Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2005.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2005.
Detalji o trci
Datum 19. jun 2005.
Vreme sunčano oblačno, toplo
Pol pozicija
Vozač
Tojota
Vreme 1:10,625
Najbrži krug
Vozač Njemačka Mihael Šumaher Ferari
Vreme 1:11,497 (u 48 krugu)
Podijum
Pobednik
Ferari
Drugoplasirani
Ferari
Trećeplasirani
Džordan


Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2005. godine je bila jedna od najspornijih trka u novijoj istoriji Formule 1. Održana je 19. juna 2005. godine na automobilskoj stazi u Indijanapolisu, u američkoj saveznoj državi Indijani. To je bila deveta trka u svetskom šampionatu Formule 1 2005. godine. Od svih 20 takmičara koji su bili prijavljeni za trku učestvovalo je samo 6, i to oni na čijim su se bolidima nalazili pneumatici proizvođača Bridžstoun. Bili su to vozači timova Ferari, Minardi i Džordan. Ostalih 14 vozača, na čijim bolidima su se nalazili pneumatici proizvođača Mišlen, odbili su da učestvuju u trci zbog nedovoljne bezbednosti za vozače na stazi.

Nakon prvog zvaničnog treninga koji je održan u petak, a tokom koga je veliki broj vozača imao probleme sa pneumaticima (od kojih je najznačajniji bio udes Ralfa Šumahera, vozača Tojote, u tzv. krivini „13”), proizvođač pneumatika Mišlen je obavestio sve konstruktorske timove koji koriste njegove pneumatike da nije bezbedno da na nedeljnoj trci koriste pneumatike predviđene za tekuću sezonu Formule 1. Ova izjava zvaničnika Mišlena bila je iznenađujuća za poznavaoce automobilskog sporta, prvenstveno zbog toga što je Mišlen u Formuli 1 učestvovao još od 2001. godine. Situaciju su još više pogoršavala nova pravila u Formuli 1, ustanovljena te godine, po kojima je izričito zabranjeno menjanje tipa pneumatika tokom trke.

Međunarodna automobilska organizacija, najviše zvanično upravljačko telo Formule 1, odbila je kompromisni predlog Mišlena da deo staze gde se nalazila krivina „13” doživi određene tehničke prepravke. Kao glavni razlog odbijanja ovog predloga, FIA je navela da bi to bilo veoma nepravično prema vozačima koji koriste pneumatike proizvođača Bridžston, kao i da bi tehnička promena staze u poslednjem trenutku svakako dovela do povećanja mogućnosti sudara tokom trke. Nezadovoljni odgovorom Međunarodne automobilske organizacije, a u nemogućnosti da ostvare kompromisno rešenje, konstruktorski timovi koji koriste Mišlenove pneumatike odlučili su da ne učestvuju u nedeljnoj trci.

Od 6 vozača koji su učestvovali u trci, vozač Ferarija, Mihael Šumaher, uspeo je da osvoji prvo mesto. To je dovelo do promene u generalnom plasmanu vozača, pa se tako Šumaher našao na trećoj poziciji[1]. Sa lako osvojenih 18 poena iz ove trke tim Ferarija se našao na trećem mestu u generalnom plasmanu konstruktora. Sporni detalji koji su obeležili ovu trku stvorili su ogroman negativan publicitet Formuli 1, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, tržištu na kojem u prethodnih 20 godina Formula 1 nije ostvarivala zapažene rezultate.[2]

Sporni detalji pre trke[uredi | uredi izvor]

Problemi sa Mišlenovim penumaticima[uredi | uredi izvor]

Ralf Šumaher, fotografisan neposredno pre zvaničnog treninga.

Tokom zvaničnog treninga koji je održan u petak, 17. juna 2005. godine, vozač Tojote, Ralf Šumaher, doživeo je težak udes u tzv. krivini „13”, nakon što je levi prednji pneumatik na njegovom bolidu potpuno otkazao. Šumaher nije bio u stanju da nastavi takmičenje, tako da je umesto njega za kvalifikacije i trku prijavljen test-vozač Tojote, Brazilac Rikardo Zonta. Ralf Šumaher je i 2004. godine doživeo udes u istoj krivini, ali tada u bolidu tima Vilijams.[3] Krivina „13” na automobilskoj stazi u Indijanapolisu je jedinstvena u Formuli 1. To je krivina koja je sa obe strane zaštićena specijalnom ogradom. Bolidi se kroz ovu krivinu kreću veoma velikom brzinom, što dovodi do stvaranja pritiska u pneumaticima koji je veći od uobičajenog[4].

Zvaničnici Mišlena su 18. juna izdali zvanično saopštenje u kome se navodi da nisu mogli da utvrde zbog čega su pneumatici na bolidima sedam konstruktorskih timova (BAR, Maklaren, Red bul, Reno, Tojota, Zauber i Vilijams) otkazali u ovoj krivini. U saopštenju je takođe istaknuto da će vozači zvanične kvalifikacije voziti sa istim tipom pneumatika koji je korišćen i za Veliku nagradu Španije tekuće godine[5]. Međutim, tokom zvaničnih kvalifikacija se ispostavilo da i ovaj tip pneumatika stvara problem vozačima u krivini „13”[6][7].

Prepiska Mišlena i Međunarodne automobilske organizacije[uredi | uredi izvor]

Problemi sa pneumaticima prouzrokovali su da u trci učestvuje samo 6 vozača.

U pismu koje su 18. juna zvaničnici Mišlena, Pjer Dupaskje i Nik Šorok, uputili tekničkom direktoru Međunarodne automobilske organizacije, Čarliju Vojtingu, navodi se da nije utvrđen tačan razlog otkazivanja pneumatika na bolidu Ralfa Šumahera. Posebno je naglašeno da, ukoliko ne dođe do smanjenja brzine u krivni „13”, Mišlen može da garantuje sigurnost svojih pneumatika za najviše 10 krugova[7]. Vojting je poslao zvaničan odgovor u nedelju, 19. juna, ističući svoju iznenađenost činjenicom da Mišlen nije uspeo da obezbedi odgovarajuće pneumatike za trku. Sugerisao je svim timovima da njihovi stručnjaci sami treba da odrede maksimalnu brzinu kojom vozači prolaze kroz krivinu „13”. Vojting je u svom pismu posebno istakao da predlog o tehničkoj prepravci dela staze kod krivine „13” uopšte neće biti razmatran, jer bi, u slučaju da staza doživi određene prepravke, nedeljna trka bila skoro beznačajna za vozače, zbog toga što se ne bi bodovala za tekući šampionat. Zaključujući svoje pismo, Vojting je ukorio zvaničnike timova koji koriste Mišlenove pneumatike, navodeći da su njihovi predlozi potpuno nepravični prema timovima koji koriste Bridžstounove pneumatike.[8]

U drugom pismu koje su 19. juna uputili Međunarodnoj automobilskoj organizaciji, Dupaskje i Šorok su potvrdili da timovima koji koriste Mišlenove pneumatike neće dozvoliti da u nedeljnoj trci učestvuju sa istim pneumaticima koje su koristili tokom kvalifikacija. Vojting je u kratkom pismenom odgovoru ponovo istakao da nikakve tehničke prepravke staze neće biti dozvoljene, a kao kompromisno rešenje je naveo činjenicu da će, ukoliko zvanični sudija na trci potvrdi da su uslovi za vožnju nebezbedni, timovi moći nekoliko puta tokom trke da menjaju tipove pneumatika.[9]

Pokušaj ostvarivanja kompromisnog rešenja[uredi | uredi izvor]

Pol Stodart, vlasnik Minardija, jednog od tri tima koji su koristili Bridžstounove pneumatike, objavio je na konferenciji za štampu održanoj u sredu, 22. juna 2005. godine, sve detalje koji su prethodili nedeljnoj trci. Na dan trke, 19. juna u 10 časova pre podne, održan je sastanak kome su prisustvovali: Toni Džordž, direktor automobilske staze u Indijanapolisu, dva najviša predstavnika Mišlena, Berni Eklston, izvršni direktor Međunarodne automobilske organizacije i zvaničnici svih timova. Svi pozvani su se odazvali sastanku izuzev Žana Toda, tehničkog direktora Ferarija.[6]

Fernando Alonso tokom subotnjih zvaničnih kvalifikacija

Prema Stodartovim navodima, sastanak je imao sledeći tok: zvaničnici Mišlena su ostali pri svojim stavovima da pneumatici koji su korišćeni u kvalifikacijama ne obezbeđuju potpunu sigurnost za vozače tokom trke. Pozvali su predstavnike timova koji koriste Bridžstounove pneumatike da pristanu na predlog koji se tiče tehničke prepravke krivine „13”. Svi prisutni su odbili predlog Međunarodne automobilske organizacije o ograničenju brzine prilikom ulaska u krivinu „13”, zbog opasnosti od udesa. Takođe su odbili i predlog da vozači na svakih deset krugova odlaze u pit-stop, ističući da je tehnička prepravka krivine „13” jedino pravo rešenje problema. Ubrzo su poslali instrukcije zvaničnicima staze koji su bili zaduženi za tehničke prepravke. Na sastanku je donet zaključak da Berni Eklston održi konsultacije sa Žanom Todom, koji nije bio prisutan na sastanku, kao i sa Maksom Mozlijem, predsednikom Međunarodne automobilske organizacije, koji se nalazio u Ujedinjenom Kraljevstvu.[6]

Eklston se u 10 časova i 55 minuta pre podne vratio na sastanak i sve prisutne obavestio da se Tod ne slaže sa tehničkim prepravkama krivine „13”, navodeći da je to problem koji FIA i Mišlen treba da reše između sebe. U trenucima kada je Stodart na konferenciji za štampu objavljivao ove podatke, Tod je već bio demantovao da su ga učesnici sastanka konsultovali, ističući da se, ako bi ga ipak konsultovali, ne bi složio sa tehničkom prepravkom krivine „13”[10]. Neposredno nakon Stodartove konferencije za štampu, Eklston je izjavio „da mu je Mozli u telefonskom razgovoru potvrdio da će otkazati trku, ukoliko dođe do tehničkog prepravljanja staze”.[6]

Plan zvaničnika konstruktorskih timova[uredi | uredi izvor]

Nakon udesa Ralfa Šumahera, Rikardo Zonta (na slici) je bio prinuđen da učestvuje u kvalifikacijama.

Svi učesnici sastanka su, prema Stodartovim rečima, nastavili da iznose alternativne predloge. Neki od predloga bili su da se održi trka koja se ne bi bodovala za svetski šampionat, zatim da se vozi trka u kojoj vozači sa Mišlenovim pneumaticima ne bi osvojili bodove, pa čak i da se održi trka u kojoj bi samo bolidi sa Mišlenovim pneumaticima koristili prepravljeni deo krivine „13”[11]. Na kraju sastanka je većina došla do zaključka da je najbolje rešenje da se izvrši tehnička prepravka krivine „13”, kao i da se održi trka koja se ne bi bodovala za svetski šampionat. Znajući da će FIA bez razmišljanja odbiti ovakav predlog, grupa koja je donela zaključke odlučila je da za buduću trku postavi novog tehničkog direktora kao i novog vozača bezbednosnog vozila. Svim timovima koji su koristili Mišlenove pneumatike prosleđene su instrukcije čiji je glavni cilj bio da vozači prihvate da učestvuju u trci koja se neće bodovati za svetski šampionat.[11]

Instrukcije i plan za održavanje trke su ubrzo prosleđeni svim vozačima. U pogledu reakcije vozača na plan nove trke, Stodart je na konferenciji za novinare istakao sledeće: „Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da su svi vozači imali nameru da prihvate predlog, ali sam zato potpuno uveren da nijedan vozač nije bio protiv ideje o održavanju trke”. Vozači Ferarija nisu iznosili u javnost svoje mišljenje, prepuštajući odluku Todu, koji nije bio prisutan na sastanku. Zvaničnici devet konstruktorskih timova su doneli zaključak da njihovi timovi neće učestvovati u trci ukoliko se ne stvore uslovi koji su u interesu sporta.[11]

Krivina „13”, najsporniji detalj celog trkačkog vikenda.

Nakon kraće pauze, grupa koja je predložila plan nove trke okupila se u Eklstonovom kabinetu, kako bi zajedno sa Flavijom Brijatoreom, direktorom Renoa, pokušala da stupi u kontakt sa Maksom Mozlijem. Mozli je bez razmišljanja odbio sve predloge grupe, a prema izjavama pojedinih članova grupe koji su bili prisutni u Eklstonovom kabinetu Mozli je potvrdio „da će o ovim nemilim događajima obavestiti gospodina Martina, najvišeg predstavnika Međunarodne automobilske organizacije u Sjedinjenim Američkim Državama. Ukoliko se bude održala trka koja se ne bi bodovala za svetski šampionat ili ukoliko bi došlo do tehničke prepravke krivine 13, automobilski sport u Sjedinjenim Američkim Državama će biti u velikoj opasnosti”, naveo je Mozli[6]. Istog dana kada je Stodart održao konferenciju za štampu, FIA je izdala zvanično saopštenje u kome de demantuje da je ove reči Mozli ikada izgovorio.[12]

Nakon iscrpljujuće diskusije, direktori timova koji koriste Mišlenove pneumatike, Stodart, Berni Eklston, ali ne i direktor Džordana Kolin Kols, odlučili su da vozači koji koriste Mišlenove pneumatike voze samo krug za zagrevanje, ali i da ne učestvuju u trci[6]. Na Stodartovo pitanje upućeno Kolsu u pogledu učestvovanja Džordanovih vozača u nedeljnoj trci, Kols je odgovorio da je posle dugog razmišljanja odlučio da promeni svoju odluku, što je značilo da će vozači Džordana učestvovati u nedeljnoj trci. Kols je naročito naglasio da bi neučestvovanje Džordanovih vozača u trci povuklo ozbiljne sankcije prema tom timu, koji je imao veoma uspešnu poslovnu saradnju sa Maksom Mozlijem. Na samom kraju sastanka i Stodart je odlučio da vozači njegovog tima učestvuju u trci, ali se obavezao da će ih povući sa trke ukoliko oba vozača tima Džordan odustanu pre cilja.[11]

Izveštaj sa trke[uredi | uredi izvor]

Mihael Šumaher, (na slici tokom kvalifikacija) došao je do prve, ali i jedine pobede u tekućoj sezoni.

Na startu trke svih 20 bolida je bilo raspoređeno na startne pozicije, na osnovu rezultata iz zvaničnih kvalifikacija. Nakon što je Čarli Vojting dao znak za početak kruga za zagrevanje, svih 20 bolida se umerenom brzinom kretalo stazom. Na izlasku iz krivine „13”, svi vozači koji su koristili Mišlenove pneumatike odvezli su svoje bolide u pit-stop, odbijajući tako da učestvuju u trci.[13]

Odustajanje svih vozača koji su koristili Mišlenove pneumatike izazvalo je ogromno negodovanje publike, koja u prvom trenutku nije mogla da razazna pravi razlog odlaska bolida u pit-stop na samom početku trke. Trka se ubrzo pretvorila u duel dva vozača Ferarija, iza njih su se na 3. i 4. poziciji našli vozači Džordana, Tijago Monteiro i Narain Kartikejan, dok su daleko iza njih vozači Minardija, Kristijan Albers i Patrik Frizaker imali velikih problema da završe trku.

Kristijan Albers je bio jedini vozač koji je u pit-stop odlazio tri puta, dok su svi ostali vozači to učinili dva puta. Jedine dve promene na vodećoj poziciji dogodile su se najpre u 26. krugu, kada je Barikelo uspeo da nadoknadi zaostatak od 32 sekunde tokom Šumaherovog odlaska u pit-stop, a zatim i u 51. krugu, kada je Šumaher u krivini „1” uspeo da pretekne Barikela, izazvavši pritom udes. Barikelo se ubrzo vratio na stazu, a njegova 2. pozicija nije bila ugrožena. Vozači Minardija i Džordana uspeli su da osvoje prve poene u tekućem šampionatu. Poeni koje je osvojio Kartikejan bili su prvi poeni jednog indijskog vozača u Formuli 1. Ovo je takođe bila poslednja trka u kojoj su vozači Minardija uspeli da osvoje poene.[13]

Na ceremoniji dodele nagrada, na kojoj nije bio prisutan nijedan od predviđenih zvaničnika, vozači Ferarija su pognutih glava primili priznanja i odmah potom napustili ceremoniju. Na pobedničkom postolju je jedini ostao Tijago Monteiro, koji je proslavljao prvi osvojeni podijum za jednog portugalskog vozača.[13]

Posledice[uredi | uredi izvor]

Ogorčeni ljubitelji Formule 1 su za nemile događaje okrivili Maksa Mozlija.

Pobeda koju je Šumaher ostvario bila je njegova jedina u 2005. godini. Na taj način Šumaher je prekinuo najduži niz trka u kojima nije pobedio. Zahvaljujući pobedi, Šumaher se našao na trećem mestu u generalnom plasmanu vozača, dok je Rubens Barikelo, osvojivši 2. poziciju, zauzeo 4. mesto u generalnom plasmanu vozača. Nakon ove trke, BAR je ostao jedini konstruktorski tim koji nije uspeo da osvoji poene u tekućoj sezoni.

U intervjuu koji je dao britanskoj televizijskoj mreži ITV neposredno pred start trke, Berni Eklston je opisao budućnost automobilskog sporta u Sjedinjenim Američkim Državama veoma neizvesnom. „Da budem iskren prema vama, mislim da nemili događaji nisu posledica grešaka koje su načinili zvaničnici timova”, istakao je Eklston.[14]

Mnogi bivši vozači Formule 1 ocenili su ovu trku najvećom farsom u istoriji automobilskog sporta, postavljajući pitanje da li će se Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država ubuduće održavati. Posebno je bila zanimljiva izjava Dejvida Kultarda koji je istakao „da postoji mala verovatnoća da će trka u Indijanapolisu i sledeće godine biti održana”[7]. Većina vozača je kao glavni uzrok nemilih događaja istakla neslaganja timova i Maksa Mozlija u prethodnom periodu, ističući Mozlijevu nameru o formiranju takmičenja koje bi bilo alternativa Formuli 1.[15]

Vlasnik Minardija, Pol Stodart, izjavio je neposredno posle trke da je svih devet timova, izuzev Ferarija, odlučilo da ne učestvuje u trci. Istakao je da ni vozači Minardija ne bi učestvovali u trci, da zvaničnici Džordana nisu svoju odluku promenili u poslednjem trenutku[16]. U svojoj dužoj izjavi, koju je pročitao tokom konferencije za štampu, Stodart je izrazio žaljenje zbog gledalaca koji su kupili karte, a nisu mogli da uživaju u čarima automobilskog sporta. Takođe je zatražio ostavku Maksa Mozlija na mesto predsednika Međunarodne automobilske organizacije.[17]

Reakcija Međunarodne automobilske organizacije[uredi | uredi izvor]

Nadoknada[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]

Poz. Br. Vozač Konstruktor Krug Zaos.
1 16 Italija Jarno Truli Tojota 1:10,625 —
2 9 Finska Kimi Rejkenen Maklaren—Mercedes 1:10,694 +0,069
3 3 Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton BAR—Honda 1:11,277 +0,652
4 6 Italija Đankarlo Fizikela Reno 1:11,290 +0,665
5 1 Njemačka Mihael Šumaher Ferari 1:11,369 +0,744
6 5 Španija Fernando Alonso Reno 1:11,380 +0,755
7 2 Brazil Rubens Barikelo Ferari 1:11,431 +0,806
8 4 Japan Takuma Sato BAR—Honda 1:11,497 +0,872
9 7 Australija Mark Veber Vilijams-BMV 1:11,527 +0,902
10 12 Brazil Felipe Masa Zauber-Petronas 1:11,555 +0,930
11 10 Kolumbija Huan Pablo Montoja Maklaren—Mercedes 1:11,681 +1,056
12 11 Kanada Žak Vilnev Zauber-Petronas 1:11,691 +1,066
13 17 Brazil Rikardo Zonta Tojota 1:11,754 +1,129
14 15 Austrija Kristijan Klien Red bul-Cosworth 1:12,132 +1,507
15 8 Njemačka Nik Hajdfeld Vilijams—BMV 1:12,430 +1,805
16 14 Ujedinjeno Kraljevstvo Dejvid Kultard Red bul-Cosworth 1:12,682 +2,057
17 18 Portugalija Tijago Monteiro Džordan—Tojota 1:13,462 +2,837
18 21 Holandija Kristijan Albers Minardi-Cosworth 1:13,632 +3,007
19 19 Indija Narain Kartikejan Džordan—Tojota 1:13,776 +3,151
20 20 Austrija Patrik Frizaker Minardi 1:14,494 +3,869
Izvor:[18]

Trka[uredi | uredi izvor]

Plasman Br. Vozač Konstruktor Krugova Vreme/
Odustao
 Kvalifikacije Poeni
1 1 Njemačka Mihael Šumaher Ferari 73 1:29:43,181 5 10
2 2 Brazil Rubens Barikelo Ferari 73 +1,500 7 8
3 18 Portugalija Tijago Monteiro Džordan 72 +1 krug 17 6
4 19 Indija Narain Kartikejan Džordan 72 +1 krug 19 5
4 21 Holandija Kristijan Albers Minardi 71 +2 kruga 18 4
6 20 Austrija Patrik Frizaker Minardi 71 +2 kruga 20 3
NS 16 Italija Jarno Truli Tojota 0 — 1 —
NS 9 Finska Kimi Raikonen Maklaren 0 — 2 —
NS 3 Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton BAR 0 — 3 —
NS 6 Italija Đankarlo Fizikela Reno 0 — 4 —
NS 5 Španija Fernando Alonso Reno 0 — 6 —
NS 4 Japan Takuma Sato BAR 0 — 8 —
NS 7 Australija Mark Veber Vilijams 0 — 9 —
NS 12 Brazil Felipe Masa Zauber 0 — 10 —
NS 10 Kolumbija Huan Pablo Montoja Maklaren 0 — 11 —
NS 11 Kanada Žak Vilnev Zauber 0 — 12 —
NS 17 Brazil Rikardo Zonta Tojota 0 — 13 —
NS 15 Austrija Kristijan Klien Red bul 0 — 14 —
NS 8 Njemačka Nik Hajdfeld Vilijams 0 — 15 —
NS 14 Ujedinjeno Kraljevstvo Dejvid Kultard Red bul 0 — 16 —
Izvor:[19]
  • Napomena: U prvoj koloni su, pored trojice prvoplasiranih, zelenom bojom označeni vozači koji su takođe osvojili bodove, dok su crvenom bojom označeni vozači koji nisu startovali na trci.

Poredak u šampionatu naokon trke[uredi | uredi izvor]

Vozači[uredi | uredi izvor]

* Vozač Poeni
1 Španija Fernando Alonso 59
2 Finska Kimi Raikonen 37
3 Njemačka Mihael Šumaher 34
4 Brazil Rubens Barikelo 29
5 Italija Jarno Truli 27

Konstruktori[uredi | uredi izvor]

* Tim Poeni
1 Francuska Reno 76
2 Ujedinjeno Kraljevstvo Maklaren 63
3 Italija Ferari 63
4 Ujedinjeno Kraljevstvo Vilijams 47
5 Japan Tojota 15

Države[uredi | uredi izvor]

* Država Poeni
1 Njemačka Nemačka 79
2 Španija Španija 63
2 Italija Italija 45
4 Finska Finska 37
5 Brazil Brazil 36
  • Napomena: Samo pet prvoplasiranih prikazani su u sve tri kategorije.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Schumacher claims farcical US win”. BBC. 19. 6. 2005. Pristupljeno 28. 10. 2007. 
  2. ^ 'Indygate’ lawsuit dismissed www.itv-f1.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007), Pristupljeno 25. 3. 2007.
  3. ^ "Double Toyota tyre failure worries Michelin." www.crash.net, Pristupljeno 2. 12. 2006.
  4. ^ Michelin: Tyres not flawed, just unsuitable. www.crash.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2007), Pristupljeno 2. 12. 2006.
  5. ^ Michelin looking to fly in new tyres www.-itv-f1.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007), Pristupljeno 5. 8. 2006.
  6. ^ a b v g d đ Stoddart comments on US Grand Prix www.motorsport.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2011), Pristupljeno 5. 8. 2006.
  7. ^ a b v Day of shame for F1 www.telegraph.co.uk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2007) Retrieved November 29, 2006
  8. ^ Letters between representatives of Michelin and Charlie Whiting, the FIA Formula One Race Director www.newsonf1.net, Pristupljeno 5. 8. 2006.
  9. ^ Further correspondence between representatives of Michelin in Indianapolis and the FIA Formula One Race Director www.newsonf1.net, Pristupljeno 5. 8. 2006.
  10. ^ Todt:Chicane plan was 'ridiculous' www.itv-f1.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007), Pristupljeno 5. 8. 2006.
  11. ^ a b v g Nine of ten teams had planned for non-FIA USGP. www.crash.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2007) Retrieved November 2, 2006
  12. ^ FIA denies Stoddart claim www.grandprix.com, Pristupljeno 5. 8. 2006.
  13. ^ a b v Schumacher takes hollow USGP victory.www.crash.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2008) Retrieved November 30, 2006
  14. ^ Brundle vs Bernie www.itv-f1.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007), Pristupljeno 5. 8. 2006.
  15. ^ James Allen's verdict www.itv-f1.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007), Pristupljeno 5. 8. 2006.
  16. ^ Angry Stoddart criticises Jordan www.itv-f1.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007), Pristupljeno 5. 8. 2006.
  17. ^ Stoddart: What really happened at Indy...www.crash.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2007) Retrieved November 29, 2006
  18. ^ „2005 FORMULA 1™ United States Grand Prix - Qualifying”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. . Formula One. Retrieved December 27, 2015.
  19. ^ Zvanični rezultati trke sa službenih internet stranica Formule 1

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2005. na Vikimedijinoj ostavi.
Portal Portal Formule 1
Sjedinjene Američke Države Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država

1959   1960   1961   1962   1963   1964   1965   1966   1967   1968   1969   1970   1971   1972   1973   1974   1975   1976   1977   1978  

1979   1980   1984   1989   1990   1991   2000   2001   2002   2003   2004   2005   2006   2007   2012   2013   2014   2015   2016   2017  

2018   2019   2021  

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_награда_Сједињених_Америчких_Држава_2005.&oldid=26837424”