Veste

Koordinate: 46° 55′ 26″ S; 21° 15′ 43″ I / 46.924° S; 21.262° I / 46.924; 21.262
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veste
mađ. Vésztő
Crkva u Vesteu
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionVelika južna ravnica
ŽupanijaBekeš
SrezSeghalom
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 6.855[1]
 — gustina54,5 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 55′ 26″ S; 21° 15′ 43″ I / 46.924° S; 21.262° I / 46.924; 21.262
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina125,76 km2
Veste na karti Mađarske
Veste
Veste
Veste na karti Mađarske
Poštanski broj5530
Pozivni broj(+36) 66
Veb-sajt
http://www.veszto.hu/

Veste (mađ. Vésztő) je manji grad u županiji Bekeš u Mađarskoj.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Pokriva površinu od 125,76 km² i ima populaciju od 6855 ljudi (2015).[1] Grad se nalazi u ravnici pored reke Tise.

Veste se nalazi u severnom delu okruga, granica njegove administrativne oblasti na severu je ista kao i granica okruga, Šebeš-Kereš. Sa geografske tačke gledišta, nalazi se na jugozapadnoj ivici Kiš-Šareta, pored ravnice Kereš.[2]

Železnička stanica Veste je važna raskrsnica za pruge pruga u ovoj oblasti.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Veste se prvi put pominje u najranijim pisanim zapisima 1350. godine pod imenom Vejzeteu (Vejsetoe). Međutim, ovo područje je već bilo naseljeno mnogo pre formiranja Vestea, o čemu svedoče nekoliko iskopina. Najinteresnatniji su ostaci 6.000 godina starih (neolitskih) ljudskih kultura otkriveni u severnom delu moguće humke blizanca Magor i ostalih kultura koje su se nakon toga naselile jedna na drugu. Na drugoj strani blizanačke humke, u 11. i 12. veku je osnovan rod Čolt koji je pripadao jednim od osnivača i vladara Vati (koji je živeo na ovim prostorima u 11. veku), koji se može videti u iskopanom, delimično rekonstruisanom obliku na istorijskom spomeniku Veste-Magor.

Ljudi su se naselili ovde na uzvišenjima koja se nalaze u plavnom području ogromnog neregulisanog plovnog puta Šebeš-Kereš i stvorili manja ili veća staništa. Za život se obezbeđivalo gotovo isključivo kroz ribolov, a jedno od ribarskih oruđa zvalo se vejse, od čega je nastalo i ime naselja. Pored ove, postoje i druge, naučno neutemeljene teorije o poreklu imena, Vizte: veza većeg broda koji vodi u starom koritu Šebeš-Kereš do reke, Veste: tokom seobe Tatara, narod koji je živeo ovde se kaže da su u korito reke postavili kose, što je sprečavalo Tatare da pređu reku, i to je za njih bilo izgubljeno=mesto (vesztő=hely).

Za vreme turske vladavine naselje je potpuno opustelo, a posle poraza za vreme Rakocijevog rata za nezavisnost, meštani su se preselili 1713. godine iz Bakonsega ​​ponovo nazad u okrug Bihar (danas Hajdu-Bihar). Doseljeno stanovništvo je organizovalo svoje snabdevanje, u Šebeš-Kereš su izgrađene vodenice, a lokalne zanatlije i ostali su počeli da razvijaju lokalnu privredu. Većina stanovništva je bila reformatske vere, crkva im je podignuta 1782-83, a proširena 1825. Veste je 1871. dobio status velike opštine, železnički saobraćaj je počeo 1881.

Bela Bartok je sakupljao narodne pesme u selu tokom Prvog svetskog rata. Ovde je, između ostalog, zapisao narodnu pesmu o jutarnjoj zvzdi, koja je kasnije postala poznata, i baladu Angole Borbala, koju je upotrebio u svojoj kompoziciji „Deset mađarskih seljačkih pesama”. Za njegov rad postavljena je spomen-ploča u Vesteu, a nakon spajanja gradskih obrazovnih institucija, gradski Edukativni centar Bela Bartok dobio je njegovo ime.

Na Badnje veče 1925. ledena poplava Šebeš-Kereša pogodila je severni deo sela, uništivši oko hiljadu domova i farmi. Guverner Mikloš Horti takođe je posetio selo pogođeno katastrofom. Prva električna centrala izgrađena je 1927. godine, a prvi program popločavanja završen je 1928. godine.

O prisustvu živog agrarnog socijalističkog pokreta govori podatak da je ovde februara 1943. godine održan „Prvi zemaljski kongres”. Mesto je oslobođeno od nemačke okupacije 6. oktobra 1944. godine, a da bi reorganizovali život, stanovnici Vestea su osnovali kvazi nezavisnu, komunističku grad-državu nazvanu „Rabajeva Republika Veste”. Ona je trajala od decembra 1944. do kraja februara 1945. godine. Tok događaja u decenijama nakon Drugog svetskog rata može se opisati slično kao i većina naselja u okrugu, od razvoja privrede, preko infrastrukturnog razvoja, do izgradnje električne, vodovodne, gasne i telefonske mreže.

1982. godine završena su iskopavanja u predelu Magor-Pusta. Nakon primopredaje, istorijski spomenik postaje sve posećeniji i poznatiji, danas je veoma značajan turistički centar, ovde se nalazi park skulptura narodnih pisaca i poprište je godišnjeg Šareti piknika.

Naselje je dobilo status grada 1. jula 2001. godine.[3]

Gradonačelnici[uredi | uredi izvor]

  • 1990–1994: Gabor Komaromi (nezavistan)[4]
  • 1994–1998: Janoš Kasaji (FKgP-MSZP- SZDSZ)[5]
  • 1998–2002: Janoš Kasaji (nezavistan)[6]
  • 2002–2006: Janoš Kasaji (MSZP)[7]
  • 2006–2010: Janoš Kasaji (MSZP)[8]
  • 2010–2014: Šandor Molnar (Udruženje za izgubljene)[9]
  • 2014–2019: Šandor Molnar (Fides-KDNP)[10]
  • 2019-danas: Aniko Karakaš (nezavisna)[11]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Godine 2001. 95% stanovništva naselja se izjasnilo kao Mađari, 5% Romi.[12]

Tokom popisa 2011. godine, 88,1% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 7% kao Romi, a 0,8% kao Nemci (11,9% se nije izjasnilo; zbog dvojnog identiteta, ukupan broj može biti veći od 100%).

Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 4,1%, reformisani 32,4%, luterani 0,2%, grkokatolici 0,2%, nekonfesionalni 44,1% (17,2% se nije izjasnilo).[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ Katastar malih gradova Mađarske. Drugo, revidirano i prošireno izdanje, Uredio Zoltan Doveni. Institut za geografska istraživanja MTA, Budimpešta. ISBN=978-963-9545-29-8 stranica=266
  3. ^ Vésztő
  4. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (txt) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Pristupljeno 2020-02-21. 
  5. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Pristupljeno 2020-02-17. 
  6. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Pristupljeno 2020-04-11. 
  7. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Pristupljeno 2020-04-11. 
  8. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Pristupljeno 2020-04-11. 
  9. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2011-11-23. 
  10. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Pristupljeno 2020-02-18. 
  11. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Pristupljeno 2020-01-31. 
  12. ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
  13. ^ Vésztő Helységnévtár

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veste na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Весте&oldid=26013203”