Дивља трешња
| Divlja trešnja | |
|---|---|
| |
| Plod divlje trešnje | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Rosales |
| Porodica: | Rosaceae |
| Rod: | Prunus |
| Podrod: | P. subg. Cerasus |
| Sekcija: | P. sect. Cerasus |
| Vrsta: | P. avium
|
| Binomno ime | |
| Prunus avium | |
Divlja trešnja (Prunus avium) je vrsta biljke iz roda Prunus, u narodu poznatija i kao crna trešnja[1] ili ptičarka.[1] Ima je u Evropi, Anatoliji, Magrebu i zapadnoj Aziji, od Britanskih ostrva[2] pa južno do Maroka i Tunisa, severno do Trondejmsfjord regiona u Norveškoj, istočno do Kavkaza i severnog Irana, sa malom izolovanom populacijom na zapadnim Himalajima.[3][4] Vrsta se široko uzgaja i u drugim regionima i postala je naturalizovana u Severnoj Americi i Australiji.[5][6][7]
Opis i ekologija[uredi | uredi izvor]
Divlja trešnja je listopadno drvo koje raste na visini od 15 do 32 m, a ima debljinu do 1,5 m u prečniku. Kora je glatka, purpurno-smeđa sa istaknutim horizontalnim sivo-smeđim lenticelama na mladim drvećima, koje postaju tamno crno-braon i vide se kao pukotine na starim drvećima. Listovi su jednostavni, jajasti do eliptični, dugi 7-14 cm i široki 4-7 cm, sa testerasto nazubljenom ivicom. Na vrhu su zašiljeni, a sa donje strane posuti su retkim, belim dlačicama. Pre opadanja listovi pocrvene. Cvetovi se formiraju u proleće, istovremeno sa formiranjem listova. Bele su boje, rastu gusto zbijeni i nagomilani, a cvast je u obliku gronje. Cvetovi su hermafroditni i oprašuju se pčelama. Zavisno od visine, divlje trešnje zru u junu, julu i avgustu. Plod je jestiva tamnocrvena koštunica. Plodovi su upadljivo sitniji i malobrojniji nego kod pitomih sorti, a nezreli su još i ponekad neprijatno gorki. Beru se tek potpuno zreli, crni meki i sočni plodovi. Imaju istančan kiselo-slatko-nagorak ukus. Od njih se, osim sokova i kompota, mogu praviti pikantni sosovi i neobični kolači sa crnom čokoladom.
Lekovitost[uredi | uredi izvor]
Trešnja jača i čisti telo, olakšava varenje, izbacuje napolje sve što ne valja. Odvar od kore smiruje i olakšava kašalj, stišava upale, naročito upaljene desni i grlo. Od peteljki se pravi čaj. Čaj od peteljki je moćan diuretik.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „USDA GRIN taxonomy”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 13. 09. 2015.
- ^ „British Trees Online”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2000. g. Pristupljeno 13. 09. 2015.
- ^ Euro+Med Plantbase Project: Prunus avium Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2012)
- ^ Den Virtuella Floran: Prunus avium (in Swedish; with map)
- ^ Atlas of Living Australia. „Prunus avium : Sweet Cherry – Atlas of Living Australia”. ala.org.au. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 09. 2015.
- ^ Calflora taxon report, University of California, Prunus avium (L.) L. sweet cherry
- ^ Flora of North America, Prunus avium (Linnaeus) Linnaeus, 1755. Sweet cherry, cerisier des oiseaux
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
