Vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji

Vila apotekara Veličkovića
Opšte informacije
Mesto	Niška Banja
Opština	Niška Banja
Država	Srbija
Vrsta spomenika	vila
Vreme nastanka	1935.
Tip kulturnog dobra	spomenik kulture

Vila ,,Veličković" sagrađena je 1935. godine u Niškoj Banji za apotekara Dragutina Veličkovića.

Istorija

Nakon Prvog svetskog rata počinje graditeljska ekspanzija grada Niša. Tada se razvija građanska elita ovog dela Balkana i Srbije, a bogati trgovci i industrijalci se razmeću da pokažu svoje novostečeno bogatstvo. Niš je bio lokalno središte jugoistoka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te je morao imati i svoja odmarališta u neposrednoj blizini. Tako je građevinska euforija zapljusnula i Nišku Banju i Sokobanju. Niška Banja je naročito profitirala, te su između Prvog i Drugog svetskog rata sagrađene skoro sve raskošne vile u Niškoj Banji. Jedna od njih je i vila poznatog niškog bogataša i apotekara Dragutina Veličkovića. Vila Veličković je sagrađena prema projektu inženjera Cvetka Anđelkovića. Na fasadi se nalazi natpis na kome se pominje inženjer Đorđe Kovaljevski i pretpostavlja se da kao državni funkcioner Kovaljevski nije mogao potpisati privatni projekat pod svojim imenom i da je morao da se skloni iza ovlašćenog inženjera poput Anđelkovića. Zanimljivo je da je vila imala gromobran od zlata težak 1,7 kg , koji je za vreme renoviranja zgrade 1967. godine ukraden. Otvaranje vile je bilo predviđeno za 1937.godine, ali nakon puštanja vode sve cevi su popucale i naneta je ogromna šteta objektu. Konačno je useljena 1939. godine.

Tokom Drugog svetskog rata vilu su koristili Nemci, Bugari, partizani i četnici. Podrum vile su koristile četiri vojske za streljanje zarobljenih. Poznato da je tu streljano 780 zarobljenika. Na podrumskim zidovima i vratima i danas su očuvani njihovi poslednji zapisi koji su krvlju ispisani, ekserom, ugljem ili nečim ugrebani.

Položaj i izgled

Vila „Veličković“ sastoji se od prizemlja, dva sprata i potkrovlja. Na fasadama dominiraju horizontalni elementi; elementi modernosti, uočljivi u dispoziciji masa, mešaju se sa akademskom dimenzijom ukupne strukture. Glavna fasada, na ulici, u prizemlju je ukrašena dijamantskim vrhovima i obdarena centralnom lođom podeljenom na tri dela masivnim stubovima koji nose slepe polukružne lukove. Na nivou ove lođe su centralna vrata sa dva krila i dvoje bočnih vrata sa jednim krilom. Dva prozora su postavljena simetrično sa svake strane lođe. Na prvom spratu fasada je ukrašena balkonom sa četiri stuba koji nose lukove. Na ovom spratu se nalazi i pravougaona reljefna dekoracija na zidu balustrada i rozeta iznad bočnih prozora. Drugi sprat se pojavljuje kao neka vrsta kupole kojom dominira mala, vrlo niska kupola. Dekoracija ovog sprata zasnovana je na gotičkoj trifori (prozor u tri dela), nadvišen frizom sa gotičkim arkadama i piramidalnim krovom na krajevima. Velika prostrana terasa okružuje kupolu. Terasu i kupolu odlikuju karakteristični mavarski elementi. Glavni ulaz u kuću, monumentalnog izgleda, nalazi se na bočnoj fasadi. Projektant zgrade pokušao je da svim fasadama da drugačiji izgled, tako da dvorišna fasada ima trem sa ogradom koja podržava balkon. Unutrašnji prostor kuće, koja je imala 16 soba, od čega 11 spavaćih, dizajniran je za životne potrebe porodice i, istovremeno, za profesionalne potrebe vlasnika, sa poslovnim prostorijama. U prizemlju se nalazila apoteka, kabinet, salon, trpezarija, kuhinja i hol. Troškovi izgradnje rezultirali su skromnijim nameštajem u celini. Prema zamisli projektanta kuća je izvedena tako da je bila uvučena u parcelu i okružena baštom. Prostrano dvoriše je smanjeno proširenjem ulice radi prolaska tramvajske pruge. Ipak, Apotekar Veličković  nije bio zadovoljan kvalitetom izvedenih radova, te je zbog pojedinih radova vodio sudske sporove protiv izvođača građevinskih radova.

Arhitektura

Vila je u spoljnom izgledu bogata je dekorativnim elementima iz raznih arhitektonskih stilova – filigranska gotika, kitnjasti romantizam, istoricizam, moravski ornamenti, katolički barok, Moderna… Autor projekta je uspeo da realizuje zgradu modernizovanjem istoricističkih elemenata, u duhu arhitekte Dragiše Brašovana koji je gradio Vilu Škarka u ulici Deligradskoj broj 13, u Beogradu (1926-1927), koja danas služi kao Beloruska ambasada.

Vila danas

Vila Veličković je proglašena od strane Vlade Republike Srbije decembra 2007. godine za spomenik kulture. Zato ona i jeste svedočanstvo o međuratnom usponu Niške Banje i njenoj arhitektonskoj baštini. Vila je danas u lošem stanju, fasada je na nekim mestima je u potpunosti otpala. U zgradi su stanovi, a u prizemlju se danas nalazi prodavnica.

Vidi još

• Niška Banja
• Spisak dvoraca u Srbiji

Spoljašnje veze

• http://visitniskabanja.org/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2022)
• https://www.dvorcisrbije.rs/