Крк (град)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Крк | |
|---|---|
Крк | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Приморско-горанска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.730 |
| Агломерација (2011) | 6.281 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 01′ 40″ С; 14° 34′ 31″ И / 45.027899517269894° С; 14.57521137143216° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Даријо Василић |
| Поштански број | 51500 |
| Регистарска ознака | RI |
| Веб-сајт | |
| www | |
Крк је град у Хрватској, у Приморско-горанској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 6.281 становника, а у самом насељу је живело 3.730 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]У античко доба острво Крк је потпало под римску власт, након чега је дошло до урбанизације старијег насеља из кога је израстао град Крк, који се налазио у саставу римске провинције Далмације. Након пада Западног римског царства, град је крајем 5. века потпао под власт Отрогота, а потом је око 535. године дошао под власт Византије. У време аварских и словенских провала у Далмацију почетком 7. века, град Крк је остао под царском влашћу, а потом је ушао у састав византијске теме Далмације, сачувавши задуго свој романски карактер.[2][3]
Становништво
[уреди | уреди извор]
Крк је острвски град с највише становника и највеће је површине. По попису из 2001. године у граду је живело 5.491 становника. Градоначелник града је Даријо Василић.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Крк је имало 3.022 становника, следећег националног састава:
Управа
[уреди | уреди извор]Административно седиште највећег јадранског острва. Налази се у Приморско-горанској жупанији.
Економија
[уреди | уреди извор]Инфраструктурно и економски Крк спада у најразвијеније острвске градове у Хрватској. Град који остварује највише туристичких посета/ноћења од свих острвских градова.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2016.
- ^ Ферлуга 1957.
- ^ Станковић 2000, стр. 67-85.
Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- Станковић, Влада (2000). „Идејна начела Константина Порфирогенита и далматински Романи”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 67—85.
- Ферлуга, Јадран (1957). Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.