Građansko vaspitanje
Građansko vaspitanje se predaje u školama, kao akademski predmet sličan politici ili sociologiji. Poznato je pod različitim imenima u različitim zemljama – na primer, „obrazovanje o građanstvu“ (ili samo „građanstvo“ skraćeno) u Velikoj Britaniji, „građansko“ u SAD i „obrazovanje za demokratsko građanstvo“ u delovima Evrope. Različiti nazivi predmeta ogledaju se u različitim pristupima građanskom obrazovanju koji su usvojeni u različitim zemljama. Oni su često posledica jedinstvenog istorijskog i političkog razvoja u različitim zemljama.
U mnogim zemljama fokus nastave je na aktivnom građanstvu. Svrha „aktivnog građanstva” je da nauči učenike da rade zajedno i preduzimaju praktične akcije, koristeći svoje znanje i razumevanje o građanstvu kako bi doprineli boljem društvu. Na primer, nakon učenja o ljudskim pravima, različitostima i nejednakosti, učenici mogu odlučiti da osnuju projekat koji će se baviti rasizmom u svojoj školi ili lokalnoj zajednici. Drugi primeri projekata aktivnog građanstva uključuju pokretanje programa reciklaže, osnivanje studentskih akcionih grupa za rešavanje maltretiranja ili promovisanje fer trgovine ili kampanje za snižavanje starosne granice za glasanje na 16 godina.
Države
[uredi | uredi izvor]Engleska
[uredi | uredi izvor]Građansko obrazovanje je obavezni predmet u engleskom nastavnom planu i programu od 2001. Mora se predavati kao deo školskog programa svim učenicima uzrasta od 11 do 16 godina u državnim školama u Engleskoj. Trenutni nastavni program uveden je 2014. godine i detaljno prepoznaje četiri ključne oblasti:
- Politika: parlamentarna demokratija u Velikoj Britaniji; Parlament, glasanje, izbori, političke partije; Uticaj građana kroz demokratske procese; Drugi sistemi vlasti izvan UK; Odnosi Velike Britanije sa Evropom, komonvelt, svet.
- Finansijske veštine: funkcije i upotreba novca; Lični budžet, upravljanje novcem; Plate, porezi, kredit, dug, finansijski rizik, finansijski proizvodi i usluge.
- Volontiranje: načini na koje građanin može doprineti poboljšanju svoje zajednice; Prilika za aktivno učešće u volontiranju u zajednici.
- Zakon: Dragocene slobode koje uživaju građani Ujedinjenog Kraljevstva; Priroda pravila i zakona, krivično i građansko pravo; Pravosudni sistem; Raznolikost u Velikoj Britaniji – potreba za uzajamnim poštovanjem i razumevanjem
Istorija
[uredi | uredi izvor]Građansko vaspitanje uvedeno je kao obavezni predmet u engleskom državnom planu i programu 2001. godine na preporuku Krikovog izveštaja iz 1998. Ovaj izveštaj, koji je naručila Vlada novih laburista nakon pobede na izborima 1997. godine, tražio je „ništa manje nego promenu političke kulture ove zemlje kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou: da ljudi o sebi misle kao o aktivnim građanima, voljnim, sposobnim i obučenim da imaju uticaj u javnom životu i sa kritičnim kapacitetima da odvagaju dokaze pre nego što govore i delaju.” U izveštaju se preporučuje „da su građansko i učenje o demokratiji... toliko važni i za škole i za život nacije da mora postojati zakonski zahtev za škole da osiguraju da je to deo prava svih učenika“[1] Pre toga, od 1990. godine, postojala je međupredmetna tema „Obrazovanje za građanstvo“ (CG8).
U isto vreme kada je predmet uveden 2001. godine, počela je longitudinalna studija koju je vodio NfER. Ova studija je proučavala uticaje učenja o građanstvu u periodu od 10 godina. Nastavni plan i program građanskog vaspitanja je revidiran 2007/8. godine kako bi se fokusirao na 'ključne koncepte' demokratije i pravde, prava i odgovornosti, i identiteta i različitosti (zajednički život u UK); i „Ključni procesi“ kritičkog mišljenja i istraživanja, zastupanja i predstavljanja, i informisanog i odgovornog delovanja. Ova verzija nastavnog plana i programa se posebno bavila praktičnom stranom građanstva – koja prevazilazi samo znanje o institucijama.
Nakon opštih izbora 2010. godine, izborom nove koalicione vlade, Vlada je pokrenula reviziju Nacionalnog nastavnog plana i programa, uključujući i predmet Građansko vaspitanje. Uprkos prvobitnim strahovima da će predmet u potpunosti biti uklonjen iz Nacionalnog plana i programa, on je zadržan. Međutim, objavljen je revidirani sadržaj koji je znatno smanjen i ponovo fokusiran na znanje, a ne na veštine i praksu. Veliki deo centralne podrške ovom predmetu, kao što je obuka nastavnika, je uklonjen.
Trenutna situacija
[uredi | uredi izvor]Godine 2018. Dom lordova je objavio „Veze koje vezuju: građanstvo i građanski angažman u 21. veku“ koji je bio veoma kritičan prema stanju obrazovanja o građanskom vaspitanju u engleskim školama, kojem je bilo dozvoljeno da se 'degradira do lošeg stanja' (stav 162). Poziva se na zakonsko pravo na obrazovanje o državljanstvu od osnovnog do kraja srednjeg obrazovanja, što bi Ofsted trebalo da proveri i treba da se uzme u obzir kada Ofsted odlučuje da li škola treba da bude ocenjena kao izvanredna. Takođe poziva Ofsted da preduzme reviziju kvaliteta građanskog obrazovanja u školama i istakne najbolju praksu. Ostale preporuke uključuju:
- Vlada treba da postavi cilj da u svakoj srednjoj školi ima dovoljno obučenih nastavnika za građansko koji će imati specijaliste za građansko (stav 132).
- Vlada treba da uspostavi građansko obrazovanje kao prioritetni predmet za obuku nastavnika i da obezbedi stipendije za kandidate. Treba preduzeti hitne mere da se pojačaju programi stalnog profesionalnog razvoja za one koji su spremni da preuzmu i vode građansko obrazovanje u svojoj školi (stav 133).
- Vlada treba da obezbedi da Nacionalni koledž za nastavu i rukovođenje omogući nastavnicima građanskog da se prijave za specijalističke rukovodioce obrazovanja (stav 135.)
- Ofsted bi trebalo da izvrši reviziju trenutne ponude i kvaliteta građanskog obrazovanja u školama i istakne najbolju praksu. Ovo bi trebalo da bude praćeno dugoročnim praćenjem da li građansko obrazovanje ostvaruje skup kriterijuma ili ciljeva koje mu je Vlada postavila (stav 143).
- Vlada bi trebalo da radi sa ispitnim komisijama kako bi osigurala da kvalifikacije građanstva sadrže projekte aktivnog građanstva kao značajan deo kvalifikacije (stav 148).
- Vlada bi trebalo da izvrši reviziju nastavnog plana i programa građanskog vaspitanja i formuliše novi nastavni plan i program koji uključuje zajedničke vrednosti britanskog državljanstva, NCS i projekte aktivnog građanstva. Pojedinačne izmene napravljene bez pozivanja na postojeći nastavni plan i program treba izbegavati (stav 161).[2]
„Akademizacija“ obrazovnog sistema u Engleskoj imala je dramatičan uticaj na učenje o građanskom vaspitanju. Akademije ne moraju da prate nacionalni nastavni plan i program, a pošto su više od polovine svih engleskih škola (¾ srednjih škola) sada akademije, to je podrilo nastavu o građanskom kao posebnom predmetu. Školsko postignuće je bilo fokusirano na mali broj osnovnih predmeta, što je dovelo do toga da se manji značaj pridaje drugim predmetima kao što su umetnost, drama, muzika i građansko obrazovanje. Takođe je veći naglasak na ispitnim rezultatima, a ne na nastavi, što je obeshrabrilo više iskustveno učenje. Kao posledica toga, nekoliko srednjih škola sada ima kvalifikovane nastavnike za građansko, a samo nekoliko njih drži predmet kao poseban predmet.
Što je još ohrabrujuće za predmet, 2019. godine Ofsted je objavio svoj novi okvir inspekcije, koji je bio pozitivniji za građansko – škole bi se u budućnosti ocenjivale uzimajući u obzir uravnoteženiji nastavni plan i program, uključujući građansko.
GCSE iz „Studije o državljanstvu“ je dostupan studentima u ključnoj fazi 4. Tri glavna tela za dodelu u Engleskoj (AKA, OCR i Edeksel) nude ovu kvalifikaciju kao ceo i ubrzani kurs. Kvalifikacija uključuje kontrolisanu procenu zasnovanu na projektu aktivnog građanstva u kojem su učestvovali. Takođe postoji A nivo u studijama o građanstvu koji je dostupan preko AKA. Ovu kvalifikaciju vrednuju vodeći univerziteti, uključujući Univerzitet Kembridž. Više od 500.000 mladih ljudi je sada steklo kvalifikacije za studije građanskog od 2002. godine.
Irska
[uredi | uredi izvor]Studije o državljanstvu uvedene su kao obavezan predmet 1990-ih u Irskoj. Poznato je kao CSPE (Građansko, društveno i političko obrazovanje) i predaje se deci od 12 do 16 godina. U 2009. godini očekuje se da će se dodatni predmet koji je trenutno pod radnim nazivom 'Društvo i politika' ponuditi kao predmet učenicima između 16-18 godina u srednjim školama u Republici Irskoj.
Francuska
[uredi | uredi izvor]U Francuskoj je građansko obrazovanje poznato kao ECJS (education civique, juridique et sociale) u srednjoj školi i "éducation civique" u osnovnoj školi.[3]
Kao odgovor na terorističke napade u Parizu 7-9. januara 2015, Francuska je objavila novi plan za reintegraciju državljanstva u francuski obrazovni sistem. Plan ima za cilj da vrati autoritet nastavnicima, ojača vrednosti Republike i promoviše vrednosti zajednice. To uključuje obuku za nastavnike, godišnju povelju koju treba da potpišu i učenici i staratelji, zadatke društveno korisnog rada za loše ponašanje učenika i dan “ laïcité,,, ili sekularizma, svake godine 9. decembra.[4][5]
Poljska
[uredi | uredi izvor]U Poljskoj je državljanstvo poznato kao VoS ( "Wiedza o Społeczeństwie" doslovno „Znanje o društvu“) i izučava se kao jedan od maturskih predmeta.
Španija
[uredi | uredi izvor]U Španiji je nedavno zakon uveo EpC (Educación para la Ciudadanía). Međutim, novi zakon o obrazovanju koji je usvojen to će izbaciti iz nastavnog plana i programa.
Finska
[uredi | uredi izvor]U Finskoj građansko obrazovanje je poznato kao YH, YT or YO. (yhteiskuntaoppi)
Norveška
[uredi | uredi izvor]U Norveškoj obrazovanje o državljanstvu je primarni mandat društvenih studija.[6]
Švedska
[uredi | uredi izvor]U Švedskoj je obrazovanje o građanstvu uglavnom fokusirano na predmet Društvene studije - Samhällskunskap, ali i na Ekonomiju potrošača u okviru predmeta Hem- och konsumentkunskap koji je najbliže povezan sa Ekonomijom domaćinstva.
Indonezija
[uredi | uredi izvor]Građansko obrazovanje u Indoneziji je osmišljeno i implementirano na nacionalnom nivou.[7]
Kina
[uredi | uredi izvor]U Kini postoji neobična vrsta obrazovanja o državljanstvu koja bi se mogla nazvati obrazovanjem „ljudstva“.[8]
Honduras
[uredi | uredi izvor]U Hondurasu, da bi završili 6. razred, učenici moraju da polože „Test himne“. Ovaj test ima za cilj da izmeri razumevanje učenika o istoriji zemlje, kao i o zastavi i grbu.[9]
Kritika građanskog vaspitanja u školama
[uredi | uredi izvor]Postoje dve vrste kritike građanskog vaspitanja u školama. Prvo, neki filozofi obrazovanja tvrde da većina vlada i mejnstrim politika stimuliše i zagovara upitne pristupe građanskom obrazovanju. Ovi pristupi imaju za cilj da razviju specifične dispozicije kod učenika, sklonosti koje doprinose političkom učešću i solidarnosti. Ali postoje radikalno različiti pogledi na prirodu dobrog građanstva i obrazovanje treba da uključuje i razvija autonomiju i otvorenost. Stoga je potreban kritičniji pristup nego što je to moguće kada se političko učešće i solidarnost zamišljaju kao ciljevi obrazovanja. [10]Drugo, neki edukatori tvrde da je samo podučavanje dece o teoriji građanstva neefikasno, osim ako škole same ne odražavaju demokratsku praksu dajući deci priliku da imaju pravo glasa u donošenju odluka. Oni sugerišu da su škole u osnovi nedemokratske institucije i da takvo okruženje ne može deci usaditi posvećenost i veru u demokratske vrednosti koje su neophodne da bi građansko obrazovanje imalo odgovarajući uticaj. [11]Neki edukatori povezuju ovu kritiku sa Džonom Djuijem (ali vidi kritičke komentare na ovu interpretaciju Djuija: Van der Ploeg, 2016).
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Teaching and learning Citizenship in schools Part 1: Education for democracy and the National Curriculum, Bloomsbury T & T Clark, Pristupljeno 2022-12-10
- ^ Mayes, April J. (2018-07-10), Ties That Bind, University Press of Florida, str. 201—218, Pristupljeno 2022-12-10
- ^ Tutiaux-Guillon, Nicole (2007), French School History Confronts the Multicultural, Palgrave Macmillan UK, str. 173—187, ISBN 978-1-349-35446-7, Pristupljeno 2022-12-10
- ^ Bouillon, François (1992). „Education civique et anthropologie. Education civique et enseignement”. Spirale. Revue de recherches en éducation. 7 (1): 59—64. ISSN 0994-3722. doi:10.3406/spira.1992.1859.
- ^ Sivarajah, Pirathees (2016-09-02). „Vincent Duclert, La République, ses valeurs, son école”. Lectures. ISSN 2116-5289. doi:10.4000/lectures.21276.
- ^ Lauglo, Jon (2006). „Education and Civic Engagement among Norwegian Youths”. NOVA Rapport. ISSN 0808-5013. doi:10.7577/nova/rapporter/2006/14.
- ^ Bjork, Christopher (01. 07. 2004). „Decentralisation In Education, Institutional Culture And Teacher Autonomy In Indonesia”. International Review of Education/ Internationale Zeitschrift fr Erziehungswissenschaft/ Revue inter. 50 (3): 245—263. ISSN 0020-8566. doi:10.1007/s11159-004-2622-6.
- ^ Xiao, Yao (2012-12-05). „China's peopleship education: Conceptual issues and policy analysis”. Citizenship Teaching & Learning. 8 (1): 21—39. ISSN 1751-1917. doi:10.1386/ctl.8.1.21_1.
- ^ Abate-Flores, Cristhian Eduardo; Urtecho-Osorto, Óscar; Landa-Blanco, Miguel; Ávila Flores, Julio; Reyes Flores, Luis (2020-06-30). „Implicaciones teóricas y prácticas de la adopción del Modelo de Servicio de Policía Comunitaria en Honduras”. Revista Logos, Ciencia & Tecnología. 12 (2). ISSN 2145-549X. doi:10.22335/rlct.v12i2.1137.
- ^ van der Ploeg, Piet; Guérin, Laurence (2016-04-02). „Questioning Participation and Solidarity as Goals of Citizenship Education”. Critical Review. 28 (2): 248—264. ISSN 0891-3811. doi:10.1080/08913811.2016.1191191.
- ^ Germain, J. Charles (1996-01-01). „Serial selection and deselection decisions: the view from America”. Learned Publishing. 9 (2): 87—93. ISSN 0953-1513. doi:10.1002/leap/90021.