Budimska brda
| Budimska brda | |
|---|---|
| Budai-hegység | |
 Pogled sa brda Gelert 2015. | |
| Geografske karakteristike | |
| Najviša tačka | Nađ−Kopas[1] |
| Ndm. visina | 559 m |
| Koordinate | 47° 19′ 48″ S; 18° 31′ 34″ I / 47.3300° S; 18.5260° I |
| Dimenzije | |
| Površina | 201 km2 |
| Geografija | |
| Države | Mađarska |
| Regije | Centralna Mađarska |
| Oblast | Pešta |
| Topografska mapa | Pozicija Budimskih brda  |
Budimska brda (mađ. Budai-hegység)su nizak planinski lanac brojnih brežuljaka koji se prostiru na budimskoj strani Budimpešte, glavnog grada Mađarske. Najpoznatija brda koja se nalaze u granicama grada su brdo Gelert, Varheđ, Rožadomb, Švabheđ, Janošheđ, Sečenjheđ i Šašheđ. Ova brda pored parkova i šuma imaju i urbane naseljena područja.
Mnoge planine planinskog lanca nalaze se u granicama Budimpešte, na budimskoj strani I, II, III i XII okruga.[2] Delovi unutar glavnog grada se takođe zajednički nazivaju Budimska brda ili Budimske planine. Budimska brda takođe obuhvataju Pati, Nađkovači, Remeteseleš, deo Šoljmara i selo Telki.[2] Planinski venac je omeđen planinama Piliš na severu, basenom Zambeki na zapadu, Terekbalintom, Diošdom i Erdom na jugu i Dunavom (Vizivaroš) na istoku. Njegova najviša tačka je Nađ-Kopas, koja je visoka 559 metara.
Geologija[uredi | uredi izvor]
Budaerš dolomit anizijsko-karnskog doba (period trijasa) je najstarija formacija koja se pojavljuje u Budimskim brdima.[3] Mlađa trijaska sukcesija je sastavljena od krečnjačkog dolomita i krečnjaka (facije basena), i dolomita u kombinaciji sa krečnjakom (platformska facija).[4][5] Trijaska površina je sastavljena od karstifikovanih karbonata,[6] koji su prekriveni sukcesijom gornjeg eocena napravljenom od slojeva konglomerata.[7]
Tokom perioda od terminalne krede do Priabona, ovo područje je bilo kraško kopneno okruženje sa izrazitim reljefnim razlikama. To je takođe bilo vreme kada su trijaske formacije erodirane. Kontinentalni period (završen transgresijom u kasnom eocenu) karakteriše formiranje malih lepeza u podnožju padine. Lepeze su sadržale značajne količine klastova andezita zahvaljujući bliskoj lokaciji lepeza sa stenama izvora andezita. Klasti su se tada mogli prenositi periodičnim tokovima duž dolina. Kasnoeocenska transgresija preradila je nagomilane kopnene sedimente.[8]
Značajnija brda[uredi | uredi izvor]
Najznačajnija brda regiona su:
- Budaerš (brdo)
- Ferenc (brdo)
- Janoš (brdo)
- Kuća (brdo)
- Kopas (brdo)
- Nađ−Senaš (brdo)
- Remete (brdo)
- Sabadšag (brdo)
- Sečenj (brdo)
- Žiroš (brdo)
Struktura površine[uredi | uredi izvor]
| Iskorišćenje prostora | Površina | Odnos površina |
|---|---|---|
| Stambena zona | 6.139,6 ha | 30,6% |
| Oranice | 1.674,3 ha | 8,3% |
| Bašte | 319,7 ha | 1,6% |
| Vinogradi | 39,8 ha | 0,2% |
| Livade, pašnjaci | 1.509,9 ha | 7,5% |
| Šume | 10.390,0 ha | 51,7% |
| Vodene površine | 15,3 ha | 0,1% |
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Budai-hegység [Buda Hills Atlas]. Cartographia. Budapest. 2007. ISBN 9789633525739.
- Bedő István (1999). Nyugat Pest megye útikönyv (Budai-hegység). Nagykovácsi. ISBN 963-550-956-1.
- Hegytörténet. Hegytörténeti Konferencia Budapest-Hegyvidék 2000. Szerk.: Noéh Ferenc. XII. kerületi Önkormányzat és Tarsoly Kiadó. Budapest. 2001.
- Juhász Árpád (1988). dr. Gál Éva: A budai hegyvidék. Képzőművészeti Kiadó. Képzőművészeti Kiadó. ISBN 963-336-436-1.
- Magyarország kistájainak katasztere. Szerk.: Dövényi Zoltán. MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. Budapest. 2010. ISBN 978-963-9545-29-8.
- Dr. Pápa Miklós (1956). Budai hegyek útikalauz, Sport Lap- és Könyvkiadó. Budapest. Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. 06. 2020.
- Dr. Pápa Miklós (1966). Budai-hegység útikalauz, Sport. Budapest.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vidikovac Čergeze−Pal
- ^ a b Katastar malih gradova Mađarske
- ^ Haas, János; Budai, Tamás; Dunkl, István; Farics, Éva; Józsa, Sándor; Kövér, Szilvia; Götz, Annette; Piros, Olga; Szeitz, Péter (2017-09-13). „Budaers-1 dobro revidiran: Prilozi trijaskoj stratigrafiji, sedimentologiji i magmatizmu jugozapadnog dela Budimskih brda”. Central European Geology. 60 (2): 201—229. Bibcode:2017CEJGl..60..201H. ISSN 1788-2281. doi:10.1556/24.60.2017.008
. hdl:10831/67494 .
- ^ Balogh, K. (1981). „Korelacija mađarskog trijasa”. Acta Geologica Hungarica. 24 (1): 3—48.
- ^ Kozur, Heinz; Mock, Rudolf (oktobar 1991). „Novi srednjekarnski i retski konodonti iz Mađarske i Alpa. Stratigrafski značaj i tektonske implikacije za Budimske planine i susedna područja” (PDF). Jahrbuch Geologischen Bundesanstalt. 134: 271—297. Arhivirano iz originala (PDF) 2021-06-09. g. Pristupljeno 2018-03-07.
- ^ Kósa, Gábor; Mindszenty, Andrea; Mohai, Rita (2003). „Eocenska aluvijalna lepeza koja se prostire preko visoko raščlanjene paleokraške površine koju su izgradili gornjotrijaski dolomiti. Novi detalji o ranoj paleogenskoj evoluciji Budimskih brda” (PDF). Bulletin of the Hungarian Geological Society. 133 (2): 271—285.
- ^ Magyari, Árpád (1994). „Kasna eocenska transpresija u brdima Budaers”. Bulletin of the Hungarian Geological Society. 124 (2): 155—173.
- ^ Farics, Éva; Farics, Dávid; Kovács, József; Haas, János (2017-10-28). „Interpretacija sedimentoloških procesa krupnozrnih naslaga primenom nove kombinovane klasterske i diskriminantne analize”. Open Geosciences. 9 (1): 525—538. Bibcode:2017OGeo....9...40F. ISSN 2391-5447. doi:10.1515/geo-2017-0040 . hdl:10831/66854 .
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Budimska brda
- „Turistički putevi”. turistautak.hu. 23. 5. 2014. Pristupljeno 23. 5. 2014.
- Budimska brda na funiq-hu-n
