Demencija i gubitak sluha

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Demencija i gubitak sluha veoma su rasprostranjena stanja među starijim osobama

Demencija i gubitak sluha veoma su rasprostranjena stanja među starijim osobama. Nelečeni gubitak sluha povećava rizik od demencije kod sredovečnih i starijih odraslih, potvrđuju nova istraživanja. U tom cilju poslednjih godina istražuje se povezanost između upotrebe slušnog aparata i rizika od demencije svih uzroka i uzroka kod odraslih osoba srednjih i starijih godina, kako bi se na indirektan način dokazalo da gubitak sluha pogoršava demenciju.[1][2]

Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]

Demencija[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Demencija

Demencija je bolest karakteristična za osobe starije životne dobi. U osnovi ove pojave stoje morfološke, histološke i biohemijske promene mozga, kao prirodne pojave vezane za proces starenja. Navedene promene za posledice imaju gubitak memorije, promene ličnosti i gubitak socijalnih sposobnosti. Važno je napomeniti da demencija nije normalan deo starenja, već patološko stanje koje se kod većine ljudi nikada ne razvije.[1]

Gubitak sluha[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Gluvoća

Gubitak sluha ili gluvoća predstavlja zdravstveni poremećaj koji se ogleda u delimičnoj ili potpunoj nemogućnosti slušnog sistema da prenosi nadražaje.[3] Gluvoća može biti uzrokovana naslednim faktorima, povredama ili raznim oboljenjima.[4] Gubitak sluha se može javiti u jednom ili oba uva.[5] Ukoliko se kod ljudi javi u ranom životnom dobu, može uticati na sposobnost učenja jezika, pa se takve osobe nazivaju gluvonemima i obično zahtevaju poseban tretman.[6] Kod nekih ljudi, posebno starijih osoba, gubitak sluha može da dovede do usamljenosti ali i dedmencije.[5] Gluva osoba može malo da čuje ili da uopšte ne čuje.[5]

Gubitak sluha je nezavisan faktor rizika za loše kognitivne funkcije, kognitivni pad i demenciju svih uzroka.[7][8] Sistematski pregled i meta-analiza prospektivnih studija otkrili su da je gubitak sluha povezan sa 28% povećanim izgledima za demenciju svih uzroka,[7] kao i da ljudi sa oštećenjem sluha bez upotrebe slušnog aparata imaju preko 42% povećan rizik od demencije.

Mogući mehanizmi koji leže u osnovi veze gubitka sluha sa demencijom uključuju preraspodelu kognitivnih resursa na slušnu perceptivnu obradu,[9] kognitivno pogoršanje zbog dugotrajnog uskraćivanja slušnog inputa,[10] Uobičajeni neurodegenerativni proces u starenju mozga koji dovodi i do kognitivnog opadanja i gubitka sluha,[11] i socijalna izolacija uzrokovana gubitkom sluha i kognitivnih sposobnosti.[12]

Takođe, gubitak sluha koji se manifestuje kao centralna slušna disfunkcija generalno se posmatra kao rani marker demencije.[10]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Iako dokazi pokazuju da gubitak sluha može biti najuticajniji faktor rizika za demenciju u srednjoj životnoj dobi, efikasnost upotrebe slušnog aparata u smanjenju rizika od demencije u stvarnom svetu nije u većoj meri nije istražen sve do nedavno sprovedene velika opservaciona studija iz Ujedinjenom Kraljevstvu koje je pokazala da oštečenje sluha u 42% povećan rizik od demencije kod osoba sa oštećenjem sluha u poređenju sa njihovim vršnjacima koji nemaju problema sa sluhom. Pored toga, nije bilo povećanog rizika kod onih sa oštećenjem sluha koji su koristili slušna pomagala. Za ovu studiju, istraživači su analizirali longitudinalne podatke o 437.704 osobe, od kojih su većina bili belci, (54% žene; srednje starosti na početku boloesti, 56 godina).[1]

Otprilike tri četvrtine kohorte nije imalo gubitak sluha, a jedna četvrtina je imala određeni nivo gubitka sluha, a 12% ovih osoba koristilo je slušne aparate.

U poređenju sa osobama bez gubitka sluha, osobe sa oštećenjem sluha, koje nisu koristile slušna pomagala imale su povećan rizik od demencije svih uzroka dok kod osoba sa oštećenjem sluha koji su koristile slušna pomagala nije pronađen povećan rizik od demencije svih uzroka. Pozitivna povezanost upotrebe slušnog aparata uočena je kod demencije svih uzroka i podtipova demencije specifičnih za uzrok (Alchajmerova bolest, vaskularna demencija i nevaskularna demencija koja nije povezana sa Alchajmerovom bolešću). Udeo rizika koji se može pripisati demencije je gubitak sluha koji je procenjen na 29,6% slučajeva, od ukupne povezanosti između upotrebe slušnog aparata i demencije svih uzroka.[1]

Faktori rizika i prevencija slušnim aparatima[uredi | uredi izvor]

Predviđa se da će do 2050. godine demencija zahvatiti 150 miliona ljudi širom sveta, što će doprineti da 115,8 miliona ljudi naredne godine života moraju da prilagode invalidnosti. Komisija Lancet za 2020. godinu izvestila je da postoji 12 faktora rizika čini oko 40% slučajeva demencije širom sveta, što nameće potrebu rešavanja faktora rizika koji se mogu sprečiti aku su ključni za prevenciju demencije.[2] Širom sveta, gubitak sluha (≥20 dB) pogađa 10% ljudi starosti 40–69 godina, 30% ljudi starijih od 65 godina i 70–90% ljudi starosti 85 godina ili više.

Primenom slušnih aparata gubitak sluha kao potencijalni faktor rizika za demenciju, prema dosadašnjim sitraživanjima može se promeniti.

Istraživanja su pokazala povezanost između gubitka sluha i demencije, što ukazuje da bi gubitak sluha mogao biti potencijalni faktor rizika za demenciju koji se može promeniti. U tom smislu, saniranje gubitka sluha, kao što je korišćenje slušnih pomagala kod ljudi srednjih ili starijih godina može biti potencijalni način da se smanji rizik od demencije.[1]

Osnovni mehanizmi koji povezuju upotrebu slušnog aparata i smanjeni rizik od demencije ostaju nejasni. Mogu postojati direktni i indirektni putevi. Slušni aparati mogu odložiti kognitivni pad sprečavanjem slušne deprivacije.[13]

  • Prvo, pojedincima sa oštećenjem sluha mogu biti potrebni povećani kognitivni resursi za slušnu perceptivnu obradu dok obavljaju naporno slušanje— jer imaju visoko kognitivno opterećenje.[14] Slušni aparati mogu smanjiti kognitivno opterećenje od slušanja, preusmeravajući kognitivne resurse nazad na kognitivne zadatke.
  • Drugo, senzorna deprivacija uzrokovana gubitkom sluha može dovesti do strukturnih promena, uključujući smanjene zapremine u primarnom slušnom korteksu, celom mozgu i desnom temporalnom režnju.
  • Treće, ove fizičke promene kasnije dovode do kognitivnog pada.[15]

Upotreba slušnog aparata može ublažiti ili eliminisati senzornu deprivaciju i time poboljšati kognitivne sposobnosti. Pored toga, mogući su indirektni efekti slušnih pomagala na kognitivni pad. Ljudi sa oštećenjem sluha, posebno stariji ljudi, imaju veću vjerovatnoću da dožive usamljenost, socijalnu izolaciju i depresiju nego njihovi vršnjaci bez gubitka sluha. Studije su takođe otkrile da su ovi psihosocijalni problemi povezani sa povećanim rizikom od kognitivnog pada.[16]

Navedeni problemi mogu biti na uzročnoj vezi između gubitka sluha i demencije. Za sada je nejasno je da li upotreba slušnog aparata smanjuje rizik od demencije kroz smanjenje štetnih efekata gubitka sluha na usamljenost, socijalnu izolaciju i depresiju, ili su u pitanju drugi činioci.[17]

Međutim kako je u 11% slučajeva utvrđena povezanosti između upotrebe slušnog aparata i smanjenog rizika od demencije svih uzroka posredovanih kroz poboljšanje psihosocijalnih problema, to ukazuje da dominira direktan efekat ili drugi neizmereni mehanizmi upotrebe slušnog aparata na manji rizik od demencije.[1]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „Hearing Aids a 'Powerful' Tool for Reducing Dementia Risk”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-06. 
  2. ^ a b „Twelve Risk Factors Linked to 40% of World's Dementia Cases”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-06. 
  3. ^ „Deafness”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc. 2011. Arhivirano iz originala 25. 6. 2012. g. Pristupljeno 22. 2. 2012. 
  4. ^ eBook: Current Diagnosis & Treatment in Otolaryngology: Head & Neck Surgery, Lalwani, Anil K. (Ed.) Chapter 44: Audiologic Testing by Brady M. Klaves, PhD, Jennifer McKee Bold, AuD, Access Medicine
  5. ^ a b v „Deafness and hearing loss Fact sheet N°300”. mart 2015. Arhivirano iz originala 16. 5. 2015. g. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  6. ^ Lasak, JM; Allen, P; McVay, T; Lewis, D (mart 2014). „Hearing loss: diagnosis and management.”. Primary Care. 41 (1): 19—31. PMID 24439878. doi:10.1016/j.pop.2013.10.003. 
  7. ^ a b Loughrey DG, Kelly ME, Kelley GA, Brennan S, Lawlor BA Association of age-related hearing loss with cognitive function, cognitive impairment, and dementia: a systematic review and meta-analysis. JAMA Otolaryngol Head Neck Surg. 144: 115—126. 2018.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ Taljaard DS, Olaithe M,,Brennan-Jones CG,,Eikelboom RH, Bucks RS The relationship between hearing impairment and cognitive function: a meta-analysis in adults. Clinical Otalaryngol. 41: 718—729. 2016.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ Baloyannis, S. J.; Mauroudis, I.; Manolides, S. L.; Manolides, L. S. (2009). „Synaptic alterations in the medial geniculate bodies and the inferior colliculi in Alzheimer's disease: A Golgi and electron microscope study”. Acta Otolaryngol. 129 (4): 416—418. PMID 19116791. S2CID 25047475. doi:10.1080/00016480802579074. 
  10. ^ a b Griffiths TD, Bamiou D-E, Warren JD (2010). „509 disorders of the auditory brain”. Ur.: Palmer AE; Rees A. The Oxford Handbook of auditory science: the auditory brain. Oxford: Oxford University Press. str. 509—543. 
  11. ^ Griffiths TD, Lad M, Kumar S, et al. How can hearing loss cause dementia?. Neuron. 108: 401—412. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ Dawes P, Emsley R, Cruickshanks KJ et al. Hearing loss and cognition: the role of hearing AIDS, social isolation and depression. PLoS One. 10. 2015.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)e0119616
  13. ^ Maharani, A.; Dawes, P.; Nazroo, J.; Tampubolon, G.; Pendleton, N.; SENSE-Cog WP1 group (2018). „Longitudinal Relationship Between Hearing Aid Use and Cognitive Function in Older Americans”. J Am Geriatr Soc. 66 (6): 1130—1. PMID 29637544. S2CID 4780753. doi:10.1111/jgs.15363. 
  14. ^ Uchida Y,,Sugiura S,,Nishita Y, Saji N, Sone M, Ueda H Age-related hearing loss and cognitive decline—the potential mechanisms linking the two. Uchida, Y.; Sugiura, S.; Nishita, Y.; Saji, N.; Sone, M.; Ueda, H. (2019). „Age-related hearing loss and cognitive decline - the potential mechanisms linking the two”. Auris Nasus Larynx. 46 (1): 1—9. PMID 30177417. S2CID 52147362. doi:10.1016/j.anl.2018.08.010. 
  15. ^ Amieva, Hélène; Ouvrard, Camille (2020). „Does Treating Hearing Loss in Older Adults Improve Cognitive Outcomes? A Review”. J Clin Med. 9 (3): 805. PMID 32188074. doi:10.3390/jcm9030805 Slobodan pristup. 
  16. ^ Li CM,,Zhang X, Hoffman HJ, Cotch MF, Wilson MR Hearing impairment associated with depression in US adults, National Health and Nutrition Examination Survey 2005-2010. {{cite journal |author= |date=2014 |title= |url= |journal=JAMA Otolaryngol Head Neck Surg |volume=140|issue= |pages=293-302}
  17. ^ Lin F, Ferrucci L,An Y, et al. Association of hearing impairment with brain volume changes in older adults. Neuroimage. 90: 84—92. 2014.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деменција_и_губитак_слуха&oldid=27442643”