Australian and New Zealand Journal of Obstetrics & Gynaecology. 47: 137—140 — preko Academia.edu. 
  15. ^ Reif, P; Elsayed, H (2015). „Quality of life and sexual activity during treatment of Bartholin's cyst or abscess with a Word catheter”. European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology. 190: 76—80. PMID 25800788. doi:10.1016/j.ejogrb.2015.03.008. 
  16. ^ Haider, Zara; Condous, George; Kirk, Emma; Mukri, Faizah; Bourne, Tom (april 2007). „The simple outpatient management of Bartholin's abscess using the Word catheter: a preliminary study”. Aust N Z J Obstet Gynaecol. 47 (2): 137—140. PMID 17355304. S2CID 36752877. doi:10.1111/j.1479-828X.2007.00700.x. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартолинијева_циста&oldid=27534633”