Velimir Kursulić
Velimir Kursulić | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Velimir Kursulić | |||||||||||||||
| Datum rođenja | 1887. | ||||||||||||||
| Mesto rođenja | Raška, Kraljevina Srbija | ||||||||||||||
| Datum smrti | decembar 1944. | ||||||||||||||
| Mesto smrti | Raška, Kraljevina Jugoslavija | ||||||||||||||
| Zanimanje | advokat | ||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||
| Politička stranka | Jugoslovenska radikalna zajednica | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Velimir Kursulić (Raška, 1887 – Raška, decembar 1944) bio je srpski industrijalac, narodni poslanik i dobrotvor.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Velimir Kursulić je rođen 1887. godine u Raškoj, od oca Ljubomira i majke Vasilije. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a trgovačku školu najverovatnije u Kraljevu. Tregovinom je počeo da se bavi uz očevu pomoć. Nedougo potom, osnovao je sopstveno trgovačko preduzeće. Borio se u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Po povratku u rodni grad nastavio je da se bavi trgovinom, a pored toga je postao i industrijalac. U Raškoj je podigao prvu električnu centralu, a na Goliji strugaru. Kasnije je ovu strugaru prebacio u Rašku i preuredio je na parni pogon. Zahvaljujući ovim poslovima Kursulić je bio jedan od najbogatjih Srba u međuratnom periodu.[1][2]
Svoje bogatstvo Kursulić je ulagao i u podizanje zgrada. Podigao je nekoliko velikih građevina u centru Raške, a u Beogradu je kupio više višespratnih kuća. Bavio se i politikom. Na izborima 1935. i 1938. izabran je za narodnog poslanika za Studenički srez.[1][2] Kao poslanik nastojao je da podstakne ulaganja države u razvoj Studeničkog sreza.[3][4] U Narodnoj skupštini je bio član odbora koji su se bavili privrednim i finansijskim pitanjima. Bio je istaknuti član Jugoslovenske radikalne zajednice.[1][2]
Kursulić je bio i veliki dobrotvor. Pomagao je mnoge kulturne, humanitarne i socijalne ustanove. Bio je potpredsednik odbora za obnovu manastira Gradac.[5] Tokom Drugog svetskog rata slao je namirnice i druge potrepštine srskim vojnicima koji su bili zarobljenici u Nemačkoj. Dodeljeno mu je više ratnih i mirnodopskih ordena. Bio je i jedan od osnivača i vlasnik Studeničke banke i predsednik Trgovačkog udruženja.[1][2]
Krajem 1944. godine, nakon oslobođenja Raške, Kursulić je bio uhapšen i streljan bez suđenja.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Srpski biografski rečnik. Knj. 5, Kv-Mao. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 450. ISBN 978-86-7946-085-1.
- ^ a b v g Mitrinović, Č. M. (1935). Biografski leksikon: Narodno predstavništvo: Senat - Narodna skupština. Skoplje. str. 199.
- ^ Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije. Knjiga 2, godina 6 (PDF). Beograd. 1937. str. 992—993.
- ^ „Diskusija”. Pravda. 9. 3. 1937. Pristupljeno 4. 12. 2023.
- ^ „Obnova manastira Graca”. Pravda. 6. 10. 1934. Pristupljeno 4. 12. 2023.
