Миклош Хорти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миклош Хорти
Horthy the regent.jpg
Миклош Хорти од Нађбање
Датум рођења (1868-06-18) 18. јун 1868.
Кендереш
Аустроугарска
Датум смрти 9. фебруар 1957.(1957-02-09)(88 год.)
Есторил
Португал

Миклош Хорти од Нађбање, (мађ. Vitéz Nagybányai Horthy Miklós; Кендереш, 18. јун 1868. — Есторил, 9. фебруар 1957) је био аустроугарски адмирал и регент Мађарске.[1] У време Аустроугарске био је поморски официр, те заповедник крстарице „Навара“ и ратне флоте.

Учествовао је у гушењу побуне морнара у Боки которској 1918. године.[1]

Од 1. марта 1920. до 15. октобра 1944. служио је као регент Мађарске.

Увео је Мађарску у рат на страни Хитлера и учествовао у агресији на Југославију и Совјетски Савез[1].

Одговоран је за истребљење Јевреја и злочине над цивилима. У августу 1941. година Хортијева влада је наредила депортацију Јевреја из земље, а око 20 хиљада њих касније је убијено од стране немачких трупа[2].

У Југославији је проглашен за ратног злочинца[1] због масовних ликвидација српских цивила у Војводини[2]. Мађарски војници су одговорни за смрт или депортацију скоро 20 хиљада грађана Војводине[2]. Један од најпознатијих злочина ове војске је масовно убиство Срба и Јевреја у јануару 1942. године познато као Рација у јужној Бачкој када је убијено преко три и по хиљаде људи[2].

Немци су га уклонили са власти и интернирали у октобру 1944. године, када је изразио спремност за потписивање примирја на почетку битке за Будимпешту.[1] Тада су га одвели у Баварску где је био у затвору до краја рата[2].

После рата је учествовао на Нирнбершком процесу, а потом је отишао у Португал где је живео до краја живота - 1957. године[2].

Током 2000-их година у Мађарској је отпочео процес његове рехабилитације, а посебно током владавине десничарске владе на челу са Виктором Орбаном[2]. Тако је 6. јуна 2012. године на Богословском факултету Реформатске цркве у Дебрецину откривена спомен-плоча Миклошу Хортију коју је осветио главни бискуп Мађарске[2]. У насељу Ђомро главни трг је добио име по њему[2].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Војна енциклопедија. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1972. pp. том 3, pp. 496. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 РТС: „Рехабилитација Хортија“ (06.06.2012.), Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]