Dajan Fosi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dajan Fosi
Datum rođenja(1932-01-16)16. januar 1932.
Mesto rođenjaSan Francisko, SAD
Datum smrti26. decembar 1985.(1985-12-26) (53 god.)
Mesto smrtiNacionalni park Vulkani, Ruanda

Dajan Fosi (engl. Dian Fossey,IPA: /daɪˈæn/ [1], 16. januar 1932. San Francisko – 26. decembar 1985. Nacionalni park Vulkani) bila je američka zoološkinja i zaštitnica planinskih gorila. Osamnaest godina je sa Džordžom Šalerom proučavala i štitila gorile u Ruandi i DR Kongu.[2]

Završila je medicinu na Kalifornijskom državnom univerzitetu u San Hozeu i na Kembridžu[3] i jedno vreme je radila kao lekarka. Na putovanju po Africi upoznala je poznatog antropologa Luisa Likija koji je inspirisao da se vrati u Ruandu i da se posveti proučavanju planinskih gorila u njihovom prirodnom staništu. Napustivši posao terapeuta, počela je proučavati život gorila u planinskim šumama Ruande.[4] Zahvaljujući njenom strpljivom i brižljivom odnosu prema gorilama, ove životinje sa planine Virunga navikle su se na njeno prisustvo i ona je došla u priliku da prikuplja detaljne podatke o njihovim navikama, opštenju i strukturi zajednice. Doktorirala je 1974. i predavala na Univerzitetu Kornel. Sve vreme je učestvovala u radu Istraživačkog centra Karisoke u Africi, koji je osnovala 1967. Smatraju je za jednu od najistaknutijih primatologa i zajedno sa Žan Godal i Birute Galdikas sačinjavala je grupu koja je dala značajan doprinos poznavanju života primata. Fosi je proučavala gorile, Godal šimpanze, a Galdikas orangutane.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Dajan Fosi je rođena u San Francisku u Kaliforniji. Njen otac Džordž E. Fosi III radio je za jedno osiguravajuće društvo, a majka Katrin "Kiti" (Kid) Fosi bila je fotomodel.[5] Neni roditelji su se razveli kad je navršila šest godina.[6] Njena majka se preudala sledeće godine za biznismena Ričarda Prajsa. Otac je pokušavao da ostane u bliskom kontaktu sa ćerkom, ali njena majka se protivila tome, tako da je Dajan izgubila kontakt sa ocem.[7] Dajanin očuh Ričard Prajs, nikad se nije odnosio prema njoj kao prema ćerci. Nije dozvoljavao da sedi za stolom u trpezariji za vreme večere zajedno sa svojom majkom.[8] Kao osoba koja je zahtevala strogu disciplinu, Ričard Prajs nije pružao Dajani gotovo nikakvu emotivnu podršku.[9] Boreći se sa ličnom nesigurnošću, Dajan se počela zanimati za životinje kao način sticanja osećaja pripadnosti.[10]

Fosi se obrazovala i srednjoj školi Lovel, a završila je i poslovni kurs. Za vreme letnjeg boravka na ranču u Montani imala je 19 godina i kod nje se rasplamsala ljubav prema životinjama. Upisala je veterinarski kurs na fakultetu biologije na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu. Nije htela da upiše poslovnu školu kako su hteli njeni roditelji i od njih nije dobila nikakvu novčanu podršku kojim bi mogla da se izdržava za vreme studija.[8] Radila je kao prodavačica u supermarketu i posle kao mašinista u fabrici.

Iako je bila primeran student imala je poteškoća s osnovnim naučnim predmetima poput fizike i hemije, nije položila drugu godinu studija. Prebacila se na Državni univerzitet San Hose na studije radne terapije gde je i diplomirala 1954. godine. U početku se bavila radnom terapijom u raznim bolnicama u Kaliforniji, radeći prvenstveno sa obolelima od tuberkuloze,[11] da bi se 1955. preselila u Kentaki i zaposlila kao terapeut za decu sa invaliditetom.[12] U to vreme je živela na jednoj farmi i u slobodno vreme se brinula za životinje.[13]

Rad u Africi[uredi | uredi izvor]

Borba protiv krivolova[uredi | uredi izvor]

Godine 1966. Dajan Fosi je dale otkaz nakon što joj je Luis Liki potvrdio da će dobiti novčana sredstva za istraživanje planinskih gorila. Predložio joj je da provede dugo istraživanje na gorilama, baš kao Žan Godal na šimpanzama. Nakon ovladavanja svahilijem i devetomesečnog intenzivnog studija primatologije, 1963. otputovala je u Najrobi.[14] Neko vreme Dajan je posmatrala Godal i njene metode proučavanja. U saradnji sa fotografom Alanom Rutm, Dajan je 1976. započela terenski rad na posmatranju gorila u svom prirodnom staništu u Kabariju (Kongo). Živela je u šatorima i jednom mesečno spuštala se do automobila u podnožju planine, vozila u dva sata udaljeno selo kako bi obnovila zalihe hrane i ostalih potrepština.

Godine 1967, Dajan odlazi u Ruandu, gde je osnivala Karisoke centar za istraživanje. Među lokalnim stanovništvom postala je poznata kao Nirmačabeli, što u doslovnom prevodu znači "Žena koja sama živi u planini."

Za razliku od gorila u Kongu, gorile u Ruandi nisu bile obuhvaćene ranijim Šalerovim istraživanjem. Ove gorile upoznale su ljude samo kao lovce što je uzrokovalo problem za Dajan - morala je da ih posmatrati iz malo veće udaljenosti. Mnogi studenti koji su sa njom radili na terenu otišli ​​su, ne mogavši da podnesu hladne, mračne i izuzetno prljave uslove područja na obroncima vulkana Virunga. Prolazi i staze za ljude su se tamo obično stvarali sečenjem mačetom do dva metra visoke trave.

Za svog boravka tamo Fosi je objavila rat krivolovcima i uz njenu pomoć nekolicina njih bila je i uhapšena i osuđena na dugogodišnje zatvorske kazne. Pre njenog dolaska, krivolovci su često korumpirali čuvare nacionalnog parka i oni ih ne bi ometali u krivolovu na mladunčad gorila koje su prodavali zoološkim vrtovima. U slučajevima opasnosti za mladunčad, čopor gorila običavao je da krene u borbu do smrti, tako da su krivolovci često morali da ubiju čitav čopor odraslih da bi oteli mladunčad za preprodaju. Fosi je pronašla i novčana sredstva za plate 4 radnika koji su imali zadatak da uništavaju zamke za gorile. U četiri meseca 1979. uništeno je 987 zamki koje su postavili krivolovci.[15]

Godine 1978. Dajan je pokušala da spreči prevoz dvoje mladih gorila Kokoa i Pukera u zoološki vrt u Nemačku. Tokom lova na mladunce 20 odraslih gorila je ubijeno.[16] Dajan je dobila mlade gorile kako bi se pobrinula za povrede koje su zadobile prilikom lova. Uz puno truda vratila im je prvobitno zdravlje. Uprkos Dajaninom prigovoru i neslaganju, mladunčad je prevezena u Nemačku gde su živeli devet meseci u zarobljeništvu i uginulo je oboje u istog meseca.[17] Tada je počela da propagira ideje da je držanje životinja u "zatvoru" kako bi se ljudi zabavljali potpuno neetično.[18]

Gorile iz grupe koje nisu bile u okviru Dajaninog istraživanja bile su masovno izlovljavane, 09:55 jedinki u istom danu. To je podstaklo da ona organizuje vlastite patrole protiv krivolova. Njene kontrolne grupe gorila nisu bile žrtve krivolova, sve dok njen najdraži gorila Digit nije ubijen. Nešto kasnije iste godine je gorila Bert upucana u srce dok je pokušavala da spasi svoga sina Kvelija od zarobljavanja. Kvelijeva majka Mačo takođe je ubijena u lovu. Iako Kveli nije bio uhvaćen radi intervencije gorile Berta, Kveli je uginuo tri meseca posle, bolno i polako od gangrene koja je nastupila zbog ranjavanja vatrenim oružjem.

Protivljenje turizmu i osnivanje fondacije Digit[uredi | uredi izvor]

Dian Fossey Gorilla Fund International u Ruandi.

Dajan se snažno protivila turizmu jer je uočila da gorile nisu otporne na ljudske bolesti poput gripa. Izvestila je o nekoliko slučajeva da su gorile uginule zbog bolesti koje su im preneli turisti. Turizam je takođe posmatrala kao najezdu na prirodno stanište gorila i remećenje njihovog ponašanja i življenja.[17]

Za vreme lova u kojem je ubijen Digit, Dajan je uočila interesantna delovanja koja je taj gorila preduzeo kako bi zaštitio svoju grupu. Zadobio je pet prostrelnih rana pre nego je ubio psa lovokradice i tako je omogućio beg za 13 gorila koje su se našle u tom delu šume za vreme napada. Krivolovci su raskomadali Digitovo telo a njegove šake prodali za izradu pepeljara. Nakon što je Digitovo telo pronađeno, Fosi i njeni saradnici pronašli su jednog od lovokradica, koji je potom izdao ostalu petoricu iz njegove grupe. Troje od njih su kažnjeni zatvorom.

Tada je osnovala fondaciju za prikupljanje novca s kojim bi mogla da finansira sprečavanje krivolova. Tu fondaciju je nazvala Digit po njenom najdražem gorili (danas je to Dajan Fosi Gorila Fondacija). Protivila se novčanoj pomoći međunarodnih udruženja, koje su iz nepoznavanja situacije na terenu često novčano pomagali lovočuvare nacionalnih parkova, ne znajući da su oni u sprezi sa lovokradicama.

Smrt nekoliko njenih najdražih gorila dovele su do toga da se manje posvetila naučnim istraživanjima i više se okrenula zaštiti gorila. S vremenom su njeni saradnici i ona započeli da koriste sve agresivnije metode zaštite gorila od lovokradica: uništavali su zamke, pretili i zarobljavali lovokradice, podmetani su požari u lovačke logore, zadržavana je njihove stoke i korišćena za razmenu za uhvaćene gorile. Fosi je takođe stalno podsticala lokalne policijske zvaničnike da provode zakon i pomagala im u istragama.

Kontroverzna smrt[uredi | uredi izvor]

Dajan je pronađena mrtva 26. decembra 1985. u sobi svoje kabine u planinama Virunga, ubijena mačetom, udaljena dva metra od otvora kojeg je napadač izrezao u zidu kabine.[19] Napadač je nju prestigao u pokušaju punjenja oružja, odabrala je bila pogrešnu vrstu municije tokom borbe. Kabina je bila puna razbijenog stakla i prevrnutog nameštaja. Pljačka nije bila motiv zločina jer su u kabini bili pronađeni mnogi vredni predmeti kao i nekoliko hiljada dolara u gotovini, fotografska oprema i putnički čekovi.[20] Poslednji zapis u njenom dnevniku bio je: "Kada spoznate vrednost sveg života, manje mislite nad prošlošću i više se usredsređujete na brigu o budućnosti".[21]

Sahranjena je na groblju Karisoke pored Digita, na mestu koje je sama uredila za mnoge gorile koje su ubijene tokom krivolova.[22][23] Za ubistvo je optužen njen asistent Vejn Megvajer. On je u Ruandi je osuđen u odsustvu, ali kaznu nije odslužio jer je otišao u Ameriku. Njegova krivica je, ipak, pod velikim znakom pitanja.

U noći njenog ubistva, limeni zid spavaće sobe bio je izrezan tačno na mestu gde nije bilo nameštaja. Istražitelji su zaključili da je reč o nekome ko je boravio u njenoj kabini i pre, ko je bio upoznat sa njenim navikama i delovanjem. Njena biografkinja Movat kaže da je malo verovatno da su ju ubili krivolovci. Mnoge vredne stvari koje su pronađene u kabini daju da se nasluti da ubistvo nije bilo delo siromašnih krivolovaca. Prema biografkinji, krivolovci bi je lakše ubili u šumi bez izlaganja riziku. Ona smatra da su Dajan ubili oni kojima je sprečavala finansijsku dobit od turizma i izrabljivanja gorila.

Naučna dostignuća i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Njena naučna dostignuća bila su u otkrićima kako se ženke prebacuju iz grupe u grupu tokom decenija, vokalizacijom gorila, hijerarhiji i vezama unutar grupe, retkim slučajevima infanticida, ishrani gorila i preradi hranjivih materija. Godine 1980. Fosi je dobila titulu doktora na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji i smatrala se najvećim stručnjakom za psihologiju i etologiju planinskih gorila onog doba. Sama je za njih rekla kako su to "Dostojanstveni, visoko socijalizovani nežni divovi sa individualnim osobenostima i jakim porodičnim vezama."

Gorile u magli[uredi | uredi izvor]

O njenom životu i opservacijama govori autobiografska knjiga Gorile u magli (1983), po kojoj je snimljen i istoimeni film (1988) reditelja Majkla Apteda sa Sigorni Viver u glavnoj ulozi. Viverova je 1988. za tu ulogu dobila Zlatni globus. Knjigom i filmom odata je počast ženi koja je velik deo svog života posvetila proučavanju i zaštiti gorila.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fossey | Define Fossey at Dictionary.com
  2. ^ „Gugl proslavio rođendan Dajen Fosi“, RTS, 16. januar 2014. Pristupljeno 16. januara 2014.
  3. ^ „Google podseća na Dajen Fosi“, Večernje novosti, 16. januar 2014. Pristupljeno 16. januara 2014.
  4. ^ „Dajen Fosi - 82.god od rođenja Dajen Fosi“, cooliranje.com, 16. januar 2014. Pristupljeno 16. januara 2014.
  5. ^ Ware, Susan (2004). Notable American Women: A Biographical Dictionary, Volume 5. Radcliffe Institute for Advanced Study. str. 220–1. ISBN 0-674-01488-X. 
  6. ^ „Karisoke Revisited – A Study of Dian Fossey”. innominatesociety.com. Arhivirano iz originala 23. 12. 2019. g. Pristupljeno 14. 12. 2009. 
  7. ^ „Dian Fossey”. Webster.edu. Arhivirano iz originala 5. 12. 2009. g. Pristupljeno 14. 12. 2009. 
  8. ^ a b Mowat, Farley. Woman in the Mists: The Story of Dian Fossey and the Mountain Gorillas of Africa. New York, NY: Warner Books, 1987.
  9. ^ Washam, Cynthia. "Fossey, Dian." Environmental Encyclopedia. 4th ed. Vol. 1. Detroit: Gale, 2011. 701–703. Gale Virtual Reference Library. Web. February 28, 2013.
  10. ^ "Fossey, Dian." The Scribner Encyclopedia of American Lives. Ed. Kenneth T. Jackson, Karen Markoe, and Arnold Markoe. Vol. 1: 1981–1985. New York: Charles Scribner's Sons, 1998. 294–296. Gale Virtual Reference Library. Web. February 28, 2013.
  11. ^ „Dian Fossey – Biography”. The Dian Fossey Gorilla Fund International. Arhivirano iz originala 20. 6. 2010. g. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  12. ^ Washam, Cynthia (2011). Environmental Encyclopedia (4th izd.). Detroit. str. 701—703. 
  13. ^ Encyclopedia of World Biography (2nd izd.). Detroit. 2004. str. 23—24. 
  14. ^ „The Dian Fossey Gorilla Fund International - Dian Fossey -- Biography”. web.archive.org. 2010-06-20. Arhivirano iz originala 20. 06. 2010. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  15. ^ Mowat, str. 223
  16. ^ Mowat, str. 74–8
  17. ^ a b Mowat, Farley. Woman in the Mists: The Story of Dian Fossey and the Mountain Gorillas of Africa. New York, NY: Warner Books, 1987.
  18. ^ Fossey, Dian : Gorillas in the Mist. 1983
  19. ^ Brower, Montgomery (februar 1986). „The Strange Death of Dian Fossey”. People. Arhivirano iz originala 27. 8. 2016. g. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
  20. ^ „Dian Fossey: The woman who lived with gorillas”. BBC News. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 3. 2016. 
  21. ^ „Dian Fossey”. dian-fossey.com. Arhivirano iz originala 27. 12. 2009. g. Pristupljeno 14. 12. 2009. 
  22. ^ Salak, Kira. „PLACES OF DARKNESS: AFRICA'S MOUNTAIN GORILLAS”. National Geographic Adventure. Arhivirano iz originala 22. 10. 2018. g. Pristupljeno 2. 10. 2008. 
  23. ^ Salak, Kira. „Photos from "PLACES OF DARKNESS: AFRICA'S MOUNTAIN GORILLAS"”. National Geographic Adventure. Arhivirano iz originala 4. 7. 2018. g. Pristupljeno 2. 10. 2008. 
  24. ^ „Gorile u magli: priča o Dajen Fosi“, tvprogram.rs. Pristupljeno 16. januara 2014.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дајан_Фоси&oldid=27524239”