Миклош Хорти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миклош Хорти
Horthy the regent.jpg
Миклош Хорти од Нађбање
Датум рођења(1868-06-18)18. јун 1868.
Место рођењаКендереш
Аустроугарска
Датум смрти9. фебруар 1957.(1957-02-09) (88 год.)
Место смртиЕсторил
Португалија
ВојскаКраљевине Угарске
Војска Краљевине Мађарске
Године службе1896—1918
Чинвицеадмирал
Битке/ратовиДруги светски рат
Хортијева Мађарска (1941—1944)

Миклош Хорти од Нађбање (мађ. Vitéz Nagybányai Horthy Miklós; Кендереш, 18. јун 1868Есторил, 9. фебруар 1957) био је аустроугарски адмирал и регент Мађарске.[1] У време Аустроугарске био је поморски официр, те заповедник крстарице „Навара“ и ратне флоте.

Хорти је започео своју војничку каријеру као поручник фрегате у Аустроугарској морнарици 1896. и уздигао се до чина адмирала 1918. Учествововао је у бици у Отрантским вратима и постао је врховни заповедник Аустроугарске морнарице последње године Првог светског рата. Након низа револуција и страних интервенција у Мађарској које су спровеле Румунија, Чехословачка и Краљевина СХС, Хорти се вратио у Будимпешту са Националном војском и успоставио регенство. Био је на челу национално-конзервативног режима у Мађарсккој у међуратном периоду, забранивши Мађарску комунистичку партију и Партију стреластог крста и водивши ирендетистичку политику упркос Тријанонском споразуму. Краљ Карл је два пута неуспешно покушао да се врати Мађарску и мађарска влада је попустила под савезничким претњама о обнови непријатељства. Краљ Карол је британским ратним бродом испраћен из Мађарске у игзнанство.

Учествовао је у гушењу побуне морнара у Боки которској 1918. године.[1]

Од 1. марта 1920. до 15. октобра 1944. служио је као регент Мађарске.

Увео је Мађарску у рат на страни Хитлера и учествовао у агресији на Југославију и Совјетски Савез[1].

Одговоран је за истребљење Јевреја и злочине над цивилима. У августу 1941. година Хортијева влада је наредила депортацију Јевреја из земље, а око 20 хиљада њих касније је убијено од стране немачких трупа[2].

У Југославији је проглашен за ратног злочинца[1] због масовних ликвидација српских цивила у Војводини[2]. Мађарски војници су одговорни за смрт или депортацију скоро 20 хиљада грађана Војводине[2]. Један од најпознатијих злочина ове војске је масовно убиство Срба и Јевреја у јануару 1942. године познато као Рација у јужној Бачкој када је убијено преко три и по хиљаде људи[2].

Немци су га уклонили са власти и интернирали у октобру 1944. године, када је изразио спремност за потписивање примирја на почетку битке за Будимпешту.[1] Тада су га одвели у Баварску где је био у затвору до краја рата[2].

После рата је учествовао на Нирнбершком процесу, а потом је отишао у Португал где је живео до краја живота - 1957. године[2].

Током 2000-их година у Мађарској је отпочео процес његове рехабилитације, а посебно током владавине десничарске владе на челу са Виктором Орбаном[2]. Тако је 6. јуна 2012. године на Богословском факултету Реформатске цркве у Дебрецину откривена спомен-плоча Миклошу Хортију коју је осветио главни бискуп Мађарске[2]. У насељу Ђомро главни трг је добио име по њему[2].

Младост и морнаричка каријера[уреди]

Родитељи Миклоша Хортија: Паула Халаш и Иштван Хорти
Магдолна Пургли, супруга Милоша Хортија

Миклош Хорти је рођен у Кендерешу у старој калвинистичкој племићкој породици која је потицала од Иштвана Хортија, кога је за племића уздигао краљ Фердинанд II 1635.[3] Његов отац Иштван Хорти је био земљопоседник и члан Дома магната, горњег дома Сабора Угарске.[4] Оженио се Паулом Халаш in 1857.[5] Милош је био њихово четврто од осморо деце.[6]

Адмирал Миклош Хорти током Првог светског рата.

Хорти је примљен у аустроугарску Царску и краљевску поморску академију у Ријеци са 14 година[7] Пошто је званички језик поморске академије био немачки, Хорти је причао мађарски са мањим, али приметиним аустро-немачким акцентом до краја свог живота. Такође је причао италијански, хрватски, енглески и француски језик.[5]

Као младић, Хорти је путовао по свету и служио је као дипломата Аустроугарске у Османском царству и другим државама. Хорти се оженио Магдолном Пургли у Араду 1901. Имали су четворо деце: Магдолну (1902), Паулу (1903), Иштвана (1904) и Миклоша (1907). Од 1911. до 1914. био је ађутант цара Франца Јозефа.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Војна енциклопедија. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1972. стр. том 3. pp. 496. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 РТС: „Рехабилитација Хортија“ (06.06.2012.), Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Bencsik 2004, стр. 9.
  4. ^ Vesei 1994, стр. 2.
  5. 5,0 5,1 Bencsik, Gábor. Homo Monarchicus – Az első 25 év. Budapest: Rubicon Történelmi Magazin, 2007/10. szám. стр. 54—56. 
  6. ^ Horthy, Nicholas (2000). Memoirs (Annotated by Andrew L. Simon) (PDF). Simon Publications. стр. 11 (3. jegyzet). ISBN 978-0-9665734-3-5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 06. 03. 2006. 
  7. ^ Halpern, Paul G. C. (16. 12. 2013). Tucker, Spencer, ур. The European Powers in the First World War: An Encyclopedia. Routledge. стр. 348. ISBN 978-1-135-50694-0. 
  8. ^ Halpern 2013, стр. 348.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]