Grafička karta
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Grafička karta, video karta, grafički adapter ili grafički akcelerator[1] je komponenta računara namenjena za obradu i prikaz vizuelnih podataka na odgovarajućim izlaznim uređajima, npr. na monitoru. Pored ovoga se može koristiti i za obradu negrafičkih podataka[2][3] dok je u skorije vreme primetan trend da se na grafičke karte prebacuju poslovi koji su tradicionalno pripadali centralnim procesorima[4][5]. Moderne grafičke karte osim ove osnovne funkcije takođe na sebe preuzimaju brojne poslove sa polja računarske grafike, čime od njih rasterećuju ostatak sistema. Iako se grafičke karte mogu naći u integrisanom obliku u sklopu matične ploče, u zadnje vreme se u većini slučajeva javljaju kao posebna komponenta, poseban sistem koji ima čitav niz podsistema.[6] Za razliku od integrisanih grafičkih karti koje imaju mali kapacitet sopstvene memorije i obično koriste sistemsku memoriju, nove grafičke karte poseduju sopstvenu memoriju koja se koristi samo za grafiku, i koja je posebno modifikovana.[7] Skoro sve matične ploče imaju opciju isključivanja integrisane grafičke karte i mogućnost da na sebi prime modernu grafičku kartu sa vrlo visokim performansama preko AGP, PCI i PCI-E magistrala.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prve grafičke karte konstruisane su 1995. godine od strane kompanija Matox, Creative, S3 i ATI i one su bile u stanju da proizvedu 3D prikaz. Zatim je 1997. godine kompanija 3dfx izdala novi grafički čip Voodoo koji je bio u stanju da proizvede i neke 3D efekte. Ubrzo je izbačen i Voodoo 2 koji je uslovio pojavu jačih čipova kao što su TNT i TNT 2 od strane Nvidie. Kompanija Intel, shvativši u kom će pravcu da krene razvoj grafičkih karti, počinje da radi na unapređivanju načina konekcije grafičke karte sa matičnom pločom, čiji je rezultat bio pojava magistrale AGP, čime se definitivno povukla crta između grafičkog procesora i centralnog procesora samog računara. Od 1999. godine primat u proizvodnji i prestiž preuzima Nvidia, koja počinje da radi na unapređenju 3D algoritama i DDR tehnologiji, čime se kapacitet memorije grafičke karte skoro udesetostručio, sa 32 na 128 megabajta.
Komponente[uredi | uredi izvor]
Moderna grafička karta sastoji se od ploče na kojoj se nalaze sledeće komponente:
Grafički procesor ili grafička procesorska jedinica (GPU) je procesor specijalno namenjen i optimizovan da proizvodi grafičke elemente. Ovaj procesor je specijalizovan da vrši kalkulacije u pokretnom zarezu, što je od fundamentalnog značaja za 3D grafičko renderovanje i 2D slikovno crtanje. Osnovni atributi grafičkog procesora su frekvencija jezgra koja varira od 250 MHz do 4 GHz, i broja cevovoda ili tzv. šedera, koji prevode 3D prikaz okarakterisan temenima i linijama u 2D prikaz formiran pikselima.
Moderne grafičke karte su opremljene snažnim grafičkim procesorima koji brojem tranzistora nadmašuju glavne procesore, to znači da su grafički procesori svojom procesorskom snagom jači u pojedinim operacijama.
BIOS, odnosno, Video BIOS, sadrži osnovni program koji je obično skriven, koji upravlja operacijama grafičke karte i koji daje instrukcije koje dozvoljavaju hardveru i softveru da komuniciraju sa grafičkom kartom. Obično sadrži informacije vezane za pravovremenost rada memorije, operativnu brzinu i voltažu grafičkog procesora, kao i mnoge druge informacije. U nekim slučajevima je moguće promeniti ove informacije ali to se radi najčešće prilikom overklokovanja procesora i/ili memorije, što se ne preporučuje od strane proizvođača jer može doći do oštećenja na samoj kartici.
Video memorija kod većine savremenih grafičkih karti varira od 128MB do 4GB. Kako video memoriji istovremeno moraju imati pristup i grafički procesor i prikazno kolo, često se koristi specijalna ekspresna ili višeportna memorija, kao što su VRAM, WRAM, SGRAM itd. Od 2003. godine video memorija se tipično bazira na DDR tehnologiji. U godinama koje su usledile proizvođači su prelazili redom na DDR2, DDR3, DDR4, GDDR5 i GDDR6. Brzina memorije na savremenim grafičkim kartama varira od 400 MHz do 4 GHz.
RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) pretvara digitalne signale u analogne signale za potrebe monitora koji koriste analogni ulaz, kao npr. CRT monitori. RAMDAC je vrsta RAM čipa koji reguliše funkcionalnost grafičke karte u smislu da podržava različite vrednosti tempa osvežavanja na CRT monitorima, za koje je optimalan broj od 75 Hz. Ipak, svi savremeni LCD monitori, Plazma monitori i Televizori rade na digitalnim signalima i ne zahtevaju RAMDAC.
Način povezivanja[uredi | uredi izvor]
Kako se same grafičke karte sa matičnom pločom povezuju preko tri pomenute magistrale (AGP, PCI i PCI-E), način povezivanja sa uređajima za prikaz slike je raznovrsniji:
Video Graphics Array (VGA) je izlaz preko koga se najčešće povezuju monitori sa katodnom cevi (CRT).
Digital Visual Interface (DVI) daje mnogo bolji kvalitet slike na izlaznom uređaju i preko njega se povezuju LCD monitori, Plazma monitori, Televizija visoke rezolucije i Projektori. U nekim slučajevima i CRT monitori koriste DVI izlaze.
Video In Video Out (VIVO) za S-Video, Composite video i Component video su izlazi koji služe za povezivanje televizije, DVD plejera, video rekordera i igračkih konzola.
High-Definition Multimedia Interface (HDMI) je jedan napredan oblik zvučno/vizuelne konekcije napravljen 2003. godine i obično se koristi za povezivanje DVD plejera i igračkih konzola na monitor.
Display Port (DP) je trenutno poslednji napredni oblik izlaza koji je razvio Video Elektroniks Standards Asosiejšn (VESA). Interfejs se prvenstveno koristi za povezivanje video izvora sa uređajem za prikazivanje kao što je računarski monitor, iako se takođe može koristiti za prenos audio, USB i drugih oblika podataka. VESA je projektovan da zameni VGA, DVI i LVDS.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Definicija grafičkog akceleratora”. whatis.techtarget.com.
- ^ „Run SETI@home on your NVIDIA GPU”. SETI@home. (jezik: engleski)
- ^ Cook, Debra L.; Ioannidis, John; Keromytis, Angelos D.; Luck, Jake. CryptoGraphics: Secret Key Cryptography Using Graphics Cards (PDF) (na jeziku: engleski). doi:10.1007/978-3-540-30574-3_23. Pristupljeno 01. 3. 2011.[mrtva veza] (jezik: engleski)
- ^ „Forget the CPU. Buy a Better Graphics Card”. Popular Science. (jezik: engleski)
- ^ Fung, James; Mann, Steve. Using Multiple Graphics Cards as a General Purpose Parallel Computer: Applications to Computer Vision (na jeziku: engleski). Cambridge UK. ISBN 978-0-7695-2128-2. doi:10.1109/ICPR.2004.1334339. (jezik: engleski)
- ^ „Arhitektura grafičkog sistema”. azillionmonkeys.com.
- ^ „DDR memorija”. memoryinformation.com. Arhivirano iz originala 03. 09. 2011. g.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Cook, Debra L.; Ioannidis, John; Keromytis, Angelos D.; Luck, Jake. CryptoGraphics: Secret Key Cryptography Using Graphics Cards (PDF) (na jeziku: engleski). doi:10.1007/978-3-540-30574-3_23. Pristupljeno 01. 3. 2011. (jezik: engleski)
- Fung, James; Mann, Steve. Using Multiple Graphics Cards as a General Purpose Parallel Computer: Applications to Computer Vision (na jeziku: engleski). Cambridge UK. ISBN 978-0-7695-2128-2. doi:10.1109/ICPR.2004.1334339. (jezik: engleski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
