Pređi na sadržaj

Bitka kod Đera

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Raba
Deo Napoleonovih ratova
Vreme14. jun 1809.
Mesto
Đer (na nemačkom Rab), kraljevina Ugarska
Ishod pobeda francusko-italijanskih snaga
Sukobljene strane
Francusko carstvo  Habzburška monarhija (Kraljevina Ugarska)
Kraljevina Italija
Komandanti i vođe
Ežen de Boarne Nadvojvoda Johan
Jačina
39.902 (42 topa) 35.525 (30 topova)
Žrtve i gubici
3.000 - 4.000 ranjenih i ubijenih 10.300 ubijenih, ranjenih, zarobljenih i nestalih

Bitka kod Raba ili bitka kod Đera vodila se 14. juna 1809. godine za vreme Napoleonovih ratova, između francusko-italijanskih snaga i Habzburške monarhije. Bitka se vodila blizu Đera (Raba), u Kraljevini Ugarskoj i završena je francusko-italijanskom pobedom. Pobeda je sprečila nadvojvodu Johana Austrijskog da povede bilo kakvu značajnu silu u bitku kod Vagrama, dok su snage princa Ežena de Boarnea bile u mogućnosti da se povežu sa carem Napoleonom u Beču na vreme da se bore kod Vagrama. Napoleon je tu bitku nazvao unukom Marenge i Fridlanda, jer je pala na godišnjicu tih dveju bitaka.[1]

Kampanja[uredi | uredi izvor]

Rani potezi[uredi | uredi izvor]

Tokom kampanje 1809. godine u Italiji, Ežen de Boarne je predvodio francusko-italijansku vojsku, dok je austrijskom vojskom komandovao general konjice, nadvojvoda Johan Austrijski. U vreme izbijanja rata, Johan se brzo kretao da bi porazio svog protivnika u bici kod Sacila, 16. aprila. Ova pobeda je odbacila Ežena nazad do reke Adiđe. Front je ostao statičan nekoliko nedelja uprkos Eženovim napadima u bici kod Kaldeira. U međuvremenu, austrijska sila je napunila korpus divizijskog generala Ogista Marmona u Dalmaciji. Posle austrijskog poraza u bici kod Ekmula, Johan je dobio naređenje da se povuče kako bi pokrio strateški levi bok vojske u južnoj Nemačkoj.[2]

Austrijsko povlačenje[uredi | uredi izvor]

Johan se borio sa Eženom u teškoj akciji vojne odbrane u bici na reci Pjavi, 8. maja. Do ovog trenutka, Johan i njegovi vojnici su se dobro borili. Johan je verovatno načinio ozbiljnu grešku razdvajajući svoju komandu. Sa glavom vojske pošao je na severoistok. Do druge sedmice maja, Johan i feldmaršal Albert Gjulaj stajali su u Tarviziju sa 8.340 vojnika. Mobilna sila feldmaršala Johana Marije Filipa Frimontovog od 13.060 ljudi nalazila se u obližnjem Filahu. Feldmaršal Ignac Gjulaj sa 14.880 muškaraca IX vojnog korpusa branio je područje Ljubljane (Laibaha), jugoistočno od Filaha. Daleko na zapad-severozapad, feldmaršal Johan Gabrijel Kasteler de Kurseles i 17.460 vojnika VIII vojnog korpusa držali su područje oko Inzbruka. Feldmaršal Franjo Jelačić i Severna divizija od 10.200 ja bili su stacionirani u Salcburgu na severozapadu. Konačno, 8.100 ljudi general-majora Andreasa fon Stojhevića nastavilo je da pribijaju Marmont, u Dalmaciji, južnoj Ljubljani. Do tada je veliki deo Johanovih snaga bio sastavljen od naglo uzdignute landver pešadije.[3]

Battles of Raab (14 June) and Graz (24–26 June) campaign map
Mapa kampanje u bitkama kod Raba (14. jun) i Graca (24–26. jun)

Dana 13. maja, maršal Fransoa Žozef Lefevr i bavarska vojska uništili su deo Kastlerovih trupa u bici kod Vorgla, blizu Inzbruka.[4] 17. maja, Johan je primio naređenje da prekine komunikaciju Velike armije cara Napoleona pomeranjem na sever. Međutim, nadvojvoda je predugo odlagao izvršavanje ovog zadatka.[5] Iako jako izolovan, Jelačić je ostao blizu Salcburga do 19. maja. Kada je konačno krenuo, bilo je prekasno. Francuski korpus pod generalom divizije Polom Grenierom prerezao je severnu diviziju na komade u bici kod Sant Mišela 25. maja.[6] Jovan se vratio u Grac, ali kada je čuo za Jelačićevu katastrofu, odlučio je da se povuče istočno u Mađarsku.

Tokom maja, male pešadijske snage graničara herojski su branile planinske prelaze tokom bitke kod Predela. Kod Malborgeto-Valbruna, 400 vojnika je od 15. do 17. maja održalo blokadu protiv 15.000 Francuza, samo 50 muškaraca je preživelo. Francuzi su priznali samo 80 žrtava.[7] U bloku Predil Pas, 250 Austrijanaca i 8 topova zadržalo je 8.500 francuskih vojnika na tri dana. 18. maja, kada je položaj konačno pregažen, graničari su svi pobijeni. Francuzi su priznali da su naneli samo 450 žrtava.[8] U samom Tarviziju, Ežen je nanio ozbiljan poraz nadbrojanom Albertu Gjulaju.[9]

Sredinom maja, Marmont je pobedio Stoičevićeve snage u Dalmatinskoj kampanji. Krenuo je na sever u napad, stigavši u Ljubljanu 3. juna. Marmont se zatim udružio sa generalom divizije Žan-Batistom Brusijem i borio se protiv Austrijanca Ignaza Gjulaja u bici kod Graca, od 24. do 26. juna. Njegovih 11.000 vojnika XI korpusa, plus Brusir, prisilno su marširali da se pridruže Napoleonu u blizini Beča i bore se u bici na Vagramu.[10]

Johan se pridružio mađarskim snagama pobune (milicije) u Đeru (Rab). Nameravao je da pređe na severnu obalu Dunava i da se kreće severozapadno kroz Bratislavu (Presburg) kako bi se ujedinio sa glavnom vojskom, kojom je komandovao njegov brat, nadvojvoda Karlo od Austrije, generalismusom austrijskih vojski. Napoleon je naredio Eženu da progoni i uništi Johanovu vojsku. Francusko-italijanske trupe su uhvatile Austrijance sredinom juna i prisilile Johana da se bori.

Bitka[uredi | uredi izvor]

Francusko-italijanska vojska[uredi | uredi izvor]

Ežen de Boarne

Vojska Italije : Princ Ežen de Boarne (39.902, 42 topova)[11]

  • VI korpus : general divizije Pol Grenier (13.940 pešadinaca, 1.178 konjice, 12 topova, 544 topnika i sablje)
    • 1. divizija: general divizije Žan-Matje Sera (6.797 pešadija, 707 konjica, 354 topnika)
    • 2. divizija: general divizije Pjer Fransoa Žozef Durut ( 7.143 pešadije, 471 konjica, 190 topnika)
  • XII korpus : general divizije Luj Baražej d'Ilijers (7,777 pešadije, 259 konjice, 6 pušaka, 279 topnika)
    • 2. divizija: general divizije Filip Estaž Luj Severoli (7,777 pešadije, 259 konjanika)
  • Rezervna konjica: general divizije Emanuel Gruši (5.371 konjica, 12 topova)
    • Laka konjička divizija: general divizije Luj Monbren (1516 konjanika, 6 topova)
    • Laka konjička divizija: general brigade Pjer-David de Kolbert-Šabanje ( 1771 konjica, 6 topova)
      • 9. Husarski puk, tri eskadrile
      • 7. konjički puk, tri eskadrile
      • 20. konjički puk, tri eskadrile
    • Dragunska divizija: general brigade Fransoa Gerin d'Etokinji (2.084 konjice, 6 topova)
  • Rezerve: Ežen
    • 1. divizija: general divizije Mišel Mari Pahtod (4,937 pešadija, 6 topova, 229 topnika)
    • divizija lake konjice: general divizije Luj Mišel Antoan Sau (1.280 konjica)
    • Dragunska divizija: general divizije Šarl Žozef Randon de Malbosie de Puli (1.470 konjanika)
    • Italijanska garda: general divizije Teodoro Lehi (1.328 pešadije, 671 konjica, 6 topova, 439 topnika)
  • Odvojeni:
    • Divizija: general divizije Žak Loriston[12]
      • Badenska brigada: pukovnik Nevenštajn (5,494)[13]
        • Lajbski puk Grossherzog, dva bataljona
        • Puk Erb Grossherzog, dva bataljona
        • Puk Hochberg, dva bataljona
        • Jegerski bataljon Lingg

Austrougarska vojska[uredi | uredi izvor]

Nadvojvoda Johan
  • Vojska Unutrašnje Austrije: general konjice nadvojvoda Johan od Austrije i feldmaršal nadvojvoda Josif, palatin Mađarske (35,525, 30 pištolja) [14]
    • Levi bok: feldmaršal Danijel Mekseri (5.947 konjica, 3 pištolja)
      • Husarska brigada: Oberst Johan Gostonji (602 redovna i 1,740 ustanička konjica)
      • Husarska brigada: general-major Johan Andrasi (739 redovnih i 1,442 konjičkih ustanaka)
      • Husarska brigada: feldmaršal Andreas Hadik (1.424 ustanika)
    • Centar: feldmaršal Jeronim Koloredo-Mansfeld (7,778 pešaka, 6 pušaka) [15]
      • Brigada: general-major Franc Marciani (747 redovnih, 967 landver i 1400 ustanička pešadija)
      • Brigada: general-major Peter Luc (3.186 redovnih i 1.478 landver pešadijskih)
    • Desni bok: feldmaršal Franjo Jelačić (7.517 pešadija, 6 topova)
      • Brigada: general-major Ignac Legisfeld (1527 pešadije)
      • Brigada: Oberst Ludvig Ekhard (1152 redovne i 1700 ustaničke pešadije)
      • Brigada: general-major Ignac Sebotendorf (2.015 redovnih i 1.123 landver pešadijskih)
    • Desno krilo konjica: (1,546 konjica)
      • Konjička brigada: Oberst Emerih Besan (885 redovnih i 661 ustaničkih)
    • Rezerve: feldmaršal Johan Frimont (7,863 pešadije, 12 pištolja)
      • Brigada: general-major Anton Gajoli (2.579 redovnih i 517 pešadija)
      • Brigada: general-major Johan Klajnmajer (2.505 redovnih i 1.671 grenadira)
      • Brigada: general-major Konstantin Etingshausen (591 redovna pešadija)
    • Severno od reke Raab: general artiljerije Pavle Davidović (3,980, 3 pištolja)
      • Brigada: general-major Jozef, baron von Mesko de Felso-Kubini (3500 ustanička pešadija, 480 ustanička konjica)

Planovi[uredi | uredi izvor]

Jeronim Koloredo držao je austrijski centar.

Iako je Johanova vojska od 35.000 ljudi bila samo malo manje brojna od Eženovih 40.000, kvalitet njegovih vojnika bio je izrazito slabiji. Hiljade habzburških vojnika bili su slabo obučeni austrijski lendveri (19.000 muškaraca) i mađarska pobunjenička milicija (16.000 muškaraca).[16] Nadvojvoda je to znao i planirao je voditi odbrambeni rat u snažnoj poziciji. Feldmaršal nadvojvoda Jozef nadmašio je Johana i bio je prisutan na terenu, ali je Johan imao efektivnu komandu nad vojskom.

Johan je sastavio svoju vojsku iza potoka Pandža, okrenutu prema zapadu. Pandža teče od juga ka severu preko njegovog fronta, ulivajući se u reku Rabu na severu. U blizini bojišta, Rab je tekao sa zapada na istok, štiteći Johanov severni bok. Tvrđava Đer nalazila se na južnoj strani reke na malo severoistočno. Johan se nadao da će močvarne obale Pandže na jugu obeshrabriti francusku ofanzivu iz tog pravca. Zatvorena i čvrsto izgrađena farma Kis-Međer stajala je na istočnoj obali Pandže. Samo istočno od farme Kis-Međer, podiže se brdo Sabadhegi. Na severnoj strani brda je zaseok Sabadhegi.[17]

Johan je rasporedio 5.947 konjanika FML Miđerija da brane levi bok iza Pandže. On je pretvorio Kis-Međer u glavno uporište tako što je u farmu i njenu okolinu spakovao 7.778 pešadinaca FML Koloredo. Jelačićevih 7.517 vojnika branilo je desni bok ispred zaseoka Sabadhegi. Rezerva FML Frimonta nalazila se na brdu Sabadhegi. 1.546 konjanika Obersta Besana držalo je zemlju između Jelačićeve desne i reke Raba. FZM Davidović je održao neke terenske radove na severnoj strani reke sa oko 4000 mađarske milicije.

Ežen je odveo MG Gruči iz komande korpusa i premestio ga da zapoveda 5.371 vojnikom u konjičkim divizijama MG Montbrun, BG Gerin i BG Kolbert. Oni su postavljeni na desnom (južnom) boku sa namerom da se Johanov levi bok okrene. Ežen je naredio Grenieru da napadne austrijski centar sa 15.662 muškarca iz njegove dve divizije. MG d'Hilier je dobio zadatak da napadne austrijsko desno krilo svojom divizijom od 8.315 vojnika. Ežen je držao trupe iz Grušijevog korpusa u rezervi, MG Pahodovih vojnika od 5.166 metara i MG Sauove konjice od 1280 ljudi. On je takođe zadržao MG Pulijevih 1.470 draguna i 2.438 italijanskih gardista MG Lehija. [18]

Okršaj[uredi | uredi izvor]

U prvom naletu, Durutove trupe su upale preko Pandže i zaplenile farmu Kis-Međer, ali su je Austrijanci brzo vratili. U oštrim borbama, farma je menjala posednika pet puta. Konačno, Johan je porazio Klejmejerovu moćnu brigadu. Četiri grenadirska bataljona i vojnici devetnaestog pešadijskog puka Alvinci potisli su Seraove trupe, zatim napali Duruteovu diviziju u blizini farme. U međuvremenu, Severolijeva divizija gurnula je Jelačića i zauzela zaselak Sabadheg. Johan je poslao Gajolijevu rezervnu brigadu da se bavi ovom pretnjom. Austrijski kontranapad uspeo je da uspaniči Grenierove i d'Ilijersove vojnike. Oni su napustili svoj ratni plen i otrčali na zapadnu stranu Pandže tražeći sigurnost.[19]

Obaveštavajući da su tri austrijska topa branila najbolji prelaz preko Pandže, Grouči je naručio svojih 12 topova. Vatra francuskog topa ubrzo je ućutkala protivničke artiljerijske komade, dopuštajući Groučijevim konjanicima da počnu da trče uz potok. Kada je francuska konjica napala, pokrivena kanonadom, ustanički Husari su ubrzo pobegli. Samo su sedmi Husarski puk Ot i drugi Husarski puk nadvojvoda Joseph pružili ozbiljan otpor i obe jedinice pretrpele su velike gubitke. Grouči je okrenuo svoje vojnike nalevo da napadnu Johanov levi bok. [20]

Suočen sa krizom, Johan je preuredio svoje jedinice u liniju u obliku latiničnog slova L (L). Njegov desni bok je i dalje prolazio duž Pandže, ali na farmi Kis-Međer, linija je bila nagnuta prema jugu duž brda Sabadheg. Johan je poslao Besanovu konjicu sa desnog boka da pokrije novi levi bok na istočnoj strani brda Sabadheg. Za svoj drugi napad, Ežen je poslao u Pakthodovu diviziju i Lekijevu italijansku gardu iz svoje rezerve. Drugi pešadijski napad polako je napredovao. Konačno, italijanska garda je očistila farmu Kis-Međer. Johan je, bojeći se da ga ne zarobi Groučijeva konjica, naredio povlačenje severoistočno u Đersku tvrđavu.

Ishod bitke[uredi | uredi izvor]

Francusko-italijanske trupe su pretrpele 3.000 do 4.000 ubijenih i ranjenih.[21][22] Austrijski i Landver vojnici su pretrpeli 747 ubijenih, 1.758 ranjenih i 2.408 zarobljenih - ukupno 4.913 žrtava. Bilo je i 1.322 vojnika koja su prijavljena kao nestala, što je ukupno 6.235 muškaraca Johanove vojske.[23][24] Ustanička vojska izgubila je više od 4.100 vojnika, od kojih je 80% nestalih.[24] Ukupni austrijski gubici iznosili su 10.300.[24] Johanova vojska se povukla na severoistok u Komoran, ostavljajući garnizon u Đeru. Tvrđava se 22. juna predala sa 2.500 vojnika nakon slabog otpora.[25]

Jedan istoričar piše:

Nadvojvoda Johan je sada požnjeo sumnjive plodove svoje neverovatno nepromišljene politike razbijanja svoje vojske nakon Bitke kod reke Pjave. Ovaj poraz onemogućio je bilo kakvu nadu da će nadvojvoda Johan moći da donese bilo kakve značajne snage da pomognu u epskoj borbi protiv Napoleona na Vagramu 5. i 6. jula.[23]

Ežen se ubrzo priključio Napoleonu sa 23.000 vojnika.[26] Dok su se ovi ljudi borili u bici kod Vagrama, Johan je bio u stanju da dovede 12.000 ljudi na bojno polje koji su svakako prekasno intervenisali da bi to imalo ikakvog efekta.[27]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chandler, str. 355
  2. ^ Bowden & Tarbox, str. 95
  3. ^ Bowden & Tarbox, str. 115–117
  4. ^ Smith, str. 303
  5. ^ Bowden & Tarbox, str. 96
  6. ^ Smith, str. 312
  7. ^ Smith, str. 304–305
  8. ^ Smith, str. 306
  9. ^ Smith, str. 304
  10. ^ Bowden & Tarbox, str. 96–98
  11. ^ Bowden & Tarbox, str. 118–120
  12. ^ Epstein, 131. Epstein identifies the units in Lauriston's division as the Baden brigade and Colbert's cavalry brigade. Colbert was detached to Grouchy's wing.
  13. ^ Bowden & Tarbox, 59. Bowden lists this brigade in the Eckmuhl order of battle. Its composition and strength may have changed between April and July.
  14. ^ Bowden & Tarbox, str. 121–123
  15. ^ Smith-Kudrna, Colloredo-Mansfeld indicates that Colloredo was promoted to FML only after Raab.
  16. ^ The last Hungarian insurrection in 1809 (oocities.org)
  17. ^ Bowden & Tarbox, str. 96–97
  18. ^ Bowden & Tarbox, Raab map
  19. ^ Bowden & Tarbox, str. 97
  20. ^ Bowden & Tarbox, str. 97–98
  21. ^ Smith, str. 315
  22. ^ Gill 2010, str. 87.
  23. ^ a b Smith, str. 316
  24. ^ a b v Gill 2010, str. 88.
  25. ^ Smith, str. 317
  26. ^ Bowden & Tarbox, str. 154
  27. ^ Bowden & Tarbox, str. 168

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bouden, Skoti i Tarboks, Čarli. Vojske na Dunavu 1809 . Arlington, Teksas: Empajr Gejms Pres, 1980.
  • Čendler, David. Rečnik Napoleonovih ratova. Njujork: Makmilan. 1979. ISBN 978-0-02-523670-7.
  • Gill, J. (2010). 1809 Thunder On The Danube: Napoleon's Defeat of the Habsburgs, Vol. III; Wagram and Znaim. London: Frontline Books. ISBN 978-1-84832-547-0. 
  • Smit, Digbi. Knjiga Napoleonovih ratova. London: Grinhil. 1998. ISBN 978-1-85367-276-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Ђера&oldid=27837347”