Burulijski čir
| Burulijski čir | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | infektologija |
| MKB-10 | A31.1 (ILDS A31.120) |
| MKB-9-CM | 031.1 |
| DiseasesDB | 8568 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Buruli-Ulcer Buruli-Ulcer Burulijski čir] |
| MeSH | D009165 |
Burulijski čir (takođe poznat kao bernzdejlski čir, Serlov čir ili dejntrijski čir[1][2][3]) je infektivna bolest čiji je uzročnik mikobakterijum ulcerans (lat. Mycobacterium ulcerans).[4] U početnoj fazi infekcije karakteristična je pojava bezbolnih čvorića ili otečenih područja.[4] Ovaj čvorić se može pretvoriti u čir.[4] Čir može biti veći sa unutrašnje strane nego na površini kože,[5] i može biti okružen otokom.[5] Sa pogoršanjem bolesti može doći do infekcije kosti.[4] Burulijski čirevi najčešće napadaju ruke ili noge;[4] nije uobičajena pojava groznice.[4]
Uzrok[uredi | uredi izvor]
M. ulcerans oslobađa toksin poznat kao mikolakton, koji slabi funkcionisanje imunološkog sistema što rezultira umiranjem tkiva.[4] Bakterija iz iste familije takođe uzrokuje tuberkulozu i lepru (M. tuberkulozis i M. lepre, redom).[4] Nije poznato kako se bolest širi.[4] Izvori vode mogu biti uključeni u širenje.[5] Do 2013. godine još uvek nije bilo efikasne vakcine.[4][6]
Lečenje[uredi | uredi izvor]
Ukoliko se ljudi podvrgnu lečenju u ranijoj fazi, primena antibiotika u periodu od osam nedelja je delotvorna u 80% slučajeva.[4] Za lečenje se često koriste lekovi rifampicin i streptomicin.[4] Klaritromicin ili moksifloksacin se ponekad koriste umesto streptomicina.[4] Među ostalim načinima lečenja se nalazi hirurško odstranjivanje čira.[4][7] Kada se infekcija izleči, na tom mestu obično ostaje ožiljak.[6]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Burulijski čir se najčešće javlja u ruralnim područjima podsaharske Afrike posebno u Obali Slonovače, ali se takođe može javiti u Aziji, zapadnom Pacifiku i u zemljama Amerike.[4] Ovi slučajevi su zabeleženi u više od 32 zemlje.[5] Svake godine se javi pet do šest hiljada slučajeva.[4] Pored ljudi, ova bolest se javlja i kod nekih životinja.[4] Albert Raskin Kuk je prvi opisao burulijski čir 1897. godine.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. str. 340. ISBN 978-0-7216-2921-6.
- ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. Chapter 74. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- ^ Lavender, CJ; Senanayake, SN; Fyfe, JA (2007). „First case of Mycobacterium ulcerans disease (Bairnsdale or Buruli ulcer) acquired in New South Wales”. Med. J. Aust. 186 (2): 62—3. PMID 17223764.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj „Buruli ulcer (Mycobacterium ulcerans infection) Fact sheet N°199”. World Health Organization. 2013. Pristupljeno 23. 2. 2014.
- ^ a b v g d Nakanaga, K; Yotsu, RR; Hoshino, Y; Suzuki, K; Makino, M; Ishii, N (2013). „Buruli ulcer and mycolactone-producing mycobacteria.”. Japanese journal of infectious diseases. 66 (2): 83—8. PMID 23514902.
- ^ a b Einarsdottir T, Huygen K (novembar 2011). „Buruli ulcer”. Hum Vaccin. 7 (11): 1198—203. PMID 22048117. doi:10.4161/hv.7.11.17751.
- ^ Sizaire V, Nackers F, Comte E, Portaels F (2006). „Mycobacterium ulcerans infection: control, diagnosis, and treatment”. Lancet Infect Dis. 6 (5): 288—296. PMID 16631549. doi:10.1016/S1473-3099(06)70464-9.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. Chapter 74. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. str. 340. ISBN 978-0-7216-2921-6.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
