Шумска анђелика
| Šumska anđelika | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
|
| Klasa: | Dikotiledone biljke (Magnoliopsida)
|
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Anđelike (Angelica)
|
| Vrsta: | A. sylvestris
|
| Binomno ime | |
| Angelica sylvestris | |
Šumska ili divlja anđelika, ili šumska ili divlja anđelica (lat. Angelica sylvestris), poznata i kao: angelika, anđeoski koren, anđeosko drvo, divlja pirevina, siriš i šiviz je dvogodišnja, lekovita biljka iz porodice štitarki. Podseća na kim. Dostiže visinu do 2 metra. Do 20. veka ova vrsta se koristila u ljudskoj ishrani kao povrće.
Narodni naziv[uredi | uredi izvor]
Anđelski koren, angelika, anđeosko drvo, divlja pirevina, švi...
Stanište[uredi | uredi izvor]
Anđelski koren ili anđelika češće se nalazi pored obala reka i izvora, na zabarenim terenima, u svetlim i mokrim šumama;uglavnom na planinskom području, na visinama od 1500-2500 m.Raste u severnoj, centralnoj i istočnoj Evropi,Sibiru, centralnoj Aziji.Gaji se po močvarnim mestima, uspeva na rastresitom i močvarnom zemljištu.
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Anđelski koren je višegodišnja, zeljasta, visoka, lepa i aromatična biljka. Ima krupan, kratak, repasto zadebljao mesnati rizom, dugačak je 8-12 cm i debljine 1-3 cm, iz koga izbijaju brojni adventivni koreni. Koren je smeđe do crvenkasto smeđe boje i ima bledi sekret. Miris korena je jako aromatičan i ugodan, a ukus sladunjav. Kasnije postaje oštar i gorak. Aromatični, oštar ukus daje korenu eterično ulje, kiseline valerijane i anđelike i jabučna kiselina.
Stabljika je visoka 50-100 cm, nekada i više do 2m, pri vrhu je znatno razgranata, u prizemnom delu znatno široka, gola, izbrazdana, okrugla i cevasta. Listovi su naizmenično raspoređeni, triput perasto usečeni, vrlo krupni i pri osnovi mehurasto obmotavaju stablo. Na vrhu stabljike, kao i na vrhovima organaka stoje krupne štitaste cvasti sa velikim brojem zelenkastih i otvorenih beličastih cvetova. Cvet je štitast sa zelenkastim i žućkastobelim cvastima. Ogranci štita imaju kratke, čekinjaste zaštitne listiće. Cvetovi čine zelenkastožuto-bele štitove
Cela biljka ima svojstven prijatan aromatičan miris, a ukus je najpre osladak, a zatim aromatično zaljućen.[1]
Lekovit delovi i sastav[uredi | uredi izvor]
Za lek se koristi cela biljka. Rizom se vadi pre nego što opadne lišće ili pre cvetanja. Aromatični, oštar ukus daje korenu etararsko ulje, kiseline valerijane i angelke, te jabučna kiselina. Miris i ukus angelike sličan je mošusu ili vaniliji.
Kad je reč o kultivisanoj biljci, sakupljanje sledi u prvoj, drugoj, trećoj, četvrtoj ili tek petoj godini. Korenje koje je prethodno oprano i isečeno na veće komade, suši se na suncu, ili blago zagrejanim prostorijama. Koren treba da bude suv sa karakterističnom bojom. Štitovi sa zrelim plodovima beru se u avgustu i septembru, suše na suncu, otresu i pakuju u vreće. Zdrave delove stabiljke bez cvasti koriste poslastičari.
Rizomi i korenje imaju 0.3-1% etarskog ulja (angelin), oko 6% smole, tanin, flavonoide, pektin,jabučnu kiselinu. U plodovima ima 0.5-1.5% etarskog ulja, oko 16% masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka. Glavni sastojak etarskog ulja je felandren.
Priprema, upotreba i namena[uredi | uredi izvor]
Cela biljka je lekovita. Čaj od listova anđelike greje želudac i čisti krv. U mešavini sa drugim biljkama izlučuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i čireva a pomaže i kod trbobolje, nadimanja, dizenterije, grčeva i otvorenih i zatvorenih šuljeva (hemeroide), bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lečenju kožnih bolesti i osipa.
Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Želudac „ojača“, pa može bolje da primi i prerađuje hranu. Angelika prvenstveno povećava apetit, pa je i zbog toga, između ostalog, u sastavu mnogih želudačnih čajeva.
Ekstrakt sirove biljke pomaže kod slabog varenja. Kapljice anđelike sa medom pomažu kod začepljenosti bronhija i protiv hroničnog bronhitisa.
Anđelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, anđeoski ili sveti koren dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujući korenu anđelike, tom prilikom mnoštvo se ljudi spasilo od tzv. crne smrti.
Od samlevenih plodova, rizoma i korenja, prozvodi se veoma cenjeno etarsko ulje, najviše u zapadnoj Evropi. Pored felandrena zastupljeni su pinen, ksantotoksin, jabučna i angelikova kiselina.
U rizomu ima manje ili više istih materija. Ulje se koristi u industriji za proizvodnju desertnih napitaka i pića. U medicini se korsti za lečenje većeg broja bolesti.
U odnosu na drugo lekovito bilje, anđelski koren ima prednost kod lečenja nervne napetosti, nesanice, epilepsije, zatim kod želudačno-crevnih tegoba, kao i kod narušene funkcije bubrega.[2] Kod napred pomenutih bolesti koristi se čaj: 15g. suvog usitnjenog korena prelije se sa 3dl vode, kuva se 5 minuta i odstoji 10 minuta. Pije se 3 puta dnevno.
Semenje se koristi u obliku dekokta. U apotekama se pripremaju ekstrakti, tinkture, i alkoholature.
Reference[uredi | uredi izvor]
Napomena[uredi | uredi izvor]
- Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007) stranice. Dozvolu za korišćenje materjala sa ovoga sajta možete videti ovde.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Anđelika na www.herbateka.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. септембар 2007) (језик: српски)