Pređi na sadržaj

Vladislav Stžeminjski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladislav Stžeminjski
Lični podaci
Puno imeVladislav Maksimilijanovič Stžeminjski
Datum rođenja(1893-11-21)21. novembar 1893.
Mesto rođenjaMinsk, Belorusija
Datum smrti26. decembar 1952.(1952-12-26) (59 god.)
Mesto smrtiLođ, Poljska
Državljanstvopoljsko
Zanimanjeslikar
Porodica
SupružnikKatarina Kobro
DecaNika Stžeminjski
Umetnički rad
Pravackonstruktivizam, unizam, avangardna umetnost

Vladislav Stšeminski (polj. Władysław Strzemiński; Minsk, 21. novembar 1893 − Lođ, 26. decembar 1952) bio je poljski slikar poreklom iz Belorusije. Pored slikarstva, bavio se teorijom umetnosti i podučavanjem iz oblasti konstruktivizma. Takođe je i stvorio umetnički pravac unizam.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Minsku kao najstarije od troje dece. Godine 1911. je završio kadetsku školu Aleksandar II i iste godine je upisao Vojnu akademiju u Petrogradu gde je diplomirao 1914. godine sa činom inženjera poručnika.

Tokom Prvog svetskog rata, učestvovao u vojnim operacijama na teritoriji današnje Poljske i Belorusije. 1916. godine blizu grada Peršai je bio teško ranjen te mu je amputirana jedna noga i jedna ruka i imao je problema sa očima[1]. To je prouzrokovalo da ne nastavi sa vojnom karijerom. Za zasluge na bojnom polju primio je red svetog Đorđa. U bolnici je upoznao i svoju buduću suprugu - Katarinu Kobro.

Katarina i ćerka Nika

Počeo je studirati na Školi likovnih umetnosti u Moskvi, ali nije diplomirao. Potom je postao asistent Kazimira Maljeviča na Školi likovnih umetnosti u Vitebsku.

Godine 1922. vratio se u Poljsku i naselio se sa svojom suprugom Katarinom Kobro, u pokrajini, uspostavljajući kontakt sa predstavnicima nove avangarde u Poljskoj. U to vreme on je još uvek bio pod uticajem Maljevičeve misli (s obzirom na to da je imao kreativan stav prema njoj, smatrao je da su geometrijske forme suspendovane na ravnoj pozadini suviše dinamične), i u njegovoj umetnosti je postojao snažan uticaj konstruktivističke umetnosti. Stžeminjskije 1920-ih radio na svojoj teoriji, koju je objavio 1927. pod imenom unizam.

1928. godine je osnovao umetničku grupu Ar.

1931. se sa ćerkom nastanjuje u mesto Lođ u Poljskoj i učlanjuje se u Udruženju poljskih likovnih umetnika. Sledeće godine je osvojio prestižnu nagradu ovog udruženja[2] .

Godine 1945. postaje predavač na Državnoj visokoj školi likovnih umetnosti u Lođu, čiji je bio suosnivač. Iste godine poklonio je svoje umetničko nasleđe Muzeju umetnosti u Lođu . Godine 1950. Stžeminjskije otpušten na Akademiji likovnih umetnosti na preporuku Ministarstva kulture i umetnosti na optužbama da ne poštuje doktrinu socijalističkog i komunističkog realizma. U tom periodu se i rastavio od supruge Katarine. Tako je ostao potpuno bez prihoda.

Stžeminjskije umro od gladi kao žrtva komunističkog sistema u Narodnoj Republici Poljskoj, jer umetnici nisu smeli da se protive socijalističkom realizmu. Međutim, tuberkuloza je bila direktan uzrok smrti. U poslednjem periodu svog života, već u bolnici, uz pomoć grupe bivših studenata, razvio je knjigu Teorija vizije (objavljena tek posthumno 1958. godine)[3].

Umetnost Stžeminjskog[uredi | uredi izvor]

Polazeći od pojma "organizam", shvaćenog kao različitost svake oblasti umetničke delatnosti koja proističe iz njene prirode, Vladislav je formulisao 1927. teoriju unizma u odnosu na slikarstvo. Opšti princip je bio uslov jedinstva dela lišenog svih stranih elemenata u oblasti umetničkog stvaralaštva i koje je funkcionisalo samo sa svojim jedinim sredstvima. Od slikarstva, Stžeminjskije postepeno eliminisao kontrast, dinamiku i iluziju prostora - ograničio je broj kompozicijskih elemenata, paletu boja. U kasnijim godinama, teorija vezana za unizam, takođe zasnovana na konceptu organskosti, uključivala je arhitekturu, skulpturu i tipografiju. Značajne razlike između ovih teorija uzrokovane su različitošću subjekta interesa u pojedinim oblastima. Ritam koji je proistekao iz konstantnih repetitivnih proporcija zasnovanih na kalkulacijama numeričkog odnosa imao je osnovnu ulogu u sve tri oblasti. Stžeminjskije već eksperimentisao sa takvom matematičkom metodom u slikarstvu, na slikama pod nazivom "arhitektonske kompozicije".

Postavka neoplastične sobe

1948. je dizajnirao Neoplastičnu sobu koja je bila instalirana u Muzeju u Lođu. Međutim, zbog nesuglasica sa tadašnjom ideologijom, postavka je uništena 1950. godine kao neprimerena.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Z. Karnicka, Kalendarium życia i twórczości oraz N. Strzemińska, Władysław Strzemiński – człowiek i artysta, w: Władysław Strzemiński w setną rocznicę urodzin 1893-1952, red. J. Janik, Z. Karnicka, J. Ładnowska, Łódź 1993, s. 61–93; 49-58.
  2. ^ Łódź w Ilustracji”, 12 VI 1932, nr 24, s. 3
  3. ^ https://alpha.bn.org.pl/search~S5*pol?/aStrzemi{u0144}ski%2C+W{u0142}adys{u0142}aw+%281893-1952%29./astrzemin~aski+wl~aadysl~aaw+++++1893+++++1952/-3%2C-1%2C0%2CB/frameset&FF=astrzemin~aski+wl~aadysl~aaw+++++1893+++++1952&9%2C%2C19[mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Sofia Baranovič: Poljska umetnička avangarda 1918-1939.Varšava:1979.
  • Joana Polakovna: Poljsko slikarstvo između ratova 1918-1939.Varšava: 1982

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владислав_Стжемињски&oldid=26843414”