Витина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Витина
Vitia.JPG
Биначка Морава у Витини
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Косовскопоморавски
Општина Витина
Становништво
Становништво
 — 2011. Раст 4.924
Географске карактеристике
Координате 42°19′00″ СГШ; 21°21′00″ ИГД / 42.316667° СГШ; 21.35° ИГД / 42.316667; 21.35Координате: 42°19′00″ СГШ; 21°21′00″ ИГД / 42.316667° СГШ; 21.35° ИГД / 42.316667; 21.35
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 499 м
Витина на мапи Србије
Витина
Витина

Витина (алб. Vitia, Vitisë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији. Налази се у југоисточном делу Косова и Метoхије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 4.924 становника.[a]

Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске Црне Горе.

Историја[уреди]

Први писани помен Витине је из 1258. године, када је бугарски цар Константин Тих Асен даровао ово село од 1.867 душа манастиру Св. Ђорђа код Скопља. У турском попису из 1455. године стоји да село има 105 српских кућа и хришћанског попа.

У Витини је 1890. године са царском дозволом отворена српска основна школа. Ту је редовна сваке године прослављана школска слава Св. Сава. Године 1900. служио је на Савиндан, поп Тодор Васић у цркви и школи, кумовао је Сава Тајић црквено-школски епитроп, а светосавску беседу је изговорио учитељ Стојан Дајић.[1] Једно време иметак црквени износио је само њива од седам дана орања и пет гроша. Такође још и два парчета њиве од дана орања, које су дали цркви Трајко Дајић и Цветко Денкић. Онда је народ изабрао старца Саву Тајића за епитропа, који је то био успешно 14 година, бринући о црквеном добру без икакве накнаде. А 1900. године видео се велики напредак црквеног имања. Он износи тада: оранице од 35 дана орања, три обора са кућама, од којих у две седе чивчије који те њиве обрађују а у трећем је подигнута зграда са пет одељења, који као бакалница доноси годишње по 600 гроша прихода. Све је то способни старац Сава стекао. Он је и оправљао цркву и иконе, такође школу за које је утрошено 25 турских лира. Под његовом управом су и црквени магазин и каса увек били пуни.[2]

Септембра 1927. године је Витина проглашена варошицом, касније постаје општински центар. У граду постоји црква брвнара из 1785. године и камена црква из 1865. године.

Демографија[уреди]

Амерички контигент КФОР-а у Витини 2000. године

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Витину. Структара становништва се у потпуности изменила досељавањем Албанаца. У Витини је остало да живи неколико српских породица.

Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села витинске општине Трпеза, Житиње, Дробеш, Ново Село, Подгорце, Грмово, Гушица, Кабаш, Черкез Садовина и Деваја остала су без иједног Србина, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Срби
  
1.968 82,8 %
Албанци
  
274 11,5 %
Црногорци
  
82 3,4 %
Укупно: 2.377
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
2.086 67,1 %
Албанци
  
692 22,3 %
Роми
  
146 4,7 %
Црногорци
  
79 2,5 %
Муслимани
  
50 1,6 %
Укупно: 3.108
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
4.839 98,3 %
Срби
  
62 1,3 %
Укупно: 4.924

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.781
1953. 2.279
1961. 2.377
1971. 2.620
1981. 3.108
1991. 4.309

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. "Цариградски гласнк", Цариград 1900. године
  3. Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (албански)
  6. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Урошевић, Атанасије (1935). Горња Морава и Изморник. Београд: Српски етнографски зборник. стр. 177—179. 

Спољашње везе[уреди]