Винобојка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vinobojka
Ilustracija iz priručnika Lekovite biljke Amerike
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Red: Caryophyllales
Porodica: Phytolaccaceae
Rod: Phytolacca
Vrsta:
P. americana
Binomno ime
Phytolacca americana
Sinonimi[1][2]
  • Phytolacca decandra L.
  • Phytolacca rigida Small
Vinobojka, cela biljka
Mladi, prolećni izbojci vinobojke

Vinobojka (Phytolacca americana), vrsta iz istoimene porodice vinobojki, zeljasta je trajnica (perena) poreklom iz Amerike. U najvećem delu Evrope raste kao odomaćena vrsta. Ime roda potiče od grčke reči phyton=biljka i novolatinske lacca=lak, jer se plodov sok koristio kao crvena boja.[3] Ime vrste ukazuje na američko poreklo. Koristi se kao lekovita i jestiva biljka, mada pojedini naučnici smatraju da su neki njeni delovi otrovni. Narodna imena za ovu vrstu kod nas su još i kermes, murićep, grozdoboja, solima, alkrmez.

Postoji niz navoda o toksičnosti svih delova biljke, posebno korena i bobica. U literaturi su zabeleženi i smrtni slučajevi trovanja ovim bobicama.[4]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Domovina vinobojke je Severna Amerika, odakle su je u Evropu doneli i prvi počeli da uzgajaju Francuzi. Kasnije se, iz Francuske, raširila Evropom, a zatim i širom sveta.[5] U Evropi se vinobojka sasvim prilagodila i odomaćila. Sada raste i kao gajena i kao samonikla vrsta,[4] posebno u mediteranskim zemljama.[6] U Srbiji je česta na širem području Vojvodine.[5]

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Vinobojka je zeljasta trajnica visine 1−2 m. Preko zime nadzemni deo truli, da bi u rano proleće iz korena izbilo više mladih, crvenkasto obojenih izdanaka, sa listovima na sočnim peteljkama.[4]

Stabljika je orugla, gola, dihotomo granata, crvenkasto zelene boje. Listovi su jajasto eliptični, dugi 12−25 cm. Goli su, celog oboda, sa izraženom nervaturom. Lisna peteljka je kratka, duga svega 1−3 cm.[6][3]

Cvetovi su neugledni, brojni, zelenkasto bele boje u početku, da bi kasnije dobili crvenkastu boju. Skupljeni su u grozdaste cvasti na cvetnim stabljikama dugim do 10−20 cm.[3] Cveta od jula do oktobra. Plodovi su okruglaste, sočne, na temenu splljoštene ili levkasto udubljene, radijalno izbrazdane bobice. Prečnika su do 7−10 mm, po formiranju zelene boje, da bi sazrevanjem dobile tamno crvenu i na kraju gotovo crnu boju.[4] Skupljene su u uske, viseće grozdove, sa crvenim drškama. Sazrevaju sukcesivno od avgusta do novembra,[5] pa se često na istom stablu mogu naći i cvetovi i grozdasti plodovi u raznim stepenima zrelosti.[6]

  • Listovi
    Listovi
  • Cvast
    Cvast
  • Zeleni plodovi
    Zeleni plodovi
  • Zreli plodovi
    Zreli plodovi

Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]

Dobro raste na lakim, peskovitim kao i na teškim, glinovitim zemljištima, kisele i bazne reakcije. Odgovara joj vlažno zemljište. Raste na osunčanim položajima ili u polusenci.[7]

U Srbiji vinobojka raste kao samonikla vrsta, podivljala iz kulture. Najčešće se javlja na neobrađenom, zapuštenom, naročito ilovastom zemljištu, uz puteve, ograde, živice i njive.[6] Ima je i po progalama i obodima šuma, u šipražju i antropogenim monodominantnim šumama (npr. sađene bagremove sastojine). Smatra se šumskim korovom i sprečava rast drugih biljaka ispod svoje krošnje. Skoro nikada ne gradi kompaktne populacije, već se uglavnom javljaju pojedinačni primerci, ređe u formacijama od 3 do 5 jedinki.[5]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Postoji niz navoda o toksičnosti svih delova biljke, posebno korena i bobica. U literaturi su zabeleženi i smrtni slučajevi trovanja ovim bobicama. Upotreba za bojenje namirnica je zabranjena![3]

Vinobojku, odnosno mlade prolećne izdanke, prvi su upotrebljavali u ishrani američki Indijanci. Ovi izdanci su sočni i ukusni, ali razvijeni nisu jestivi. Ovi izbojci su se do kraja 19. veka mogli naći na američkim pijacama, ali i u Parizu, gde su se prodavali kao zdravo prolećno povrće. Danas je upotreba ovih izbojaka napuštena, mada se preporučuju u mnogim starijim kuvarskim priručnicima. Sadrže mnogo kalijuma, karotina i S vitamina. Mogu se spremati kao varivo ili slana zimnica, ali treba veoma mnogo voditi računa o tome da ni jedan deo korena ne dospe u jelo. Izbojci se odsecaju nešto iznad zemlje, jer su delovi uz koren gorki, a sam koren otrovan. Neki autori preporučuju preventivno otklanjanje cvih delova koji imaju crvenu obojenost. Kod pripreme jela dobro je izbojke dva puta prokuvati u ključaloj vodi i procediti, a vodu baciti.[4][8]

Bobice vinobojke su sočne i njihov sok ima intenzivnu crvenu boju. Nekada su se i pored toga što su otrovne, upotrebljavale za bojenje vina i kolača. Danas je ova upotreba zabranjena.[4] Boja soka je toliko intenzivna, da se može koristiti i umesto mastila.[8]

Koren vinobojke (Radix Phytolaccae decandre) od davnina se koristi u tradicionalnoj medicini, kod reumatizma, upale disajnih organa, a spolja kod nekih kožnih oboljenja.[3]

Lekovita svojstva vinobojke se sve više proučavaju u savremenoj medicini.[9] Od 1995. godine ispituje se njen potencijal u borbi protiv AIDS-a. U Rodeziji je svojevremeno (1980) utvrđeno da vinobojka ubija vodene puževe koji su izazivači bolesti zvane shistosomijaza. Bolest prouzrokuju paraziti iz roda Schistosoma koji živi u telu puža, a na ljude prelazi preko kože i sluzokože, u kontaktu s zaraženom vodom. Bolest je hronična, a raširena je u svim tropskim područjima. Veruje se da više od 70% dece oboli od ove bolesti, a u svetu je zaraženo više od 100 miliona ljudi.[7][10][11]

Vinobojka se sadi i kao vrtna biljka.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Phytolacca americana L.”. The Plant List. Pristupljeno 13. 12. 2016. 
  2. ^ „Phytolacca americana var. rigida (Small) Caulkins & R.E. Wyatt”. The Plant List. Pristupljeno 13. 12. 2016. 
  3. ^ a b v g d Tasić 2004, str. 58
  4. ^ a b v g d đ Grlić 1986, str. 112−113, 345
  5. ^ a b v g Rat, Milica. „Phytolacca americana L.”. BioRaS. Konzorcijum organizacija civilnog društva za kartiranje i monitoring biološke raznovrsnosti Srbije. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 14. 12. 2016. 
  6. ^ a b v g Grlić 1984, str. 68
  7. ^ a b „Phytolacca americana - L.”. Plants For A Future. Pristupljeno 14. 12. 2016. 
  8. ^ a b Petrović 2010
  9. ^ „Phytolacca americana” (PDF). COMMITTEE FOR VETERINARY MEDICINAL PRODUCTS. The European Agency for the Evaluation of Medicinal Products, Veterinary Medicines Evaluation Unit. 1999. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 02. 2014. g. Pristupljeno 14. 12. 2016. 
  10. ^ Hulina 1998
  11. ^ „Vinobojka”. Priroda i biljke. Pristupljeno 14. 12. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vinobojka na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Vinobojka.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винобојка&oldid=27673925”