Gotfrid Bem

Gotfrid Bem
Gotfrid Bem 2015.
Lični podaci
Datum rođenja	(1920-01-23)23. januar 1920.
Mesto rođenja	Ofenbah am Majn, Vajmarska republika
Datum smrti	10. jun 2021.(2021-06-10) (101 god.)
Mesto smrti	Keln, Nemačka
Umetnički rad
Polje	arhitektura

Hans Oto teatar u Potsdamu, 2004/06

Gotfrid Bem (nem. Gottfried Böhm; Ofenbah am Majn, 23. januar 1920 — Keln, 9. jun 2021) bio je nemački arhitekta.

Rad sa ocem

Rođen je u porodici arhitekte u Ofenbahu u Hesenu. Njegov otac, Domenik Bem je sagradio nekoliko crkava u Nemačkoj. Gotfrid je nakon diplomiranja 1946. na Tehničkom univerzitetu u Minhenu izučavao vajarstvo na obližnjoj akademiji. Od 1947. do očeve smrti 1955. radio je sa svojim ocem. Tokom toga perioda radio je i pod vođstvom Rudolfa Švarca u Kelnu. Tokom 1951. radio je šest meseci i u Njujorku. Tokom putovanja u Ameriku sreo je dve najveće inspiracije - Valtera Gropijusa i Ludviga Misa van der Rojea.

Posle očeve smrti 1955.

Kasnije, 1955, preuzima očevu firmu. Bem je izgradio mnogo građevina po Nemačkoj, uključujući crkve, muzeje, urede, kuće apartmane. Smatrali su ga i ekspresionistom i arhitektom post-Bauhausa. On sebe definiše kao arhitektu koji spaja prošlost i budućnost, između sveta ideja i fizikalnog sveta i između zgrada i njihove okoline.

Njegovi rani projekti su uglavnom od betona, a kasnije više koristi čelik i staklo. U mnogim njegovim projektima primećuje se njegova briga za urbano planiranje. Dobio je 1986. Prickerovu nagradu za arhitekturu, koja se smatra jednim od najprestižnijih svetskih priznanja za arhitekturu.

Galerija radova

• 
  Hubertsova crkva u Ahenu, 1965.
• 
  Biblioteka omladinskog centra, Keln, 1968.
• 
  Glavna zgrada državnog ureda za obradu podataka i statistiku, Diseldorf,, 1972—75.
• 
  Crkva svete Ane, Hemern, 1963.
• 
  Most za pešake, Nojlishajm, 1986—87.
• 
  opštinska većnica Keln-Kalk, 1992.