Visokogradnja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gradilište Kuće svjetskog grada P&C u Kelnu (Njemačka); Arhitekta: Renco Pjano (ital. Renzo Piano); Završeno u septembru 2005. godine

Visokogradnja je dio građevinarstva koji se bavi planiranjem i izgradnjom građevina koje se nalaze iznad i na površini zemlje. (npr. kuća, soliter ili spomenik).[1][2][3]

Planiranje takvih građevina spada u nadležnost arhitekata, koji obično na sebe preuzimaju odgovornost izvršavanja građevinskih poslova, koordinacije svih subjekata na gradilištu, kao i nadgledanje i upoređivanje izvršenih radova sa projektom.

Pri izvođenju radova iz specijalnih oblasti (npr. pri restauraciji građevina, radovima na spomenicima, radovima na trusnim terenima, izgradnji nebodera, zgrada na vodi i sl.), uključeni su inženjeri i savjetnici iz struka u vezi (npr. geolozi, umjetnici, inženjeri zaštite na radu, inženjeri građevinskih materijala i sl.).

Građevinski inženjeri su pored izrade statičkog proračuna građevinskog objekta, obično zaduženi i za nadzor i vođenje gradilišta.

Posebnu inženjersku grupu na jednom gradilištu čine i inženjeri zaduženi za unutrašnje uređenje (namještaj, izbor materijala, akustika i sl.), opremu (grejanje, struja, sanitarije i sl.) i spoljašnje uređenje građevinskog objekta (fasade, vrata, prozori, okruženje i sl.). Inženjeri iz oblasti geostatike objekata, planiranja svjetla, klima-uređaja kao i održavanja urbanističkih, protivpožarnih i drugih zahtjeva, na gradilištu imaju obično savjetodavni i kasnije kontrolni karakter.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Razna tela su definisala „visokogradnju“:

  • Emporis definiše neboder kao „višespratnu strukturu između 35–100 m visine ili zgradu nepoznate visine od 12–39 spratova“.[4]
  • Prema građevinskom zakonu Hajderabada, visokospratnica je zgrada sa četiri sprata ili više, ili 15 to 18 m (49 to 59 ft) ili više u visinu.[5]
  • Novi kraći Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše neboder kao „zgradu sa više spratova“.
  • Međunarodna konferencija o bezbednosti od požara u visokim zgradama definisala je neboder kao „svaku građevinu gde visina može imati ozbiljan uticaj na evakuaciju“.[6]
  • U SAD, Nacionalno udruženje za zaštitu od požara definiše nebodere kao više od 75 ft (23 m), ili oko sedam spratova.[7]
  • Većina građevinskih inženjera, inspektora, arhitekata i sličnih profesionalaca definiše neboder kao zgradu koja je visoka najmanje 75 stopa.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ovi tornjevi su izgrađeni u Šibamu, u Jemenu, u 16. veku, i najviše su zgrade od ćerpiča na svetu, neke visoke i više od 30 m (98 ft).
Klizne merdevine za vatrogasce 1904. godine

Visoke stambene zgrade su se već pojavile u antici: insulae u starom Rimu i nekoliko drugih gradova u Rimskom carstvu, od kojih su neki mogli dosezati do deset ili više spratova,[8] od kojih je jedan navodno imao 200 stepenica.[9] Zbog razaranja izazvanog urušavanjem loše izgrađenih visokih insula,[10] nekoliko rimskih careva, počev od Avgusta (v. 30. p. n. e. – 14. n. e.), postavili su granice od 20–25 m za višespratnice, ali su se susreli sa ograničen uspeh,[11][12] pošto su ove granice često ignorisane uprkos verovatnoći urušavanja viših insula.[13] Niže spratove su obično zauzimale prodavnice ili bogate porodice, dok su gornji spratovi bili izdavani nižim slojevima.[14] Preživeli Okirinhus papirusi ukazuju na to da su sedmospratnice postojale čak i u provincijskim gradovima, kao što je u trećem veku naše ere Hermopolis u rimskom Egiptu.[15]

U arapskom Egiptu, u prvobitnom glavnom gradu Fustatu bilo je mnogo stambenih zgrada visokih oko sedam spratova koje bi navodno mogle da prime stotine ljudi. Al-Mukadasi ih je u 10. veku opisao kao nalik na minarete, dok je Naser Hosrov, početkom 11. veka, opisao neke od njih kako se uzdižu do 14 spratova, sa krovnim baštama na gornjem spratu zajedno sa vodenim točkovima koje vuku volovi za navodnjavanje.[16][17] Do 16. veka, Kairo je takođe imao višespratnice sa stanovima gde su dva donja sprata bila za komercijalne i skladišne svrhe, a više spratova iznad njih izdavani su stanarima.[18]

Obrisom mnogih značajnih srednjovekovnih gradova dominirao je veliki broj visokih urbanih kula, koje su ispunjavale odbrambene, ali i reprezentativne svrhe. Rezidencijalnih kula u Bolonji je svojevremeno bilo između 80 i 100, od kojih se najveća uzdizala na 97,2 m. U Firenci je zakonom iz 1251. godine dekretirano da se sve urbane zgrade smanje na visinu manju od 26 m, što je propis koji je odmah stupio na snagu.[19] Poznato je da su čak i gradovi srednje veličine kao što je San Điminjano imali 72 kule do 51 m visine.[19]

Narod Haka u južnoj Kini usvojio je zajedničke životne strukture dizajnirane da budu lako odbranjive u oblicima Vejlongvu (围龙屋) i Tulou (土楼). Ove poslednje su velike, zatvorene i utvrđene zemljane građevine, visoke između tri i pet spratova i smeštaj do 80 porodica. Najstariji još uvek stojeći tulou potiče iz 14. veka.[20]

Visoke zgrade izgrađene su u jemenskom gradu Šibamu u 16. veku. Sve kuće u Šibamu su napravljene od ćerpiča, ali oko pet stotina njih su kule, koje se uzdižu pet do šesnaest spratova,[21] sa svakim spratom sa po jednim ili dva stana.[22][23] Ova tehnika izgradnje je primenjena da zaštiti stanovnike od napada beduina. Dok Šibam postoji oko dve hiljade godina, većina gradskih kuća datira iz 16. veka. Grad ima najviše zgrade od blata na svetu, neke visoke više od 30 metara (100 stopa).[24] Šibam je nazvan „jedan od najstarijih i najboljih primera urbanističkog planiranja zasnovanog na principu vertikalne konstrukcije“ ili „Menhetnom pustinje“.[23]

Inženjerska definicija visokih zgrada potiče od razvoja vatrogasnih vozila u kasnom 19. veku. Magirus je pokazao prve klizne merdevine sa zupčanikom 1864. Prve okretne merdevine koje su vukli konji razvijene su 1892. i imale su dužinu od 25 metara. Produžne merdevine je motorizovao Magirus 1904. Definicija maksimalnih 22 metra za najviši sprat bila je uobičajena u građevinskim propisima u to vreme, a tako je i danas u Nemačkoj. Uobičajena visina za merdevine sa okretnim stolom je kasnije išla na 32 m (105 ft), tako da je 30 metara uobičajena granica u nekim građevinskim propisima danas, na primer u Švajcarskoj. Svaka zgrada koja premašuje visinu uobičajenih okretnih merdevina u gradu mora da ugradi dodatnu opremu za zaštitu od požara, tako da ove višespratnice imaju drugačiji odeljak u građevinskoj regulativi u svetu.

Trenutno, najviša stambena zgrada na svetu je Central Park toranj u Redu milijardera u centru Menhetna, koji se izdiže do 1,550 ft (0,472 m).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company, 2004. [1] (accessed: 8 August 2007).
  2. ^ „History and Heritage of Civil Engineering”. ASCE. Arhivirano iz originala 16. 02. 2007. g. Pristupljeno 8. 8. 2007. 
  3. ^ „What is Civil Engineering”. Institution of Civil Engineers. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  4. ^ Data Standards: high-rise building (ESN 18727), Emporis Standards. Accessed online 16 October 2009.
  5. ^ Reddy, K. Narayan (1996). Urban redevelopment: a study of high-rise buildings. Concept Publishing Company. str. 57. ISBN 81-7022-531-0. .
  6. ^ Saatcioglu, Murat (2013). „High-Rise Buildings in Natural Disaster”. Encyclopedia of Natural Hazards. Encyclopedia of Earth Sciences Series. Dordrecht, NL: Springer. str. 451—452. ISBN 978-90-481-8699-0. doi:10.1007/978-1-4020-4399-4_168. 
  7. ^ „NFPA” (PDF). nfpa.org. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 7. 2012. g. Pristupljeno 10. 8. 2012. 
  8. ^ Aldrete 2004, str. 79f..
  9. ^ Martial, Epigrams, 27
  10. ^ Aldrete 2004, str. 78.
  11. ^ Strabo, 5.3.7
  12. ^ Alexander G. McKay: Römische Häuser, Villen und Paläste, Feldmeilen. 1984. ISBN 3-7611-0585-1. str. 231.
  13. ^ Aldrete 2004, str. 78–9.
  14. ^ Aldrete 2004, str. 79 ff..
  15. ^ Papyrus Oxyrhynchus 2719, in: Katja Lembke, Cäcilia Fluck, Günter Vittmann: Ägyptens späte Blüte. Die Römer am Nil, Mainz. 2004. ISBN 3-8053-3276-9. str. 29.
  16. ^ Behrens-Abouseif, Doris (1992), Islamic Architecture in Cairo, Brill Publishers, str. 6, ISBN 90-04-09626-4 
  17. ^ Joan D. Barghusen, Bob Moulder (2001), Daily Life in Ancient and Modern Cairo, Twenty-First Century Books, str. 11, ISBN 0-8225-3221-2 
  18. ^ Mortada, Hisham (2003), Traditional Islamic principles of built environment, Routledge, str. viii, ISBN 0-7007-1700-5 
  19. ^ a b Werner Müller: "dtv-Atlas Baukunst I. Allgemeiner Teil: Baugeschichte von Mesopotamien bis Byzanz", 14th ed.,. 2005. ISBN 978-3-423-03020-5. str. 345.
  20. ^ Knapp, Ronald G.. China's old dwellings. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 2000. 266.
  21. ^ Helfritz, Hans (april 1937), „Land without shade”, Journal of the Royal Central Asian Society, 24 (2): 201—16, doi:10.1080/03068373708730789 
  22. ^ Pamela Jerome; Chiari, Giacomo; Borelli, Caterina (1999), „The Architecture of Mud: Construction and Repair Technology in the Hadhramaut Region of Yemen”, APT Bulletin, 30 (2–3): 39–48 [44], JSTOR 1504639, doi:10.2307/1504639 
  23. ^ a b Old Walled City of Shibam, UNESCO World Heritage Centre
  24. ^ Shipman, J. G. T. (jun 1984), „The Hadhramaut”, Asian Affairs, 15 (2): 154—62, doi:10.1080/03068378408730145 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[[commons:Category:Tower block|]] na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Високоградња&oldid=27551516”