Branko Bon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branko Bon
Datum rođenja(1912-05-02)2. maj 1912.
Mesto rođenjaKrk
Austrougarska
Datum smrti2001.

Branko Bon (Krk 2. maj 19122001) je bio arhitekta. Građevinsku školu i Umetničku akademiju završio je (1936) u Zagrebu. Između 1936. i 1941. projektovao je vile (Bakar, Korčula, Zagreb), a u Beogradu je po njegovoj zamisli je izvedena palata Albanija.

Učestvovao je u NOPu od 1941. Uhapšen i zatvoren u logoru Stara Gradiška od 1942. do 44. godine.

Posle rata radio na osposobljavanju, adaptacijama i eksterijerima mnogih zgrada. Dobio je prvu nagradu 1947na konkursu za zgradu CK KPJ i drugu nagradu za Predsedništvo vlade FNRJ U Bogradu sa (d. Galičem, N,. Šegvićem i Antunom Augustinčićem). Projektovao je i mnogobrojne hotele sâm (Tučepi, Krupanj ili u saradnji sa Lariks u Kranjskoj Gori i Orlando u Srebrenom. Rekonstruisao je kompleks Sveti Stefan kod Budve. Izradio je mnogobrojne spomenike revolucije. (Groblje palih boraca za oslobođenje Beograda, spomenike žrtvama fašističkog terora u Jajincima, palim borcima u Žabljaku, Opovu i dugde.)

Literatura[uredi | uredi izvor]