Bošča

Bošča predstavlja deo tradicionalne narodne nošnje u raznim delovima Srbije kao što su Mačva i Pocerina. Bošča prestavlja keceljak koji se oblačio sa prednje strane preko suknje i koji se pravio od jedne „struke” tacnije pole. Tkana je jako zbijeno, doseže preko kolena i šije se jako široko čak do sedamdeset centimetara. Postojole su dve vrste bošče. Bošča „na parte” je u toku tkanja bila prošarivana partama, tačnije prugama crvene ili neke druge boje. Postojale su bošče tkane „klot” i zbijeno rađene od crne osnove i potke, na šta su se navezle vunice raznih boja. Najređe su bile preklačane bošče.^[1]

Bošča kod Srba u Gnjilanu, Kosovskoj Kamenici, Novom Brdu i Vitini na Kosovu je neizostavni deo narodne nošnje žena. Nekada su se tkale tako što se na razboju naprave dva identična dela i spoje se na sredini, a sada se tkaju iz jednog dela. Bošče koje su borde, crne, tamnoplave, tamnozelene boje nosile su starije udate žene i svekrve. Udate žene nosile su crvene bošče (alena bošča) i ljubičaste bošče (jorgovana). Bele i svetloplave bošče nosile su neudate devojke. Neveste su nosile bošče koje se zovu "cvetače" ili "bošče sas rešetke". Kroz ove bošče se ušivala srmena traka "telj" ili zlatna žica. Na donjem rubu bošče su se nekada ušivali srebrni novčići, staklene perlice (manistra), šljokice (asprinke, sjajke) i čipka (ojama). Žene su nosile nekoliko bošči jedne preko drugih u isto vreme. Šare na boščama je bilo ono što su ljudi viđali dok su radili na poljima i njivama. Šare na boščama zovu se: lisičiќi, metličiќi, svinjski oči, zmiice, novobrdske ruže, božuri, konji, sindžirčiќi, golema grivka, mala grivka, alena ruža, golema, rešetke, dubice...

Tkane bošče su se nosile kod Hrvata Šokača u Sonti. Žene na ovoj teritoriji su nosile bošču koja je predstavljala pregaču sastavljenu od dve vodoravno spojene pole, od debljeg razobojnog tiftik pamuka.^[2]

U nekim krajevima kao što je kninsko selo Golubić bošča predstavlja maramu koju su nosile udate žene. Malu bošču su nosile mlade udate žene dok su starije nosile veliku bošču napravljenu bez ukrasa od belog kupovnog platna. ^[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Radović, Bosiljka (1953). „Ženska narodna nošnja u Mačvi i Pocerini”. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. XVI: 7—46.
^ Tradicionalno ruho Hrvata u Vojvodini -katalog izložbe. Zagreb: Hrvatska matica iseljenika. 2011.
^ „Nošnja u kninskom selu Golubić”. 15. 1. 2011. Arhivirano iz originala 06. 08. 2020. g. Pristupljeno 31. 10. 2019.

[1] Radović, Bosiljka (1953). „Ženska narodna nošnja u Mačvi i Pocerini”. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. XVI: 7—46.

[2] Tradicionalno ruho Hrvata u Vojvodini -katalog izložbe. Zagreb: Hrvatska matica iseljenika. 2011.

[3] „Nošnja u kninskom selu Golubić”. 15. 1. 2011. Arhivirano iz originala 06. 08. 2020. g. Pristupljeno 31. 10. 2019.

[1]

[2]

[3]