Пређи на садржај

Ред бул рејсинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Аустрија Ред бул
Пуно име Оракле Ред бул рејсинг
Грб тима
Седиште Уједињено Краљевство Милтон Кинс, Бакингемшир, Уједињено Краљевство
Шеф тима Уједињено Краљевство Кристијан Хорнер
2024
Возачи 1. Холандија Макс Верстапен
11. Мексико Серхио Перез
Тест возачи Швајцарска Себастјен Буеми
Шасија RB20
Мотор Ред бул RBPT002
Статистика
Трке 343
Прва трка Велика награда Аустралије 2005.
Прва победа Велика награда Кине 2009.
Последња победа Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.
Последња трка Велика награда Абу Дабија 2023.
Титуле конструктора 5 (2010, 2011, 2012, 2013, 2022)
Титуле возача 6 (2010, 2011, 2012, 2013, 2021, 2022)
Победе 88
Пол позиције 78
Најбржи кругови 84
Подијуми 227


Ред бул рејсинг је тркачки тим Формуле 1, који се такмичи са аутомобилом који покреће Хонда под аустријском лиценцом и са седиштем у Уједињеном Краљевству. То је један од два тима Формуле један у власништву компаније за пиће Ред бул ГмбХ, а други је Скудерија Алфа Таури (раније Скудерија Торо Росо). Тимом Ред бул рејсинг руководи Кристијан Хорнер од његовог формирања 2005. године.[1]

Ред бул је имао Косвортов моторе 2005. и Ферари моторе 2006. Тим је користио моторе које је испоручивао Рено између 2007. и 2018. (од 2016. до 2018. мотор Рено је поново означен као „ТАГ Хојер“ након распада односа између Ред була и Рено 2015. године).[2][3] Током овог партнерства, освојили су четири узастопне титуле шампиона возача и конструктора од 2010. до 2013. године, поставши први аустријски тим који је освојио титулу.[4] Тим је почео да користи Хонда моторе 2019.[5] Партнерство са Хондом кулминирало је 2021. након победе возача Ред була Макса Верстапена у светском шампионату возача. Хонда ће наставити да испоручује комплетне моторе из Јапана за Ред бул и Алфа Таури до краја 2025. године.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Тренутни Ред бул тим може да прати своје порекло од Стјуарт гранд при одела која су дебитовали 1997. Џеки Стјуарт је продао свој тим Форд мотор компани крајем 1999. и Форд је донео одлуку да ребрендира тим Јагуар рејсинг са мало накнадних успеха у наредних пет година.

Ред булово учешће у Формули 1 датира још од 1995. године, када је први пут спонзорисао Заубер тим.

Конструктор и тркачки тим Јагуар рејсинг Формуле 1 стављен је на продају у септембру 2004. када је Форд одлучио да „више не може да представља убедљив пословни случај за било који од његових брендова да се такмичи у Формули 1“.[7] Ред бул, компанија за производњу енергетских пића, договорила је куповину Јагуар рејсинга последњег дана продаје, 15. новембра 2004.[8] Би-Би-Си спорт је известио да је Форд тражио од понуђача симболичан 1 долар у замену за обавезу да уложи 400 милиона долара у тим током три сезоне тркања.[8] Тим је наставио да има приступ мотору Косворт развијеном за њихову шасију из 2005. године, а операција је настављена под новим насловом. Кристијан Хорнер је постављен као нови шеф тима и поставио је Дејвида Култарда и Кристијана Клина да возе за тим.

Кристијан Клин 2005. године

Ред бул рејсинг није био почетак Ред буловог учешћа у Формули 1, пошто су спонзорисали Заубер од 1995. до 2004. Након куповине сопственог тима Формуле 1, Ред бул је прекинуо своје дугорочно партнерство са швајцарским тимом. Ред бул такође води програм за младе возаче, Ред бул јуниор тим, при чему Ред бул спонзорише перспективне младе возаче. Возачи високог профила који су добили ову подршку су Енрике Бернолди, Кристијан Клин, Патрик Фришер, Витантонио Лиуци и Скот Спид. Ред бул такође спонзорише многе возаче и тимове који се такмиче у шампионату Формуле 2, серији "хранилица" Формуле 1.

У следећој табели су приказани возачи у тиму Ред була по сезонама.[9]

Култард 2006. године
Вебер 2007. године
Вебер 2008. године
Перез 2021.године
Година Возачи Поени Шк
2005 Уједињено Краљевство Дејвид Култард
Аустрија Кристијан Клин
Италија Витантонијо Лиуци
34 7.
2006 Уједињено Краљевство Дејвид Култард
Аустрија Кристијан Клин
Холандија Роберт Дурнбош
16 7.
2007 Уједињено Краљевство Дејвид Култард
Аустралија Марк Вебер
24 5.
2008 Уједињено Краљевство Дејвид Култард
Аустралија Марк Вебер
29 7.
2009 Аустралија Марк Вебер
Њемачка Себастијан Фетел
153.5 2.
2010 Њемачка Себастијан Фетел
Аустралија Марк Вебер
498 1.
2011 Њемачка Себастијан Фетел
Аустралија Марк Вебер
650 1.
2012 Њемачка Себастијан Фетел
Аустралија Марк Вебер
460 1.
2013 Њемачка Себастијан Фетел
Аустралија Марк Вебер
596 1.
2014 Њемачка Себастијан Фетел
Аустралија Данијел Рикардо
405 2.
2015 Аустралија Данијел Рикардо
Русија Данил Квјат
187 4.
2016 Аустралија Данијел Рикардо
Русија Данил Квјат
Холандија Макс Верстапен
468 2.
2017 Аустралија Данијел Рикардо
Холандија Макс Верстапен
368 3.
2018 Аустралија Данијел Рикардо
Холандија Макс Верстапен
419 3.
2019 Холандија Макс Верстапен

Француска Пјер Гасли
Тајланд Алекс Албон

417 3.
2020 Холандија Макс Верстапен

Тајланд Алекс Албон

319 2.
2021 Холандија Макс Верстапен

Мексико Серхио Перез

585.5 2.
2022 Холандија Макс Верстапен

Мексико Серхио Перез

576 1.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Christian Horner: Team Principal”. Infiniti Red Bull Racing. Архивирано из оригинала 14. 7. 2013. г. Приступљено 27. 9. 2013. 
  2. ^ Cooper, Adam. „TAG Heuer extends Red Bull F1 deal despite 2019 Honda engine deal”. Autosport.com. 
  3. ^ „Red Bull extend Renault engine contract to 2016”. BBC Sport. BBC. 9. 9. 2011. Приступљено 9. 9. 2011. 
  4. ^ „International Court of Appeal”. FIA. Архивирано из оригинала 17. 11. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2012. 
  5. ^ Sean Szymkowski. „2019 Red Bull Racing F1 car revealed, fires up Honda engine at Silverstone”. Motorauthority. Приступљено 11. 6. 2019. 
  6. ^ Cooper, Adam (28. 1. 2022). „Honda set to extend direct Red Bull supply to 2025”. Motorsport.com. Приступљено 28. 1. 2022. 
  7. ^ „Jaguar quits Formula One”. BBC Sport. 17. 9. 2004. Приступљено 28. 1. 2007. 
  8. ^ а б „Red Bull snaps up Jaguar F1 team”. BBC Sport. 15. 11. 2004. Приступљено 28. 1. 2007. 
  9. ^ „Red Bull – Seasons”. StatsF1. Приступљено 29. 10. 2018.