Голи оток

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили затвор, погледајте чланак Затвор Голи оток.
Голи оток
Голи оток
Голи оток
Географске координате:
Координате: 44.838° СГ Ш, 14.819° ИГД
Површина: 4,7 km² km²
Држава: Застава Хрватске Хрватска

Голи оток (или Голо острво) (Goli_otok.ogg изговор ), површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске, источно од полуострва Истра у Велебитском каналу, између острва Раб, Свети Гргур и Првић.

Само име већ пуно говори о изгледу овог острва. Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је кречњачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичних миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30 m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.

Историја[уреди]

Поглед на Голи оток и Свети Гргур са Велебита
Goli mapa.jpg
Део затворског комплекса

Острво је све до новијих времена било ненасељено. У Првом светском рату Аустроугарска је на Голи оток слала руске заробљенике са Источног фронта.

Од године 1949. на Голом отоку и Светом Гргуру се налазио логор југословенских политичких затвореника, Титових неистомишљеника, пре свега присталица стаљинизма, националиста, као и известан број припадника демократских покрета и странака из година непосредно после комунистиче револуције. На Голом отоку је био мушки а на Светом Гргуру женски логор. Један од команданата логора био је и контроверзни Анте Раштегорац. Међу логорашима је био висок проценат Народних хероја, доскорашњих министара, предратних комуниста и људи од угледа. Већина зграда на острву сместила се између увале Мала Тетина и увале Мелна које су постале неми сведоци ружне прошлости острва. Последњи политички затвореник је отпуштен 1956. године. То је био крај савезне управе над острвом. Од тада он припада републичкој надлежности Хрватске. Касније су на острву казну издржавали и криминалци и тешки млади делинквенти.

Голи оток је као затвор укинут 1988, а након 1989. године бива сасвим уништен. Како би искористила природни и историјски потенцијал острва, Република Хрватска је преко своје Канцеларије за управљање државном имовином, 2014. године, одлучила да прода или изнајми Голи оток.[1] Покренута је тзв. "Акција - Пројекти 100",[2] у оквиру које је направљена листа од 100 објеката који су намењени продаји или изнајмљивању, a велики број њих је из времена бивше СФРЈ.[3]

Голи оток данас посећују туристи и пастири са острва Раб, који понекад довезу овце на испашу.

На Голи оток се може стићи свакодневно бродићима који возе из Пунта, Крка и Башке. Цене се крећу од 200 до 400 хрватских куна.

Референце[уреди]

  1. „Хрватска продаје Голи оток“. Глас Српске - Приступљено 2. 8. 2014. 
  2. „Акција "Пројекти 100"“. Хрватска Канцеларија за управљање државном имовином - Приступљено 2. 8. 2014. 
  3. „Листа од 100 некретнина за продају у Републици Хрватској“. Хрватска Канцеларија за управљање државном имовином - Приступљено 2. 8. 2014. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]