Опово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Опово
Улица у Опову
Улица у Опову
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Опово
Становништво
Становништво (2011) Пад 4527
Густина становништва 97 ст/km²
Положај
Координате 45°03′05″ СГШ; 20°25′29″ ИГД / 45.051333° СГШ; 20.424833° ИГД / 45.051333; 20.424833 Координате: 45°03′05″ СГШ; 20°25′29″ ИГД / 45.051333° СГШ; 20.424833° ИГД / 45.051333; 20.424833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 67 m
Површина 48,6 km²
Опово на мапи Србије
Опово
Опово
Опово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26204
Позивни број 013
Регистарска ознака PA

Опово је градско насеље у Србији у општини Опово у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 4527 становника. У околини Опова постоје богата археолошка налазишта која припадају периоду старчевачке и винчанске културе.

Историја[уреди]

На простору данашњег Опова некада су постојала два насеља-Опово и Жељ. Налазила су се у непосредној близини, на левој обали Тамиша. Тешко је рећи које је од та два села старије, али се чини, ипак, да је то Жељ. Наиме, Жељ је забележен већ 1334. године, док се Опово помиње тек у другој половини 17. века.

Опово се први пут помиње 1672. године. Опово и Жељ, за време владавине Турака, потпадали су под Панчевачку нахију, односно истоимени санџак. После 1716/18. Опово се нашло у Панчевачком дистрикту.(срез, општина) У саставу дистрикта Опово остало је до 1767/68. кад је завојачено и укључено у дванаесту немачко-банатску регименту, у којој је остало и после 1773. године. Половином 18. века дошло је до премештаја насеља на садашње место. У то време су се вршиле реконструкције и урбанизација по Банату. Опово као веће насеље имало је две парохије, када се ради о православном живљу, а једну парохију када се ради о римокатоличком живљу. Постојале су две школе, српска и немачка. Од привредних делатности вреди поменути једино земљорадњу, ратарство и сточарство, донекле лов и риболов, док су остале делатности биле од малог значаја за живот људи, изузев домаће радиности.

Археолошка налазишта[уреди]

У околини Опова постоје богата археолошка налазишта која припадају периоду старчевачке и винчанске културе. Ископавања су вршили амерички археолози осамдесетих година двадесетог века. Неки од пронађених предмета налазе се у музеју у Панчеву. Велике заслуге проналаску многобројних предмета који припадају тековинама старчевачке културе на територији Опова припадају католичком свештенику Андреасу Мајеру, који је те предмете сакупљао и предао их панчевачком музеју.

Лов и риболов[уреди]

Подручје општине Опово обилује воденим површинама. Најважнија у том смислу је река Тамиш, а заступљена су и природна и вештачка језера, баре и канали. Значајан природни ресурс су и шуме, које захватају површину од 1313 хектара, односно 10% укупне територије општине Опово. Шуме углавном сачињавају врбе и тополе, а има и бреста јасена и багрема. Пашњаци су обрасли слатинским травама и простиру се на површини од 1355 хектара.

Природни ресурси пружају станиште за разноврстан животињски свет. У шумама су заступљени срне, лисице, зечеви, фазани итд., а у Тамишу од рибе: шаран, сом, смуђ, штука, бабушка, бела риба, цверглан...

Демографија[уреди]

У насељу Опово живи 3742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1500 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.396
1953. 4.415
1961. 4.254
1971. 4.482
1981. 4.769
1991. 4.777 4.728
2002. 4.801 4.693
2011. 4.527
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
3.771 83,30 %
Хрвати
  
156 3,44 %
Роми
  
117 2,58 %
Мађари
  
32 0,70 %
Југословени
  
24 0,53 %
Немци
  
16 0,35 %
Македонци
  
9 0,20 %
Словаци
  
9 0,20 %
Русини
  
8 0,17 %
Албанци
  
6 0,13 %
Руси
  
6 0,13 %
Црногорци
  
5 0,11 %
Украјинци
  
4 0,09 %
Муслимани
  
3 0,06 %
Бугари
  
2 0,04 %
Словенци
  
1 0,02 %
остали
  
16 0,35 %
Регионална припадност
  
153 3,37 %
неизјашњени
  
107 2,36 %
непознато
  
82 1,81 %
укупно: 4.527


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]