Високоградња
Високоградња је дио грађевинарства који се бави планирањем и изградњом грађевина које се налазе изнад и на површини земље. (нпр. кућа, солитер или споменик).[1][2][3]
Планирање таквих грађевина спада у надлежност архитеката, који обично на себе преузимају одговорност извршавања грађевинских послова, координације свих субјеката на градилишту, као и надгледање и упоређивање извршених радова са пројектом.
При извођењу радова из специјалних области (нпр. при растаурацији грађевина, радовима на споменицима, радовима на трусним теренима, изградњи небодера, зграда на води и сл.), укључени су инжењери и савјетници из струка у вези (нпр. геолози, умјетници, инжењери заштите на раду, инжењери грађевинских материјала и сл.).
Грађевински инжењери су поред израде статичког прорачуна грађевинског објекта, обично задужени и за надзор и вођење градилишта.
Посебну инжењерску групу на једном градилишту чине и инжењери задужени за унутрашње уређење (намјештај, избор материјала, акустика и сл.), опрему (грејање, струја, санитарије и сл.) и спољашње уређење грађевинског објекта (фасаде, врата, прозори, окружење и сл.). Инжењери из области геостатике објеката, планирања свјетла, клима-уређаја као и одржавања урбанистичких, противпожарних и других захтјева, на градилишту имају обично савјетодавни и касније контролни карактер.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company, 2004. [1] (accessed: 8 August 2007).
- ^ „History and Heritage of Civil Engineering”. ASCE. Архивирано из оригинала на датум 16. 02. 2007. Приступљено 8. 8. 2007.
- ^ „What is Civil Engineering”. Institution of Civil Engineers. Приступљено 15. 5. 2017.
