Bog je mrtav

„Bog je mrtav” (nemački:  [[:Medija:De-Gott ist tot.ogg|„Gott ist tot“]] ; takođe poznato kao smrt Boga) je često citirana izjava nemačkog filozofa Fridriha Ničea. Izjava se prvi put pojavljuje kod Ničea 1882. godine u delu Vesela nauka (nemački: Die fröhliche Wissenschaft) Međutim, izjava se najčešće dovodi u vezu sa njegovom knjigom Tako je govorio Zaratustra (Also sprach Zarathustra), koja je najodgovornija za popularnost izjave.

Iako se izjava i njeno značenje prepisuju Ničeu, ovo nije njegova tvorevina, jer se Georg Vilhelm Fridrih Hegel bavio idejom o smrti Boga u njegovoj knjizi Fenomenologiji duha. U njoj je razmatrao da se smrt Boga 'ne vidi kao ništa drugo osim lako prepoznativog dela uobičajnog hrišćanskog ciklusa iskupljenja'. Ovo je suprotno od konteksta koji je uspostavio Niče.

Poreklo

Ideja o smrti Boga se prvi put javlja u Veseloj nauci:

Bog je mrtav! Bog ostaje mrtav! I mi smo ga ubili! Kako da se tešimo mi, ubice svih ubica? Ono najsvetije i najmoćnije što je svet do sada imao iskrvarilo je pod našim noževima — ko će ubrisati tu krv sa nas? Kakvom vodom bismo mogli da se očistimo? Kakve ćemo svečanosti okajanja, kakve ćemo svete igre morati da izmislimo? Zar nije veličina toga dela prevelika za nas? Zar mi sami ne moramo postati bogovi da bismo samo izgledali njih dostojni?

— Niče, Vesela nauka, odeljak 125

Ali najpoznatiji pasus je na kraju drugog dela Zaratustrinog Prologa, gde nakon početka njegovog putovanja Zaratrustra sreće ostarelog asketa koji je iskazao ljubav prema Bogu:

Kada je Zaratrustra čuo ove reči, pozdravio je sveca i rekao "Šta bi mogao da ti dam! Ali pusti me brzo da ne uzmem ništa od tebe!" I tako su se rastali jedan od drugog, starac i Zaratrustra, smejući se kao što se dva dečaka smeju.

Ali kada je Zaratrustra bio sam, on je rekao svom srcu: "Da li je moguće! Ovaj stari svetac nije čuo u svojoj šumi da je Bog mrtav!"

— Niče, Tako je govorio Zaratrustra

Objašnjenje

Niče je svestan krize koju smrt Boga predstavlja za postojeće moralne pretpostavke: "kada čovek odustane od hrišćanske vere, izvlači mu se pravo na hrišćanski moral pod nogama. Ovaj moral se ne samopodrazumeva... Razbijanje glavnog koncepta hrišćanstva, vere u Boga, razbija se celost: ništa potrebno ne ostaje". 

Smrt Boga je način da se kaže da se ljudi, i Zapadna civilizacija kao celina, ne mogu više da veruju u takav poredak. Smrt Boga će doneti ne samo do odricanja vere u kosmički ili fizički poredak, već i poricanja samih apsolutnih vrednosti — odbacivanje vere u objektivni i univerzalni moralni zakon koji obavezuje sve ljude. Dakle, gubitak apsolutne osnove morala dovodi do nihilizma. Niče pokušava da nađe rešenje za ovaj nihilizam ponovnim procenjivanjem osnova ljudskih vrednosti. On je tražio osnove koje nisu imale veze sa hrišćanskim vrednostima.

Niče je verovao da većina ljudi ne prepoznaje smrti zbog duboko ukorenjenog očaja. Dakle, kada smrt bude prihvaćena kao činjenica, ova činjenica će ljude dovesti do očaja i nihilizam će zavladati. Zbog ovoga je Niče video hrišćanstvo kao nihilističko.

Niče i Hajdeger

Martin Hajdeger je razumeo ovaj deo Ničeove filozofije gledajući je kao smrt metafizike. Po njegovom mišljenju, Ničeove reči se mogu razumeti samo kao da se ne odnose na određeni duhovni ili antropološkigičeski pogled, već verovatno na kraj same filozofije. Filozofija je, po Hajdegeru, dostigla svoj maksimalni potencijal kao metafizika i Ničeove reči upozoravaju na njenu smrt, a ne na smrt metafizičkog pogleda na svet.

Nove mogućnosti

Niče je smatrao da mogu postojati i pozitivne mogućnosti za ljude bez Boga. Odustajanje od vere u Boga otvara put da se čovekove kreativne sposobnosti u potpunosti razviju. Hrišćanski Bog ne bi više smetao, tako da ljudi mogu okrenuti pogled s natprirodnog sveta i početi da uvažavaju vrednosti ovog sveta.

Niče koristi metaforu otvorenog mora koje može biti istovremeno i uzbudljivo i zastrašujuće. Ljudi koji nauče da stvore svoj život iznova će predstaviti novu stazu u čovekovom postojanju, nadljude (nemački: Übermensch). "Smrt Boga"  je motivacija za Ničeov poslednji (i nedovršen) filozofski rad, "preispitivanje svih vrednosti".

Vidi takođe

• Neteizam
• Post-teizam

Literatura

• Heidegger, Martin. Nietzsches Wort ‚Gott ist tot‘ (1943) translated as "The Word of Nietzsche: 'God Is Dead,'" in Holzwege, edited and translated by Julian Young and Kenneth Haynes. . Cambridge University Press. 2002. .
• Kaufmann, Walter (1974). Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist. Princeton: Princeton University Press. .
• Roberts, Tyler T (1998). Contesting Spirit: Nietzsche, Affirmation, Religion. Princeton: Princeton University Press. .

Prethodnici teologiji smrti Boga

• Benson, Bruce E (2008). Pious Nietzsche: Decadence and Dionysian Faith. Bloomington: Indiana University Press. .
• Holub, Robert C. Friedrich Nietzsche. New York: Twayne Publishers, 1995.
• Magnus, Bernd; Kathleen Higgins (1996). The Cambridge Companion to Nietzsche. Cambridge: Cambridge University Press. .
• Pfeffer, Rose. Nietzsche: Disciple of Dionysus. Canbury: Associated University Presses, 1972.
• Welshon, Rex (2004). The Philosophy of Nietzsche. Montreal: McGill-Queen’s University Press. .

Teologija smrti Boga

• Thomas J. J. Altizer (1966). The Gospel of Christian Atheism. Philadelphia: Westminster. .
• Thomas J. J. Altizer and William Hamilton, Radical Theology and the Death of God (Indianapolis: Bobbs-Merrill, 1966).
• Bernard Murchland, ur. (1967). The Meaning of the Death of God. New York: Random House. .
• Gabriel Vahanian (1961). The Death of God. New York: George Braziller. .
• John D. Caputo, Gianni Vattimo, After the Death of God, edited by Jeffrey W. Robbins. . New York: Columbia University Press. 2007. .
• Hamilton, William, "A Quest for the Post-Historical Jesus," . . London, New York: Continuum International Publishing Group. 1994. ISBN 978-0-8264-0641-5. 

Spoljašnje veze

• John M. Frame, "Death of God Theology"
• The Joyful Wisdom, The Madman