Велимир Курсулић
Велимир Курсулић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Велимир Курсулић | |||||||||||||||
| Датум рођења | 1887. | ||||||||||||||
| Место рођења | Рашка, Краљевина Србија | ||||||||||||||
| Датум смрти | децембар 1944. | ||||||||||||||
| Место смрти | Рашка, Краљевина Југославија | ||||||||||||||
| Занимање | адвокат | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Југословенска радикална заједница | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Велимир Курсулић (Рашка, 1887 – Рашка, децембар 1944) био је српски индустријалац, народни посланик и добротвор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Велимир Курсулић је рођен 1887. године у Рашкој, од оца Љубомира и мајке Василије. Основну школу је завршио у родном месту, а трговачку школу највероватније у Краљеву. Треговином је почео да се бави уз очеву помоћ. Недоуго потом, основао је сопствено трговачко предузеће. Борио се у Балканским ратовима и у Првом светском рату. По повратку у родни град наставио је да се бави трговином, а поред тога је постао и индустријалац. У Рашкој је подигао прву електричну централу, а на Голији стругару. Касније је ову стругару пребацио у Рашку и преуредио је на парни погон. Захваљујући овим пословима Курсулић је био један од најбогатјих Срба у међуратном периоду.[1][2]
Своје богатство Курсулић је улагао и у подизање зграда. Подигао је неколико великих грађевина у центру Рашке, а у Београду је купио више вишеспратних кућа. Бавио се и политиком. На изборима 1935. и 1938. изабран је за народног посланика за Студенички срез.[1][2] Као посланик настојао је да подстакне улагања државе у развој Студеничког среза.[3][4] У Народној скупштини је био члан одбора који су се бавили привредним и финансијским питањима. Био је истакнути члан Југословенске радикалне заједнице.[1][2]
Курсулић је био и велики добротвор. Помагао је многе културне, хуманитарне и социјалне установе. Био је потпредседник одбора за обнову манастира Градац.[5] Током Другог светског рата слао је намирнице и друге потрепштине срским војницима који су били заробљеници у Немачкој. Додељено му је више ратних и мирнодопских ордена. Био је и један од оснивача и власник Студеничке банке и председник Трговачког удружења.[1][2]
Крајем 1944. године, након ослобођења Рашке, Курсулић је био ухапшен и стрељан без суђења.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Српски биографски речник. Књ. 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 450. ISBN 978-86-7946-085-1.
- ^ а б в г Митриновић, Ч. М. (1935). Биографски лексикон: Народно представништво: Сенат - Народна скупштина. Скопље. стр. 199.
- ^ Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Југославије. Књига 2, година 6 (PDF). Београд. 1937. стр. 992—993.
- ^ „Дискусија”. Правда. 9. 3. 1937. Приступљено 4. 12. 2023.
- ^ „Обнова манастира Граца”. Правда. 6. 10. 1934. Приступљено 4. 12. 2023.
