Viktor Adler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Viktor Adler
Viktor Adler snimljen oko 1900. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1852-06-24)24. jun 1852.
Mesto rođenjaPrag, Bohemija, Austrijsko carstvo
Datum smrti11. novembar 1918.(1918-11-11) (66 god.)
Mesto smrtiBeč, Nemačka Austrija
UniverzitetUniverzitet u Beču
ProfesijaNeurolog
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska radnička partija Austrije (SDAP)
Ministar inostranih poslova
30. okotbar 1918. — 11. novembar 1918.
PrethodnikĐula Andraši
NaslednikOto Bauer

Viktor Adler (nem. Victor Adler; Prag, 24. jun 1852 — Beč, 11. novembar 1918) bio je austrijski političar, vođa radničkog pokreta i osnivač Socijaldemokratske radničke partije (SDAP).

Odrastanje i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Adler je rođen u Pragu, kao sin jevrejskog trgovca, koji je u Prag došao iz Lipnjika u Moravskoj. Porodica Adler se preselila u bečku opštinu Leopoldštat kada je Viktor imao tri godine. Viktor je pohađao renomiranu katoličku gimnaziju Šotenštift, zajedno sa Hajnrihom Fridjungom, jednim od retkih Jevreja među učenicima. Nakon gimnazije, Viktor je studirao hemiju i medicinu na Univerzitetu u Beču. Nakon što je diplomirao 1881. godine, radio je kao asistent Teodora Majnerta na psihijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u Beču.[1]

Godine 1878. Viktor se oženio Emom Braun. Njihov sin Fridrih rođen je 1879. godine. Od 1882. do 1889. porodica je živela u Berg gase broj 19 u bečkoj opštini Alzergrund, na adresi koja je kasnije postala poznata kao kancelarija Zigmunda Frojda (danas je tu Muzej Zigmunda Frojda).[2]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Viktor Adler je u početku podržavao nemački nacionalni pokret predvođen Georgom Šenererom i radio je na Programu iz Linca iz 1882. Međutim, Šenererova antisemitska politika, koja je kulminirala izmenom Arijevskog paragrafa, dovela je do otuđenja Adlera, koji se od tada fokusirao na socijalna pitanja.[3] Od 1886. Adler je izdavao marksistički časopis Glajhhajt (nem. Gleichheit - Jednakost), koji je izveštavao o uslovima rada u fabrici cigala Vinerberger i koji je agitovao protiv prakse isplate zarada nenovčanim sredstvima. Nakon što je Jednakost zabranjena, Adler je 1889. počeo da izdaje Arbajter-Cajtung (nem. Arbeiter-Zeitung - Radničke novine). Adler se u Nemačkoj i Švajcarskoj sastajao sa Fridrihom Engelsom, Augustom Bebelom i Karlom Libknehtom. Više puta je optužen za svoje aktivnosti i proveo je devet meseci u zatvoru.[4]

Adler je smatran za umerenog i harizmatičnog socijaldemokratu, koji je uspeo da ujedini austrijski radnički pokret u borbi protiv antisocijalističkih zakona koje je 1884. sprovodila Cislajtanska vlada premijera Eduarda Tafea. Na konferenciji 1888. u Hajnfeldu, Adler je formirao Socijaldemokratsku radničku partiju i postao je njen prvi predsednik. Kao član parlamenta Carskog saveta od 1905. godine, igrao je vodeću ulogu u borbi za opšte pravo glasa, koje je konačno ustanovljeno za vreme premijera Maksa Vladimira fon Beka 1906. godine. Ubrzo potom, 1907. godine, socijaldemokrate su pobedili na Cislajtanskim parlamentarnim izborima. Kao aktivan pristalica Druge internacionale, Adler je pokušavao da održi jedinstvo austrijskih socijaldemokrata izvan etničkih sukoba i aktivno je podržavao ideju da Sjedinjene Države Velike Austrije zamene Dvojnu monarhiju.[5]

Počasno grobno mesto na Središnjem bečkom groblju za Pernerštorfera, Adlera, Zajca i Bauera.

Pre Prvog svetskog rata, Adler je bio vođa onoga što se danas zove Socijaldemokratska partija Austrije u Beču. On je javno podržao odluku Carske vlade da krene u rat. Ulaskom u novu austrijsku vladu u oktobru 1918. zalagao se za Anšlus (ujedinjenje) krnje austrijske države sa Nemačkom, ali je umro u Beču od srčane insuficijencije — poslednjeg dana Prvog svetskog rata — pre nego što je mogao da nastavi sa ovim projektom.[6] Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alder, Douglas D. (1978). „Friedrich Adler: Evolution of a Revolutionary”. German Studies Review. 1 (3): 260—284. ISSN 0149-7952. doi:10.2307/1429221. 
  2. ^ Czeike 1997 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFCzeike1997 (help)
  3. ^ Tausend Jahre Österreich : eine biographische Chronik / 3 Der Parlamentarismus und die beiden Republiken. Walter Pollak. Wien: Verl. Jugend und Volk. 1974. ISBN 3-7141-6523-1. OCLC 163130182. 
  4. ^ Meysels 1997
  5. ^ GOLLER, PETER. „Austromarxistischer „Sumpf“ (Teil II)” (PDF). Alfred Klahr Gesellschaft. Pristupljeno 23. 11. 2022. 
  6. ^ Britannica.com

Literatura[uredi | uredi izvor]


Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Taker, Spenser K; Roberts, Prisila Meri (2005), Enciklopedija Prvog svetskog rata (Tucker, Spencer C; Roberts, Priscilla Mary (2005), Encyclopedia of World War I, Santa Barbara: ABC-Clio, v.1. ISBN 1-85109-420-2. str. 8., OCLC 61247250)
  • Julius Braunthal: Victor und Friedrich Adler zwei Generationen Arbeiterbewegung. Verlag der Wiener Volksbuchhandlung, Wien 1965.
  • Emma Adler, Wanda Lanzer (eds.): Victor Adler im Spiegel seiner Zeitgenossen. Verlag der Wiener Volksbuchhandlung, Wien 1968.
  • Franz Kreuzer: Was wir ersehnen von der Zukunft Fernen. Der Ursprung der österreichischen Arbeiterbewegung. Das Zeitalter Victor Adlers. Verlag Kremayr & Scheriau, Wien. 1988. ISBN 321800473X.
  • Helge Dvorak: Biographisches Lexikon der Deutschen Burschenschaft. Band I: Politiker. Teilband 1: A–E. Winter, Heidelberg. 1996. ISBN 382530339X.., S. 5–6.
  • Peter Kurth: Im Schatten Victor Adlers. Die österreichische Sozialdemokratie zwischen Wahlrechtskampf und Revisionismusstreit (1889–1907). Verlag Matthiesen, Husum. 1998. ISBN 3786814546.
  • Lucian O. Meysels: Victor Adler. Die Biographie. Amalthea, Wien. 1997. ISBN 3850024032.
  • Franz Steiner: Viktor Adler: der Freund, Lehrer und Vorkämpfer der österreichischen Arbeiterschaft; erzählt für die sozialdemokratische Jugend der ČSR von Franz Steiner 1937. Hrsg. für die Gegenwart behutsam bearbeitet von Peter Lhotzky. Steinmaßl, Grünbach. 2009. ISBN 9783902427588.
  • Madeleine Wolensky: Pernerstorfers Harem und Viktor Adlers liebster Besitz oder zwei sozialistische Bibliophile, ihre Bücher und die Arbeiterkammerbibliothek (= Schriftenreihe der Sozialwissenschaftlichen Studienbibliothek). Kammer für Arbeiter und Angestellte, Wien 1994.
  • Karl Gottfried Hugelmann (1953), „Adler, Victor”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (na jeziku: nemački), 1, Berlin: Duncker & Humblot, str. 72—73 ; (full text online)
  • Adler Viktor. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 7 f. (Direktlinks auf S. 7, S. 8).
  • Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates (17., 18., 19., 20., 21., 22. Session) auf ALEX – Historische Rechts- und Gesetzestexte Online (Ausschussmitgliedschaften, Reden, Anträge etc.)
  • Wolfgang Maderthaner: Hofrat der Revolution. In: Wochenzeitung Die Zeit. Hamburg, Österreich-Ausgabe, Nr. 45, 31. Oktober 2018, S. 12.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Адлер&oldid=27678354”