Враташи
| Raphidioptera | |
|---|---|
| |
| Dichrostigma flavipes | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Infraklasa: | |
| Nadred: | |
| Red: | Raphidioptera Handlirsch, 1908
|
| Podredovi | |
|
Priscaenigmatomorpha | |
| Sinonimi | |
|
Raphidiodea | |
Vrataši ili kamile (Raphidioptera) su insekti koji su dobili naziv po svom dugačkom „vratu“, što su zapravo produžene grudi.[2] To je mali red holometabolnih insekata mrežastih krila, sa bogatom evolucionom istorijom. Zajedno sa ostalim insektima mrežastih krila gradi nadred Neuropterida. Karakterističan oblik telu daje izduženi protoraks („zmijski vrat") a kod ženki i dugačka legalica. Red obuhvata oko 210 savremenih vrsta, koje naseljavaju skoro ceo holarktički region.
Morfološke i ekološke karakteristike[3][uredi | uredi izvor]
Pripadnici reda Raphidioptera imaju prognatnu, izduženu i vrlo fleksibilnu glavu, koja se nastavlja na veoma izduženi protoraks. Na glavi se nalaze dva krupna složena oka i dorzalno postavljene ocele (odsustvuju kod savremene familije Inocelliidae koja je tako dobila ime). Usni aparat je za grickanje i kod larvi i kod adulata. Krila su homonomne građe.
Raphidioptera žive većinom na drveću, u onim predelima gde se temperatura spušta blizu tačke mržnjenja (niska temperatura je neophodna za razviće). Dugačkom legalicom jaja se postavljaju u koru drveća, gde se razvijaju i žive larve. Period razvića jaja u larvu traje od nekoliko dana do tri nedelje, a period života larvi traje 2-3 godine (izuzetno do 6 godina). Larve se presvlače oko 10 puta, pre učauravanja u lutku. Kod pojedinih vrsta larve žive u stelji, zemljištu ili u pukotinama stena. I larve i adulti vode predatorski način života, adulti su aktivni tokom dana.
Filogenija i sistematika reda[uredi | uredi izvor]
Red Raphidioptera poseduje bogatu fosilnu istoriju, sa najranijim definitivnim pripadnikom iz rane Jure. Stariji fosili koji su svrstavani u ovaj red sada su raspoređeni u druge neopterne redove. Na osnovu uporednih fosilnih istraživanja srodnih grupa, može se pretpostaviti paleozojska starost reda Raphidioptera, sa diverzifikacijom početkom Mezozoika (posle masovnog izumiranja vrsta krajem Perma[1]).
Red se deli na dva podreda, a podred Priscaenigmatomorpha obuhvata najprimitivnije i najranije fosilne predstavnike. Kod njih je prisutna tipična rafidiopterna venacija zadnjih krila, ali ne i prednjih. U mlađem (i savremenom) podredu Raphidiomorpha prisutna je karakteristična venacija i u prednjim krilima. Ovaj podred obuhvata 2 savremene familije, 4 parafiletske mezozojske familije i 2 vrste pronađene u mezozojskim ćilibarima, kojima nije sa sigurnošću utvrđena pripadnost[1].
- podred Priscaenigmatomorpha (donja Jura)
- familija Priscaenigmatidae
- podred Raphidiomorpha (gornja Kreda — danas)
- familija †Alloraphidiidae
- familija †Baissopteridae
- familija Inocelliidae
- familija †Mesoraphidiidae
- familija Raphidiidae
- †Nanoraphidia electroburmica (Kreda)
- †Mesoraphidia luzzii (Kreda)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 978-0-521-82149-0.
- ^ Markon E, Monđini M. 2000. Sve životinje sveta. IKP Evro, Beograd.
- ^ Aspöck U., Aspöck H. 2005. Raphidioptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 978-0-12-586990-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Aspöck H. 2002. The biology of Raphidioptera: A review of present knowledge. Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae 48 (Supplement 2): 35-50.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
