Весте

Координате: 46° 55′ 26″ С; 21° 15′ 43″ И / 46.924° С; 21.262° И / 46.924; 21.262
С Википедије, слободне енциклопедије
Весте
мађ. Vésztő
Црква у Вестеу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионВелика јужна равница
ЖупанијаБекеш
СрезСегхалом
Становништво
Становништво‍
 — 6.855[1]
 — густина54,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 55′ 26″ С; 21° 15′ 43″ И / 46.924° С; 21.262° И / 46.924; 21.262
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина125,76 km2
Весте на карти Мађарске
Весте
Весте
Весте на карти Мађарске
Поштански број5530
Позивни број(+36) 66
Веб-сајт
http://www.veszto.hu/

Весте (мађ. Vésztő) је мањи град у жупанији Бекеш у Мађарској.

Географија[уреди | уреди извор]

Покрива површину од 125,76 km² и има популацију од 6855 људи (2015).[1] Град се налази у равници поред реке Тисе.

Весте се налази у северном делу округа, граница његове административне области на северу је иста као и граница округа, Шебеш-Кереш. Са географске тачке гледишта, налази се на југозападној ивици Киш-Шарета, поред равнице Кереш.[2]

Железничка станица Весте је важна раскрсница за пруге пруга у овој области.

Историја[уреди | уреди извор]

Весте се први пут помиње у најранијим писаним записима 1350. године под именом Вејзетеу (Вејсетое). Међутим, ово подручје је већ било насељено много пре формирања Вестеа, о чему сведоче неколико ископина. Најинтереснатнији су остаци 6.000 година старих (неолитских) људских култура откривени у северном делу могуће хумке близанца Магор и осталих култура које су се након тога населиле једна на другу. На другој страни близаначке хумке, у 11. и 12. веку је основан род Чолт који је припадао једним од оснивача и владара Вати (који је живео на овим просторима у 11. веку), који се може видети у ископаном, делимично реконструисаном облику на историјском споменику Весте-Магор.

Људи су се населили овде на узвишењима која се налазе у плавном подручју огромног нерегулисаног пловног пута Шебеш-Кереш и створили мања или већа станишта. За живот се обезбеђивало готово искључиво кроз риболов, а једно од рибарских оруђа звало се вејсе, од чега је настало и име насеља. Поред ове, постоје и друге, научно неутемељене теорије о пореклу имена, Визте: веза већег брода који води у старом кориту Шебеш-Кереш до реке, Весте: током сеобе Татара, народ који је живео овде се каже да су у корито реке поставили косе, што је спречавало Татаре да пређу реку, и то је за њих било изгубљено=место (vesztő=hely).

За време турске владавине насеље је потпуно опустело, а после пораза за време Ракоцијевог рата за независност, мештани су се преселили 1713. године из Баконсега ​​поново назад у округ Бихар (данас Хајду-Бихар). Досељено становништво је организовало своје снабдевање, у Шебеш-Кереш су изграђене воденице, а локалне занатлије и остали су почели да развијају локалну привреду. Већина становништва је била реформатске вере, црква им је подигнута 1782-83, а проширена 1825. Весте је 1871. добио статус велике општине, железнички саобраћај је почео 1881.

Бела Барток је сакупљао народне песме у селу током Првог светског рата. Овде је, између осталог, записао народну песму о јутарњој звзди, која је касније постала позната, и баладу Анголе Борбала, коју је употребио у својој композицији „Десет мађарских сељачких песама”. За његов рад постављена је спомен-плоча у Вестеу, а након спајања градских образовних институција, градски Едукативни центар Бела Барток добио је његово име.

На Бадње вече 1925. ледена поплава Шебеш-Кереша погодила је северни део села, уништивши око хиљаду домова и фарми. Гувернер Миклош Хорти такође је посетио село погођено катастрофом. Прва електрична централа изграђена је 1927. године, а први програм поплочавања завршен је 1928. године.

О присуству живог аграрног социјалистичког покрета говори податак да је овде фебруара 1943. године одржан „Први земаљски конгрес”. Место је ослобођено од немачке окупације 6. октобра 1944. године, а да би реорганизовали живот, становници Вестеа су основали квази независну, комунистичку град-државу названу „Рабајева Република Весте”. Она је трајала од децембра 1944. до краја фебруара 1945. године. Ток догађаја у деценијама након Другог светског рата може се описати слично као и већина насеља у округу, од развоја привреде, преко инфраструктурног развоја, до изградње електричне, водоводне, гасне и телефонске мреже.

1982. године завршена су ископавања у пределу Магор-Пуста. Након примопредаје, историјски споменик постаје све посећенији и познатији, данас је веома значајан туристички центар, овде се налази парк скулптура народних писаца и поприште је годишњег Шарети пикника.

Насеље је добило статус града 1. јула 2001. године.[3]

Градоначелници[уреди | уреди извор]

  • 1990–1994: Габор Комароми (независтан)[4]
  • 1994–1998: Јанош Касаји (ФКгП-MSZP- SZDSZ)[5]
  • 1998–2002: Јанош Касаји (независтан)[6]
  • 2002–2006: Јанош Касаји (MSZP)[7]
  • 2006–2010: Јанош Касаји (MSZP)[8]
  • 2010–2014: Шандор Молнар (Удружење за изгубљене)[9]
  • 2014–2019: Шандор Молнар (Фидес-KDNP)[10]
  • 2019-данас: Анико Каракаш (независна)[11]

Демографија[уреди | уреди извор]

Године 2001. 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 5% Роми.[12]

Током пописа 2011. године, 88,1% становника се изјаснило као Мађари, 7% као Роми, а 0,8% као Немци (11,9% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 4,1%, реформисани 32,4%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 44,1% (17,2% се није изјаснило).[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ Катастар малих градова Мађарске. Друго, ревидирано и проширено издање, Уредио Золтан Довени. Институт за географска истраживања МТА, Будимпешта. ISBN=978-963-9545-29-8 страница=266
  3. ^ Vésztő
  4. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (txt) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Приступљено 2020-02-21. 
  5. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Приступљено 2020-02-17. 
  6. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Приступљено 2020-04-11. 
  7. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Приступљено 2020-04-11. 
  8. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Приступљено 2020-04-11. 
  9. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Приступљено 2011-11-23. 
  10. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Приступљено 2020-02-18. 
  11. ^ „Vésztő települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Приступљено 2020-01-31. 
  12. ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
  13. ^ Vésztő Helységnévtár

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Весте на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Весте&oldid=26013203”