Bitka kod Lubina
| Bitka kod Lubina | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Kozačkog ustanka Nalivajka | |||||||||
 Ustanak Nalivajka | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Državna zajednica Poljske i Litvanije |
 Zaporoški kozaci | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| kraljevi hetman Stanislav Žolkevski |
hetman Severin Nalivajko hetman Grigorij Loboda † hetman Matej Šaula | ||||||||
| Jačina | |||||||||
|
1500 konjanika 1000 vojnika (pešadija) 24 topova |
6000 vojnika 30 topova[3] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| nepoznato | 4500 mrtvih | ||||||||
| oko 1500 Kozaka je masakrirano zajedno sa civilima | |||||||||
Bitka kod Lubina bila je odlučujuća bitka između maloruskih kozačkih ustanika protiv (katoličke) poljske represije, Dana 16. maja — 28. maja 1596. u blizini Lubina. Kozake je vodio hetman Severin Nalivajko i hetman Grigorij Loboda, a poljsku vojsku kraljevi hetman Stanislav Žolkevski.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Posle teške bitke kod Ostroga Kamena, koja se desila aprila 1596, Zaporoški Kozaci su bili prinuđeni na odstupanje na drugi breg (levi breg) reke Dnjepar, koju su zvali levoberežna Ukrajina.[4] Sa vojskom su odstupale i porodice hetmana, da bi, u slučaju gušenja ustanka, pobegli u Rusko carstvo. U maju 1596. poljska vojska sa karljevim hetmanom Stanislavom Žolkevskim blokirala je put prema istoku, koji je vodeio prema Rusiji. Kozaki su rešili da se utvrde kod Lubina (danas Poltavska oblast). Koristili su sličnu taktiku kao u bitki kod Ostroga Kamena, gde su se utvrdili sa konjskim vozovima, u širinu je stalo po 4 voza, ukrepljeno sa nasađenim oštrim drvenim kopljima. U kozačkom obruču je bilo oko 10 hiljada ljudi, od čega 6 hiljada Kozaka, od toga 2000 prekaljenih Kozaka sa 30 topova. U poljskoj vojsci je bilo oko 2500 vojnika[5], zajedno sa vojskom poljskih magnata.
Dana 16. maja 1596. godine počela je opsada kozačkog lagera, koji je trajao oke dve nedelje. Kozacu su se branili i nadali se pomoći Zaporoških Kozaka pod komandom mornara (rus. флотоводець) Gasparja Podvisockog, koji je bio aktivan iza neprijateljskih linija. Poljake je ometao sa svojom eskadrom šajka, koje su Dnjeprom plovile sve do Kijeva, gde potope poljske brodove, i dalje u reku Sulu (pritoka Dnjepra). Proboj preko poljske opsade ka opkoljenom lageru mu nije uspeo. Velike gubitke je Kozacima nanela poljska artiljerija. Nakon dve nedelje nestalo je namirnica, konji su počeli da umiraju od žedi. Loše razmere donele su do spora između registrovanih i neregstrovimih Kozaka[6]. Ustanak Nalivajka su počeli upravo neregistrovani (za Poljake nelegalni) Kozaci. To je iskoristio poljski hetman Žolkevski, koji je počeo tajne pregovore sa registrovanim (za Poljake administrativno legalnim) Kozacima i njihovim hetmanom Grigorijem Lobodoj, kojima su nudili amnestiju. Kad su ostali Kozaci saznali za nameru došlo je do nemira između obe strane Kozaka, koji se pretvorio u oružani konflikt. U konfliktu je ubijen hetman Loboda.
Dana 26. maja 1596. godine poljska počinje konačni napad. U noći na 28. maja vrh registrovanih Kozaka uhapsila je Nalivajka, ranjenog Mateja Šaula i druge lidere ustanika i predala ih poljskom hetmanu Žolkevskom. Za vreme predaje poljska šljahta je počinila masakr nad Kozacima i njihovim porodicama. U masakru je ubijeno oko 1500 pravoslavnih Kozaka sa decom i ženama.
Oko 1500 Kozaka, pod hetmanom Kristifor Krempskim, rešilo se probojem i poltavsku stepu. Kasnije su se vratili u Zaporošku Seču.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ danas Ukrajina
- ^ poslednja bitka
- ^ Gruševsьkiй Mihaйlo. Іstorія Ukraїni-Rusi. Tom VII. Rozdіl IV. Stor. 7.
- ^ Zaporoški Kozaci su uglavnom naseljavali desnoberežnu Ukrajinu
- ^ Gruševsьkiй Mihaйlo, Іstorія Ukraїni-Rusi, Tom VII. Rozdіl IV. Stor. 6.
- ^ Poljska je dozvolila Kozacima samo malen, ograničen broj Kozaka vojnika. Zbog velikog broja mnogo Kozaka nije bilo upisanih kod poljske administracije, ti su bili ilegalni, neregistrovani Kozaci
Literatura[uredi | uredi izvor]
- L. Gaйdaй. Istoriя Ukrainы v ličnostяh, terminah, nazvaniяh i ponяtiяh. — Luck: Veža, 2000 (jezik: ruski)
- Spravočnik po istorii Ukrainы Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2009). Red. I. Podkovы i R. Šusta.- Kiev: Geneza, 1993. (jezik: ukrajinski)
- Mihail Gruševskiй. Istoriя Ukrainы-Rusi, tom 7 (jezik: ukrajinski)