Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/2

preda mnom

Kako ispravno napisati "preda mnom"? "Pred mnome"? Da se razumijemo, ne želim podmetke umjesto datih riječi. Znam da se može reći "Ispred mene" isl. ali krenimo ovako:

- постоји ријеч "пред" (чека "пред" кућом)
- постоји ријеч "ја" (наравно :)

Hoću da uparim ove dvije riječi, tj. da kažem "pred" i onda riječ ja u instrumentalu. Da li postoji riječ "preda"? Mislim da ne. Ali trebalo bi je izmisliti. Po Vuku, piši kao što govoriš, ovo je toliko ustaljeno ("gledaj preda se", "nalazi se preda mnom", ...) da bi trebalo ubaciti negdje ako nije već ubačeno. Danas sam dobio savjet od kolege da ne mogu napisati sve što kažem, nego ako hoću nešto da napišem - treba da kažem drugačije pa onda zapišem. Jadan je taj jezik u kojem tako mora. Nimalo mi se nije svidio taj savjet.

I preda mnom i pred mnome - oba ova izraza su pravilna i možeš koristiti bilo koji. Pred i preda su samo dva različita oblika jedne iste riječi, jer je ovo a na kraju nepostojano a koje se pojavljuje i u primjerima s i sa, uz i uza, niz i niza - sve to je pravilno, a koji od ta dva oblika treba iskoristiti zavisi od riječi koja slijedi. Na primjer, teško je i besmisleno izgovoriti s mnom, s zubarem, s sestrom i slično, i zato poluglas koji se nekad nalazio na kraju ovog prijedloga alternira sa glasom a. Isto to se događa i sa prijedlogom pred. Primjećuješ u kojoj situaciji prijedlog pred glasi preda? U slučaju da sljedeća riječ počinje grupom suglasnika - u ovom slučaju mn. Isto tako i prijedlog s postaje sa ispred riječi MNom. Međutim, kada se umjesto mnom kaže mnome ne mora da dođe do ove glasovne promjene, tj. do pojavljivanja glasa a na kraju prijedloga zato što se sljedeća riječ odužuje za jedan slog i izgovor se olakšava, a sve glasovne promjene se događaju zbog teškog izgovora. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:27, 10. mart 2006. (CET)

Preda mnom ljepše zvuči, a i čini mi se i da je jedini pravilan oblik. Milan Tešović 23:05, 11. mart 2006. (CET)

• Predamnom. :) --Đorđe Stakić (r) 01:01, 12. mart 2006. (CET)

Taj auto ili to auto

Zna se da je taj automobil... --Poki |razgovor| 14:07, 11. mart 2006. (CET)

Kako ja shvatam derivaciju, auto je u konkretnom značenju (sinonim za automobil) enklitički oblik od automobila. Dakle, taj. Možda Đorđe i Ford misle nešto drugo? --Miloš Rančić (razgovor) 18:06, 11. mart 2006. (CET)

Znaš kako, auto je nepravilno reći, ta riječ uopšte ne postoji u književnom srpskom (ili bar ne bi trebalo da postoji), već se na našem jeziku kaže ili automobil ili kola. :D Inače, nemam ništa protiv - taj auto, naravno. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:43, 11. mart 2006. (CET)

Ako ćemo pravo auto je skraćeno od "putnički automobil". Jer, postoji i teretni automobil, a nikad ne mislimo na "kamion teži od 3,5t" kada kažemo auto (to je difinicija teretnog automobila - preko 3,5t). Ukratko - auto je pravilnoo i kaže se taj auto. Milan Tešović 22:57, 11. mart 2006. (CET)

Danas u svakodnevnom govoru koristimo izraz auto kao skraćenicu za automobil - putnički ako baš hoćeš. Međutim, to nije pravilno u književnom jeziku - ili, kako rekoh, bar ne bi trebalo da bude pravilno, jer mnogi danas koriste ovaj izraz čak i kad se služe strogo književnim jezikom. Auto (srpski samo) je prefiks preuzet iz latinskog i drugih romanskih jezika, ali ne posebno, sam za sebe, nego kroz riječi automobil (srpski „samokret“), autoportret (srpski „samoslika“, tj. lična slika), auto-put (srpski „samoput“, tj. put po kome se ide kao kao da on sam ide) itd. U svakodnevnom govoru auto znači automobil (kola)', ali u književnom jeziku ne znači ništa - ili, opet, bar ne bi trebalo da znači, jer mnogi koriste ovaj izraz kao skraćenicu za automobil i u književnom jeziku. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:07, 11. mart 2006. (CET)

Mislim da znam na šta se odnosi pitanje. Srednji rod za auto postoji kod nekih ijekavaca iz Bosne i Hercegovine. Iako je auto veoma jednostavna skraćenica za automobil te bi prema tome trebalo da bude istog (muškog) roda. Neki ljudi međutim (po meni nepravilno) zbog toga što je poslednje slovo u nominativu o (primer drvo, pero, sidro, stablo...) ovu reč tretiraju na isti način, tj kao da je autentično srednjeg roda.

Poznati su primeri (opet u tom geografskom području) kada se srednji rod umeša na mestima gde ga ne očekujete. Tako se za nekoga kaže "pogodilo ga" a misli se na udar sudbine (koja je ženskog roda). Mada kad bolje razmislim, ovo su komentari nekog ko nije lingvista. --@1@ 23:31, 11. mart 2006. (CET)

Off topic, ali mislim da to posljednje što si rekao nije tačno. Kada se kaže "pogodilo ga", zašto misliš da se misli na "udar sudbine"? Ja mislim da je to savršen izraz - "pogodilo ga" - jer se misli na nešto neodređeno, neko "nešto" što ne definišemo a što nam tu negdje "visi" - ga pogodilo :)

A što se tiče tog "auto", čuo sam i od ljudi koji nisu sa ijekavskog govornog područja da govore "to auto", a evo ja sam takođe sa tog područja i naravno znam da je ispravno reći "taj auto", dakle to je standardna greška.

Delinkvent

Delinkvent je jedini pravilni i standardni oblik u standardnom srpskom jeziku. To je tuđica koja znači krivac, prestupnik, zločinac. Etimologija ove reči, odnosno njeno poreklo je iz latinskog jezika delinquere, delinquens. --Ford Prefekt 22:52, 14. mart 2006. (CET)

Ajoj! A ja prošle godine pišem referat o maloljetničkoj delikvenciji! Stidim se samog sebe. Ali da ne budem jedini, Gugl pokazuje 259 rezultata za деликвенција i 23 rezultata za делинквенција. A za upit delinkvencija pita Did you mean delikvencija. :) Ma piši ko što govoriš. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:15, 16. mart 2006. (CET)

Na članku Goli otok Goldfingr je napisao mladi delinkventi. Ja sam ispravio na delikvent. zatim je on vratio i da bi smo izbjegli revert-rat počeli smo raspravu (na mojoj razgovor stranici). Ja znam za sigurno da je u moja nekadašnja profesorica srpskog (izmjenilo ih se 8-9 tokom gimnazije) jednom učeniku ispravila delinkvent u delikvent i naznačila to kao veliku grešku. Goldovi argumenti su bili da Gugl daje više rezultata za varijantu sa 2 "n", što naravno nije tačno jer Gugl daje 100-njak (bukvalno) puta više rezultata za delikvent (sa 1 "n"). I, što je logično, ja sam ostao uporan da na tom članku ostane delikvent (ne sjećam se koja varijanta je ostala na članku). Goldfingera je to naljutilo. --Milan Tešović 14:02, 17. mart 2006. (CET)

Kada je Ford napisao ovo šta je napisao odlučio sam da provjerim kod nekog stručnog (sestra mi je profesor srpskog i predavala je u raznim srednjim školama u Pljevljima 7-8 godina, zaboravio sam u kojoj sada radi). Ona mi je rakla da je ispravno i jedno i drugo, ali da nije sigurna. Sada je provjerila i sigurna je. Znači Ford, nisi bila u pravu (ili bio?) kao ni ja. --Milan Tešović 14:02, 17. mart 2006. (CET)

Izvinjavam se Goldfingeru za ovu neprijatnost i nadam se da će razumjeti da nisam imao lošu namjeru, što se i vidi iz gornjeg teksta. --Milan Tešović 14:02, 17. mart 2006. (CET)

Baj d vej, kada sam računao rezultate Gugla, računao sam delikvent ćirilicom + latinicom protiv delinkvent i ćirilicom i latinicom - pa uporedio. --Milan Tešović 14:07, 17. mart 2006. (CET)

Vrlo nerado nastavljam ovu diskusiju jer se bojim novih "teških" reči. Meni uopšte nije bilo važno jedno ili drugo, no ja sam za izvore imao dve žene pred penzijom psiholozi po zanimanju koje su se bavile maloletničkom delinkvencijom. Mislim da su "jači" izvor od profesora srpskog. Ali ni to nije bitno mene su uvredile sledeće rečenice evo copu/paste : "Nemoj sad da se praviš da si neki intelektualac." i "Zbog čega mi mene zanimalo koliko ti imaš godina? Vidim da ovde ko god neće da prizna da nije u pravu poteže moje godine". E sad ti meni reci čime sam ja tebe uvredio iz mog teksta i spreman sam da se izvinim. Mene ustvari brine to što ti i dalje nastavljaš sa "Dugo sam te ubjeđivao da nisi u pravu, ali ti si bio tvrdoglav. Umjesto da se konsultuješ kod nekoga da li si u pravu, ti si počeo da me omalovažavaš i ja sam se iznervirao i rekao ti da se ne praviš pametan". Gde sam te to omalovažavao? I problem plus - ja sam tada na vikipediji bio nepunih 20 dana. Posle ovakvog nastupa hteo sam sve da batalim ali mi je Đakon svojim lepim i razumnim rečima vratio veru da nije baš sve tako crno. Evo i ovde mu se zahvaljujem. Vrlo je loš pristup da na svakog ko ne misli kao ti krećeš "đonom". A malo i "ispeglaj rečnik" za tvoje dobro. A malo i ispoštuj MOJE godine. Nemam nikakvu primedbu na TVOJE godine. Naprotiv. --Goldfinger 14:57, 17. mart 2006. (CET)

A šta bi sa upoređivanjem sa stranim jezicima. Znam da nije preterano merodavno zbog razlike u jezicima, ali nije loše kad se dođe u nedoumicu. --Filip § 14:24, 17. mart 2006. (CET)

Ovo može da liči na ubeđivanje: Svakodnevni govor je pobedio rečnik. Tako je INEKCIJA pobedila INJEKCIJU u svakodnevnom govoru, ali će vas naravno doktori dugo ubeđivati da je ispravno upravo suprotno. U ovom slučaju su nadležni psiholozi jer je tema njihova. (Znam kako sam ja alergičan kad neko kaže LED dioda ili FET tranzistor.) --@1@ 15:57, 17. mart 2006. (CET)

Ima ljudi koji vole da ekavizuju i ono što nije ekavsko. Koliko sam se samo toga naslušao: iNEkcija, odeLEnje... Međutim, to ne mora da znači da je tačno, baš suprotno. --Đorđe D. Božović (razgovor) 01:31, 18. mart 2006. (CET)

Goldfinger: imao si i ti svoje rečenice i prije i posle toga. Možda sam malo tvrdoglav, ali sigurno nisam sklon vrijeđanju. --Milan Tešović 19:56, 17. mart 2006. (CET)

Nisam se ja uvrijedio. --Milan Tešović 19:56, 17. mart 2006. (CET)

Posle ovakvog nastupa hteo sam sve da batalim ali mi je Đakon svojim lepim i razumnim rečima vratio veru da nije baš sve tako crno. Ma daaaj. Da nisi malo pretjerao. Šta malo - pretjerao si ga pravo. --Milan Tešović 19:56, 17. mart 2006. (CET)

---

Milane, za svoje tvrdnje potraži potvrdu u literaturi. Na primer:

Jezički priručnik, Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan, Branislav Brborić, Beograd, Radio-Televizija, Centar za istraživanje programa i auditorijuma, 1991, sa Rečnikom, ISBN 86-81733-02-08

na strani 218.

delinkvent, delinkvencija (uobičajeno ali pogrešno delikvent, delikvencija) --Ford Prefekt 23:03, 17. mart 2006. (CET)

Pitao sam nekoga, neko je pogledao, oboje je pravilno --Milan Tešović 23:10, 17. mart 2006. (CET)

Dobro Milane, reci gde je pogledala. Navedi mi literaturu,lingvistu, taj i taj, na tom i tom mestu je rekao to i to. Zar je tako teško da za svoje tvrdnje potražiš potvrdu u literaturi. Pokušavam da ti kažem kako je veoma važno da ako želiš da učestvuješ u ovakvim raspravama, moraš da navedeš relevantnu literaturu koja stoji iza tvojih tvrdnji. Zato te molim da navedeš izvor u kome stoji da su oba oblika pravilna. --Ford Prefekt 23:33, 17. mart 2006. (CET)

Ja sam tevi naveo Jezički priručnik, autori su Pavle Ivić, Ivan Klajn... vidi ko su ti ljudi. --Ford Prefekt 23:33, 17. mart 2006. (CET)

Bože sačuvaj, oko čega se vi, ljudi, prepirete! Milane, ne moraš baš uvijek svemu da kontriraš. Mislim da stvarno uzaludno popunjavamo ovu stranicu i poprilično zbunjujemo druge korisnike. Neko pita šta je pravilno, neko mu odgovori, pa onda odmah dođe neko drugi da kaže da nije tako. I onda se uzalud prepiremo... To stvarno nije potrebno. Volio bih da se složimo da je pravilno delinkvent i delinkvencija (ne zato što ja tako hoću, nego zato što tako kažu stručni priručnici - Ivić, Klajn; zato što se oblik sličan ovom javlja i u drugim jezicima: delinquent; i zato što je i izvorni latinski glagol delinquere sa ovim n), pa da prekinemo sa glupom raspravom šta je ko rekao i čija učiteljica je šta ispravila (moja je govorila ja računjam, jes, vala, deder to isponova i ja, ma nemo :)). --Đorđe D. Božović (razgovor) 01:31, 18. mart 2006. (CET)

Đorđe jel ti mene zajebavaš? Ko bre kontrira? Što mene uopšte pominješ i zbinjivanje korisnika. Ja sam napisao svoju zavšnu riječ i zavšio sa raspravom. --Milan Tešović 03:17, 18. mart 2006. (CET)

Vidi još - nekulturno nepersiranje?

Pošto nisam učestvovao u diskusiji na MIRC-u oko uspostave standarda za ime podnaslova za srodne članke, hteo bih da pokrenem pitanje persiranja čitaocu u člancima na Vikipediji. Budući da je trenutni "standard" "Vidi još" obraćanje čitaocu nepersiranje, smatram da je to ipak na kraju krajeva nekulturno. Slabo se praktikuje nepersiranje u književnim delima, pogotovu u onima koji su važni za razvoj kulture. Neki pisac napiše: "Na to ćemo obratiti pažnju kasnije", nikako: "Na to ćeš obratiti pažnju kasnije". (Dajem ovaj primer, iako se ne radi o persiranju tj. nepersiranju) Stoga, možda bi novi ispis mogao biti "Pogledajmo još" ili "Pogledajmo takođe". Pošto se u ovom slučaju ne radi o odnosu pisac-čitalac najbolje varijante bi bile "Videti takođe", "Pogledajte još", "Pogledajte takođe" i sl. Iako korisnici Vikipedije ne persiraju jedni drugima, potrebno je dovesti članke na minimalnu akademsku razinu bar što se tiče podnaslova kako bi ova enciklopedija, koja se napada sa svih strana iz poznatih razloga, izgledala ozbiljnije. --Poki |razgovor| 19:52, 15. mart 2006. (CET)

Po milioniti put: neka neko pokrene glasanje! Dakle, samo treba da se otvori glasanje i da se kao predlozi stave sve moguće kombinacije, pa da vidimo šta ljudi žele. Meni je sve jedno, samo neka neko pokrene glasanje. --Filip § 20:12, 15. mart 2006. (CET)

Da li misliš da treba otvoriti glasanje u vezi s persiranjem tj. nepersiranjem koje se ne tiče samo ovog podnaslova ili oko definitivnog rešenja? --Poki |razgovor| 20:36, 15. mart 2006. (CET)

Treba glasati nevezano za persiranje. Pa čak i ako se uzme da persiranje mora da se koristi, onda treba ponuditi samo "predloge koji persiraju". Koliko vidim, ima gomila kombinacija, čak i ne misleći na one "predloge koji ne persiraju". --Filip § 20:40, 15. mart 2006. (CET)

Treba prvo raskrstiti s tim da li treba persirati imajući u vidu razloge koje sam naveo, pa onda odrediti šta treba koristiti. Takođe, treba razmisliti o tome da se ovaj podnaslov piše spontano u zavisnosti od stila korisnika koji piše članak, jer trošenje energije (duga diskusija ili eventualno glasanje) je kontraproduktivno. --Poki |razgovor| 20:46, 15. mart 2006. (CET)

Mislim da je ceo ovaj cirkus nastao kao pokušaj da se ne ide više spontano već da se konačno standardizuje. Dakle, kao što englezi imaju See also, tako i mi treba da imamo varijantu koju će svi da koriste i gde neće biti ljutnje (jer će se "demokratski izabrati"). A kontraproduktivno je raspravljati bez ikakvog pomeraja. Ja sam u više navrata rekao da neću da pravim glasanje, tako da... --Filip § 20:51, 15. mart 2006. (CET)

Glasanje je svakako dobro rešenje. Samo sam naveo moguća rešenja. Hteo sam da se prvo vidi da li je dobro persirati tj. nepersirati u članku ne samo za ovo Vidi još. Oko toga kako treba izgledati sandardan izgled imena ovog podnaslova valja raspraviti na odeljku Tehnika posle ove rasprave u koju će se, nadam se, uključiti i ostali korisnici. --Poki |razgovor| 20:58, 15. mart 2006. (CET)

Poki, ostavi svoju malograđanštinu van Vikipedije. --Miloš Rančić (razgovor) 21:44, 15. mart 2006. (CET)

Ne znam na šta misliš. --Poki |razgovor| 22:31, 15. mart 2006. (CET)

Pa, vidim da pričaš o tome kako je "nepersiranje nekulturno". To je tipičan primer malograđanštine. --Miloš Rančić (razgovor) 22:47, 15. mart 2006. (CET)

Nekulturno je na člancima virtualne enciklopedije. Trotoar, red u pošti, GSP su nešto drugo. --Poki |razgovor| 22:56, 15. mart 2006. (CET)

"Vidi još" je potpuno legitiman termin iz naučne literature. To što si ti toliko malograđanski isfrustriran da ti to ovde smeta, stvarno je samo tvoj problem. --Miloš Rančić (razgovor) 23:14, 15. mart 2006. (CET)

Naravno da je legitimno (gramatički ispravno?), kao što je i ružno. Tebi nije, meni jeste, što ne znači da moraš opet da pokušavaš sa plasiranjem nekakve psihološke analize na moj račun. I to je nekulturno i ružno, necivilizovano. --Poki |razgovor| 23:36, 15. mart 2006. (CET)

Ja u svojim tekstovima iz pristojnosti pišem 'videti sliku tu i tu' ili 'videti na grafikonu tom i tom', dakle mislim da je Pokrajac u pravu. To što on nervira ljude je druga stvar. Mogu da ih razumem, ali ne valja sa prljavom vodim izbaciti dete. 194.106.187.251 00:03, 16. mart 2006. (CET)

Ne znam zašto je softver gore izbacio moj IP a ne korisnočko ime, ali popravljam. Boško 00:05, 16. mart 2006. (CET)

Prvo, ne sporim legitimitet ostalih varijanti. Drugo, ovo se nije odabralo zato što je neko baš hteo da to bude u drugom licu jednine imperativa, već zato što je nekom to izgledalo prirodno. Treće, problem sa Pokrajcem je u tome što ima potrebu da nam nabija na nos da smo nekulturni, jer on je, dakako, vrlo kulturan (preko toga što je malograđanin). Što se tiče konkretne upotrebe (hoće li biti ova ili ona varijanta), o tome se može glasati. Što se tiče legitimnosti vidi još, evo nekih primera: --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)

1. srpski: --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
   1. Rastko: --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      1. Đurđe Bošković, Novo brdo, citat "O istoriji Novog Beograda vidi:" ([1]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      2. Monografija Pedeset godina Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, citat "Celovito izlaganje vidi:" ([2] PDF!); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      3. Aleksandar M. Petrović, Evropski potonuli racionalizam i horizonti nove mitologije uma, citat "(vidi – Viktor Farias, Hajdeger i nacizam, kao i Slobodan Žunjić, Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam)" ([3]) --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      4. Vihra Baeva, Čudo kao lični mit, citat "Detaljnije vidi:" ([4]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      5. Nikola A. Crnobrnja, Hrišćanski tragovi na novcu cara Galijena i carice Salonine kao odraz edikta o verskom miru iz 261. godine i prvom javnom uvažavanju Hrišćanske crkve, citat "(vidi katalog rimskog novca RIC V, broj 47)" ([5]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      6. Nikola Grdinić, Emblemi u delu Jovana Rajića, citat "Vidi S. Petković, ", "Vidi A. Mrazović,", "Vidi D. Medaković," ([6]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      7. Radmilo Marojević, Slovenska istorijska antroponimija (iz poljskog ugla), citat "Vidi takođe: Onomatološki prilozi XII, 17-19." ([7]) --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      8. Maksim Zloković, Tomo Krstov Popović – književnik i istoričar, citat "Vidi: Maksim Zloković – Bijela – Narodni univerzitet Boke Kotorske – Kotor 1937. godine." ([8]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      9. Dušan Drljača, Naučna predavanja, citat "(Vidi: N. Pantelić, Uvodna reč na otvaranju naučnog skupa "Etnologija pred novim izazovima", Glasnik EI SANU, XLI, Beograd 1992, 11-18.)" ([9]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
   2. Telekom Srbije: --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      1. Citat "vidi još" ([10]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
      2. Citat "vidi još" ([11]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
2. hrvatski: --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
   1. Astronomski rečnik, citat "Točka na putanji planeta, kometa ili asteroida u kojoj je tijelo najdalje Suncu. Vidi još: perihel, apogej, apoapsis." ([12]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
   2. Rečnik fotografije, citat "vidi: "diapozitiv"" ([13]); --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
3. bosanski: --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)
   1. Health Bosnia, citat "Vidi još:", ([14]). --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)

Na Osnovu svega ovoga ne samo da se može videti da je konkretan termin legitiman u srpskom jeziku, nego i: (1) da je visokokulturan jer ga koriste filolozi, istoričari, etnolozi itd.; (2) da je savremen, jer ga koriste i ljudi iz novih profesija; (3) da je nadnacionalan, jer se koristi i u hrvatskom i u bosanskom standardu. --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)

Miloš svakako misli na bošnjački standard. --Dzordzm 20:33, 16. mart 2006. (CET)

Na kraju, mogu da konstatujem da je Pokrajac ovo uradio ili iz zle namere ili zato što je stvarno malograđanin, a pre svega neobrazovani malograđanin, kome je vrhunac kulture odlazak u opštinski odbor Građanskog saveza Srbije; dok sve druge oblike klasično fašističko-malograđanski posmatra kao "nekulturne". --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 16. mart 2006. (CET)

Kontriranje i provociranje Pokrajca nije ništa novo, međutim ima za pravo da treba da se održi glasanje (ne vezano za to šta je "kulturno", a šta ne!) zato što on nije jedini koji se žalio. Opet ponavljam: kome se ne sviđa stanje, nek pokrene glasanje. I kraj. --Filip § 12:44, 16. mart 2006. (CET)

Možeš do sutra da ispisuješ primere, ali nemam šta da ponovim od navedenog. Neistomišljenost nije kontriranje i provociranje. A šta se to sve zna o meni i gde ja idem i čime se bavim? Nije dobro javno ulaziti u privatnost. :) Dobro je što se sada konačno vidi šta ti je trn u oku zbog budućih rasprava, ali to uopšte ne treba da bude tema, kao što želiš da nametneš, kako bi drugi krenuli da se obračunavaju sa mnom na tvoj način. --Poki |razgovor| 14:27, 16. mart 2006. (CET)

Pa, što već jednom ne odeš ako si tako ugrožen? Naravno da nemaš šta da ponoviš jer nemaš argumente za zastupanje svoje fašističke i malograđanske tvrnje o nekulturnosti oblika "vidi još". Jedna je kategorija reći da ti se nešto ne sviđa i pozvati na glasanje o konkretnom predlogu, druga je kategorija izvlačiti fašističke argumente o nekulturnosti i necivilizovanosti. --Miloš Rančić (razgovor) 17:33, 16. mart 2006. (CET)

Ovo je postalo apsurdno jer se preteralo sa mnom i sa mojom "psihološkom analizom". Sasvim je dovoljan argument što se sa mnom složio relevantan korisnik, a ti ponavljaj, želi. Ko o čemu, baba o vretenu... --Poki |razgovor| 20:18, 16. mart 2006. (CET)

Ne samo da si malograđanski fašista, nego još i umišljaš da si neka bitna ličnost, a, preko toga, ne gledaš šta se piše. Niko ne spori da postoje različiti termini i da se o tome može glasati. (Usput, baš me briga koji će termin biti.) Sporan je tvoj malograđanski fašistički pristup, tj. kvalifikacija da je relevantan naučni termin "nekulturan" jer "nije u skladu sa tvojom kulturom". --Miloš Rančić (razgovor) 21:33, 16. mart 2006. (CET)

Prezentacija

Da li se piše Službena internet prezentacija ili Službena internetska prezentacija? Da li se može staviti crtica između reči interent i prezentacija? --Poki |razgovor| 20:04, 21. mart 2006. (CET)

Nema crtice. Internet, ne internetska. Dakle: Službena internet prezentacija --Milan Tešović 20:29, 21. mart 2006. (CET)

Ima raznih prezentacija: sajamska, poslovna... --Poki |razgovor| 20:52, 21. mart 2006. (CET)

Internet se piše velikim početnim slovom. Dakle: Službena Internet prezentacija. --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:26, 21. mart 2006. (CET)

Postoji Internet i internet. Dakle postoje internet tehnologije i internet softver i to je malim slovima jer se odnosi na tehnologiju koja stoji iza jednog načina komuniciranja na mreži. Razvoj Internet mreže u Srbiji bi trebalo pisati velikim slovom jer se odnosi na "jednu" mrežu koja je nastala primenom internet tehnologija. Prezentacija može biti urađena internet tehnologijama i prikazana na Internetu (ne samo u nekoj lokalnoj mreži, koja se često zove lokalni internet). -- JustUser  JustTalk 13:06, 22. mart 2006. (CET)

Primetio sam da se upotrebljava izraz softverske tehnologije ali ne i internetske, što liči na tretman NATO intervencije (a ne NATOvske). Čini mi se da je tretman jezički sličan stranim skraćenicama i da se nigde ne menja kao pridev: internet program (grafički program), internet tehnologija (softverska tehnologija), internet protokol (serijski protokol), internet priključak (telefonski priključak). -- JustUser  JustTalk 13:06, 22. mart 2006. (CET)

Iz ovoga je meni prilično logično:

• ako se koristi kao imenica onda je Internet (i ne misli se uopšteno na bilo kakvu mrežu koja se često zove internet)
• ako se koristi kao pridev onda je internet.

-- JustUser  JustTalk 13:06, 22. mart 2006. (CET)

A zar nije intranet, a ne intrenet? --Filip § 13:22, 22. mart 2006. (CET)

Da, to jeste ispravno, ali ne umeju svi to ispravno da upotrebljavaju, pa onda postoji problem sa intranet mrežama koje koriste internet protokole (TCP/IP) koje ljudi žele da razlikuju od intranet mreža koje se ne zasnivaju na takvim protokolima. -- JustUser  JustTalk 13:36, 22. mart 2006. (CET)

Da dodam da se internet koristi i kao gradivna imenica ("Imam internet."), gde ga treba pisati malim početnim slovom. --Miloš Rančić (razgovor) 14:57, 22. mart 2006. (CET)

Internet prezentacija je analitička konstrukcija koja je nastala pod uticajem engleskog jezika i neverovatno je frekventna. Trudim se da izbegavam ovakve konstrukcije pa pišem:

• Zvanična prezentacija na Internetu.

• Vikipedija je slobodna enciklopedija na Internetu. --Ford Prefekt 10:03, 23. mart 2006. (CET)

Hm. I ja sam pokušavao da izbegnem analitičke konstrukcije, ali mi se či ni da u nekim situacijama jednostavno više ne vredi odupirati se. To je danas jezička stvarnost. --Miloš Rančić (razgovor) 15:48, 28. mart 2006. (CEST)

Ostrva

Pitanje: Farska Ostrva, Alandksa Ostrva i druga ostrva koja su u službenom nazivu neke teritorije, zemlje, autonomne pokrajne, preko-okejanske teritorije i sl.

da li se piše O ili o ?

hvala na reply-u :) Goran.Smith2 01:29, 22. mart 2006. (CET)

Foklandska ostrva (zato što je u pitanju ime za grupu ostrva) i Farska Ostrva (zato što je u pitanju ime za političku jedinicu; čini mi se da nisu nezavisni, ali su negde na pola puta). To je, inače, jedna od loših strana tekućeg Pravopisa, a tiče se i pravilnog pisanja Banovog Brda (da li je u pitanju brdo, pa se brdo piše malim početnim slovom; da li je u pitanju naselje, pa se Brdo piše velikim početnim slovom; ili je u pitanju mesna zajednica, pa se brdo piše malim početnim slovom?). --Miloš Rančić (razgovor) 04:07, 22. mart 2006. (CET)

A evo ti i jedan opšti odgovor: nećeš pogrešiti ako napišeš malim slovom ostrva, osim ako eksplicitno nije u pitanju ime neke države (a mislim da Farska Ostrva nisu nezavisna država). Ko nađe manu iza toga, neka elaborira... --Miloš Rančić (razgovor) 04:07, 22. mart 2006. (CET)

-Ok, nisu nezavisna država, ali opet imaju status autonomne regije, sa svojim zakonodavstvom i zakonovima ... mene isto interesuje kako da napisem za britanske preko-okeanske teritorije (koje imaju skoro pa potpunu neovisnost) posto oni imaju dosta teritorija koje imaju u nazivu ostrva ... pošto i u en Islands piše veliko.. kako to? Goran.Smith2 18:02, 22. mart 2006. (CET)

Da je autonomna pokrajina, pravilno bi bilo pisanje "Veliko Ratno Ostrvo". Dakle, u smislu autonomne pokrajine, piše se velikim početnim slovom. A u smislu grupe ostrva ili jednog ostrva, piše se malim početnim slovom. Na tebi je da proceniš da li su pomenuta ostrva dovoljno poznata kao poluzavisna jedinica (kao Farska Ostrva) ili su isključivo poznata kao grupa ostrva... Uzmimo, Foklandska i Sendvička ostrva su poznata samo kao ostrva, iako mogu biti gotovo nezavisne države u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Kakogod, taj deo Pravopisa je toliko loš, da je stvarno glupo voditi računa o hiperkorektnosti. Lično bih sve pisao kao da su obična ostrva (dakle, i Farska ostrva). --Miloš Rančić (razgovor) 05:24, 23. mart 2006. (CET)

Godine

Kako se pišu godine, koji od sledećih primera su neispravni, a koji ispravni?

Rođen je 1975e godine.

Rođen je 1975. godine.

Rođen je 2001e. (da li se samo dodaje "e" i kad se godina završava sa 1, 2, 3 ili 4?)

Rođen je 2000te.

Da li je ispravno početi rečenicu godinom?

1975e je završen rat u Vijetnamu.

1975. je završen rat u Vijetnamu.

Pop kultura '80ih.

I još nešto, da li je ispravno napisati 16-bitni procesor, 32-bitna konzola, Ovako se spominju na mnogim mestima, međutim to je možda loše uzeto od engleskog 16 bit (sixteen bit) međutim, 16-bitni bi bilo šestaest bitni, dok je valjda pravilno šesnaestObitni. (pa shodno tome 16-o-bitni?!)

Zeli 20:58, 22. mart 2006. (CET)

Mislim da je pravilno,

• Rođen je 1975. godine.

• 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak

• mislim da je ispravno početi rečenicu sa cifrom (još uvek). (trebalo bi izbegavati pisanje cifara na početku rečenice).

Djus ^razgovarajmo 22:10, 22. mart 2006. (CET)

Za razliku od nekih osnovnih stvari, kao što je pisanje malog slova u opisnim pridevima, sve ovo su pravopisne trivije i, osim budala, niko neće zameriti i ako se pogreši. Drugim rečima, bolje je baviti se nečim drugim, nego trivijama ;) Evo nekih mojih komentara: --Miloš Rančić (razgovor) 05:39, 23. mart 2006. (CET)

• Pravilno je napisati "rođen je 1975-e godine". Naravno, pravilno je napisati i "rođen je 1975. godine", što je uvek srećnije rešenje nego se razmišljati da li crtica, da li e ili te i sl. Uvek se dodaje e, nikad te i sl., jer se t "nalazi u prethodnom delu reči". Za "pop kulturu 80-ih", sa ili bez apostrofa, isto važi da treba da postoji crtica. --Miloš Rančić (razgovor) 05:39, 23. mart 2006. (CET)
  • E, da. Mi ovde iz tradicionalno-praktičnih razloga ne pišemo tu crticu, tako da nam članci nose nazive npr. "1970e" (za sedamdesete godine dvadesetog veka). --Miloš Rančić (razgovor) 05:39, 23. mart 2006. (CET)
• Potpuno je pravilno početi rečenicu i brojem i ma kojim drugim ideografskim znakom (npr. nekim matematičkim znakom). --Miloš Rančić (razgovor) 05:39, 23. mart 2006. (CET)
• šesnaest-bitni i šesnaestobitni znače apsolutno isto, tako da je sa semantičkog stanovišta potpuno svejedno hoćeš li napisati 16-bitni ili 16-obitni, pri čemu ono "obitni" ili "-o-bitni" izgleda potpuno neintuitivno, da ne kažem tragično. Dakle, smatram da je znatno bolje pisati 16-bitni. --Miloš Rančić (razgovor) 05:39, 23. mart 2006. (CET)

Pravilno je "Rođen je 1975. godine." zato što je u pitanju redni broj. Kad se ovako piše nema potrebe ni za crtama, ni za dodacima i sl. --Ford Prefekt 09:58, 23. mart 2006. (CET)

Pravilno je

16-bitni procesor, 32-bitna konzola, ili slovima šesnaestObitni. --Ford Prefekt 09:58, 23. mart 2006. (CET)

Ja smatram da je pravilnije napisati 1970-te nego 1970-e. Sjećam se reklame za film Trinaesti ratnik prije nekoliko godina, preko cijelog ekrana je pisalo velikim crvenim slovima 13-ti ratnik. Mnogi su se smijali, izgovarajući to kao trinaesTTi ratnik. Ali i u bugarskom i u ruskom jeziku se to t piše u ovakvim slučajevima, iako je u stvari već dio samog broja. Mada mislim da je i 1970e OK. --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:38, 23. mart 2006. (CET)

"Podavio" bih one koji pišu: "Rođen je 1975e godine", 16-o-bitni i one koji pišu da ne znam šta znači. Ostali živi bili. --Milan Tešović 15:05, 24. mart 2006. (CET)

Ne mislim da je ovo 1970e redni broj. Slažem se da je tako sasvim nepravilno pisati redne brojeve. To je množina, koliko sam ja shvatio, kao na primjer 1970e godine obilježene su vrhuncem komunizma u Jugoslaviji. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:26, 24. mart 2006. (CET)

U ovim slučajevima pravilno pravilno je napisati: sedamdesete, osamdesete... slovima, a ne brojevima. --Ford Prefekt 23:08, 26. mart 2006. (CEST)

Molio bih Đorđa i Sašu da se malo koncentrišu :) Treba nam rešenje za decenije koje nisu decenije, nego počinju nultom godinom a završavaju se devetom godinom (a ne kao decenije, koje počinju prvom a završavaju se nultom). Dakle, članak koji nosi zaziv "Hiljadu dvesta osamdesete" nije baš najzgodniji... Preko toga, imamo i mali matematički problem (decenije treba konstatovati, a Ameri, navikli na primitivno gledanje brojki, forsiraju onu prvu varijantu). U svakom slučaju, hajte razmislite, pa nađite rešenje. --Miloš Rančić (razgovor) 23:26, 26. mart 2006. (CEST)

Osamdesete godine 13. veka. Osamdesetih godina 13. veka. --Ford Prefekt 23:34, 26. mart 2006. (CEST)

bitke

jel bolja konstrukcija reči Bitka za Staljingrad ili Staljingradska bitka?--Orlović 19:19, 27. mart 2006. (CEST)

Ja mislim da može i jedno i dugo, s tim da u ovom slučaju više stoji Bitka za Staljingrad.--Славен Косановић {razgovor} 19:29, 27. mart 2006. (CEST)

Veliko slovo

Uh. "Most slobode" ili "Most Slobode"? "Bulevar revolucije" ili "Bulevar Revolucije"? "Trg republike" ili "Trg Republike"? --Dzordzm 08:57, 30. mart 2006. (CEST)

Piše se Trg Republike, Bulevar revolucije, Most slobode - prema pravopisu. --Ford Prefekt 12:50, 30. mart 2006. (CEST)

Knez-Kneževina,a markiz?

Dakle,ako:

• grof vlada grofovijom,
• knez kneževinom

kako onda nazivamo ono čime vlada

• markiz-?
• baron-?

(Kontam da i nije neko pravopisno pitanje,al` ne mogu ga skovat,nikako.)--Crni Bombarder!!! (†) 00:48, 31. mart 2006. (CEST)