Руанда
| Република Руанда |
|
|---|---|
|
Крилатица: Liberty, Cooperation, Progress
(Слобода, кооперација, напредак) |
|
 |
|
| Главни град | Кигали |
| Службени језик | кињаруанда, француски, енглески |
| Владавина | |
| Председник | Пол Кагаме |
| Председник Владе | Анастасе Мурекези |
| Историја | |
| Независност | Од Белгије 1. јула 1962. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 26.338 км2 (144) |
| — вода (%) | 5,3 |
| Становништво | |
| — 2012. | 10.537.222 [1] (80) |
| — густина | 281/км2 |
| Економија | |
| Валута | Руандски франак |
| — стоти део валуте | 100 центи |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +2 |
| Интернет домен | .rw |
| Позивни број | +250 |
Руанда, званично Република Руанда је држава у области Великих језера на истоку централне Африке [2]. Руанда нема излаз на море: на југу се граничи са Бурундијем, на западу са Демократском Републиком Конго, на северу са Угандом и на истоку са Танзанијом. Једна је од најгушће насељених земаља Африке. Због бујне вегетације и брдовитог плодног земљишта ову невелику републику зову „земљом хиљаду брежуљака“. Руанда је постала позната по стравичном геноциду из 1994.
Садржај
Географија[уреди]
Положај[уреди]
Површином је Руанда нешто већа од Војводине, а број становника је пет пута већи него у северној покрајини Србије. Налази се у централном делу Африке, неколико степени јужно од Екватора. Од суседне ДР Конго раздвојена је на западу језером Киву и долином реке Ризизу. На југу се граничи са Бурундијем, на истоку са Танзанијом, а на северу са Угандом. Руанда има површину од 26.338 km² од којих су 1.390 km² водене површине.
Геологија и рељеф[уреди]
 |
Овај одељак треба проширити. |
Западним делом Руанде у правцу север-југ протеже се планински ланац који чини разводницу река Конго и Нила, а на његовом северном делу се налази највиша руанданска планина Карисимби (4.507 m). Према западу терен се спушта до 1.460 m надморске висине језера Киву. Према истоку се на планине наставља средња брежуљкаста висораван (око 1.700 m), а још источније је долина реке Кагера с бројним мочварама.
Воде[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Флора и фауна[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Клима[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Историја[уреди]
Најстарији становници Руанде су данас малобројни пигмејци народа Тва, који су живели у и око Руанде 35.000 година. Током 11. века на ове просторе се из Етиопије досељава банту народ Хути. Затим са севера долази нилотски народ Тутси који су се бавили сточарством за разлику од Хутуа који су се бавили ратарством. Тутси су преузели банту језик али се нису стопили са већинским Хутуима од којих се разликују по неким физичким својствима (виши су и светлије пути). Тутси су завладали овим просторима и створили краљевину у којој су чинили аристократију.
Колонијални период[уреди]
Године 1895. Руанда и Бурунди постају немачке колоније. Немци су се у управљању ослонили на већ постојеће државне структуре Тутсија. 1911. и помагали су Тутсе да покоре хуту побуњенике на северном делу Руанде који нису хтели да прихвате централну тутску власт.
Након Првог светског рата Белгија преузима контролу на колонијом Руанда- Урунди. Белгијска власт је била много строжа него немачка, а за остваривање своје политике присилног рада и високих пореза иновачила је више слојеве Тутсија користећи их као посреднике што је довело од још већ поделе два народа. Многи су се млади сељаци да би избегли порезе и глад одселили у ДР Конго и Уганду у потрази за послом.
После Другог светског рата Руанда је постала мандатно подручје Уједињених нација под белгијском управом. Реформама које су изједначиле право гласа Хутуи су имали све већа политичка права. Након атентата на краља Мутуру 3. 1959. и бега последњег краља Кигерија 5. у Уганду нестала је монархија Тутсија и Хутуи су постали доминантна политичка снага у независној републици Руанди која је проглашена 1962.
Пост-колонијални период[уреди]
Године 1990. тутсијски Руандански патриотски фронт (РПФ) започео је из својих база у Уганди нападе на руанданску владу коју су водили Хутуи. Борбе су трајале до 1992. када је потписан мир у Арушију.
6. априла 1994. оборен је авион под неразјашњеним околностима при слетању у Кигалију у коме су се налазили председник Руанде Жувенал Хабијаримана и председник Бурундија, обојица Хутуи. Хуту екстремисти су непосредно после атентата започели масовне покоље Тутса и умерених Хутуа у којем је у наредна три месеца убијено око 1.000.000 људи. Геноцид је заустављен након што је РПФ и његов вођа Пол Кагаме преузео власт. Бојећи се освете Тутсија, више од 2.000.000 Хутуа је напустило земљу, али су се многи у међувремену вратили. Неки се хутуски паравојни одреди и даље налазе на истоку ДР Конга. Кагамеов РПФ је извршио инвазију 1996. на Источни Заир како би уништио базе Хутуа. У овом подухвату Кагамеу је помогао Жозеф Кабила марксистички револуционар на истоку Заира који је био непријатељ дугогодишњег заирског диктатора Мобуту Сесе Секоа. Ово је био увод у Први Конгоашки рат.
Владавина Руанданског Патриотског фронта[уреди]
Након што тутску РПФ преузива власт у држави, Кагаме поставља на месту председника Хутуа Пастера Бизимунга, 1994. Многи су сматрали да је он био марионета али кад је постао критички настројен према влади Кагамеа био је смењен 2000. На његово место долази сам Пол Кагаме. Бизимунгу је убрзо оформирао опозициону партију (ПДР), али је она убрзо била смењена од стране Кагамеове владе. Бизимунгу је био ухапшен због издаје 2002. и осуђен на 15 година затвора али је ослобођен уз извињење 2007.
Становништво[уреди]
Највећи руандански језик је Кињарванда. Данас, 84% становништва чине Хутуи, 15% Тутсији и 1% Тва. Највећа вероисповест је римокатоличка 56,5 %, затим протестантска 26%, адвентистичка 11,1%, и 4,6 % су муслимани, а традиционална веровања има 0,1% становништва. Муслиманска популација се повећала после геноцида на 14%.
Административна подела[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Привреда[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
