Demotsko pismo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Demotsko pismo, Ostrakon iz Ptolomejskog perioda

Demotsko pismo (od grč. δημοτικός [dēmotikós] — „narodni“) je kasni i pojednostavljeni kurzivni oblik hijeratskoga pisma koje se razvilo od severnih oblika ovog pisma korišćenog u Delti Nila. U početku je bio službeno, a kasnije opšte prihvaćeno pismo. Egipćani su ga nazivali „pisanje dokumenata“, a Kliment iz Aleksandrije ἐπιστολογραφική — „pisanje pisama“.

Izraz je prvi upotrebio grčki istoričar Herodot, razlikujući ga od hijeratskog i hijeroglifa.

Postoje tri etape demotskog pisma:

  • rano (saisko i presijsko) demotsko pismo (650. - 400. pne) koje se razvilo u Donjem Egiptu, pod faraonom Amasisom zamenilo hijeratsko i hijeroglifsko kao službeno pismo;
  • srednje (ptolemejsko) demotsko pismo (400. - 30. pne) uglavnom je korišćeno u religijske svrhe
  • kasno (rimsko) demotsko pismo (30. p. n. e. - 452) kada se povlači iz javne upotrebe.

Demotska hronika[uredi]

Demotska hronika je papirus, pisan demotskim pismom, koji je bitan za istoriju 29. i 30. dinastije. Ova hronika sadrži pseudoproročanstva i omogućava rekonstrukciju političkih događaja iz tog vremena.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]