Dmitar Đorđević Veselinović

Dmitar Đorđević Veselinović
Lični podaci
Datum rođenja	1838.
Mesto rođenja	Goračići, Kneževina Srbija
Datum smrti	1894.(1894-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (55/56 god.)
Mesto smrti	Goračići, Kneževina Srbija
Umetnički rad
Polje	Klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije

Dmitar Đorđević Veselinović (1838−1894) bio je klesar iz Goračića. Jedan je od dragačevskih kamenorezaca čije je zanatsko umeće dostizalo domete umetnosti.

Potomak je porodice Veselinović, a na spomenicima se potpisivao se kao Đorđević, ponekad i kao Đoković, u znak poštovanja ocu Đorđu-Đoku, istaknutom učesniku Drugog srpskog ustanka.

Život

O životu ovog majstora malo se zna. Moguće da je klesarsko umeće učio kod znamenitog Radosava Čikiriza (1823-1864). Spomenike je izrađivao od Svetoandrejske skupštine (1858) do Goračićke bune (1893). Najviše spomenika mu je sačuvano na goračićkim grobljima, posebno na Ružičića groblju, u kojem i sam počiva:

DMITAR Veselinović

iz Goračića

1838-1894

Ovaj spomen podižu

unuci Miloš i Dragutin

Delo

U celini, dela mu odišu likovnom svežinom i ornamentalnom lepotom koja odaju izvornog majstora.

Spomenike je izrađivao u obliku stubova od peščara, koje je bojio koristeći plavu i naročito zelenu boju, pa su mu nadimku Žunja prijatelji dodavali epitet Zelenguza.

U mladosti je pretrpeo znatan uticaj Radosava Čikirza i gotovo mu je ravan u klesanju ornamentike i rozeta, malteških i kopljastokrakih krstova, a posebno oružja - kubura, pušaka kremenjača i velikih sabalja sa kićankom na balčaku. Nije bio vešt u urezivanju likivnih predstava pokojnika. Pojedine spomenike klesao je zajedno sa Glišom Dmitrićem.

U rukopisu se izdvajao od ostalih kamenorezaca - slova su mu plitka, nejednakog razmaka i veličine. Počeo je da klesari u vreme zabrane Vukovog pravopisa, pa se sve do Javorskog rata u njegovim natpisima sreću su staroslovenska slova: Я, Ю , tvrdi znak, a pogotovo starostavno İ, po kome je prepoznatljiv.

Na spomenicima se potpisivao sa:

Majstorija i izrada Dmitra Đorđevića

Pisa Dmitar Đorđević iz Goračića svojeručno

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Epitafi

Natpise je najčešće počinjao uobičajenim: Ovde počiva telo blaženo upokojenog raba Božieg.

Tvorac je originalnih epigrafskih sastava u kojima često koristi starosavne reči: žitelj, blaženo upokojeni, blagorodni, pročitanije itd. Prepoznatljiv je po majstorskim urezima dugih, „poetski ponesenih” tekstova u kojima se ugledao na narodnu epiku:

Spomenik ocu Đorđu Veselinoviću (†1846) (Goračići – Ružičića groblje)

Ovde počiva Rab Boži

ĐORĐE VESELINOVIĆ

koi poživi 60 : g

a umre 27 M : u 1846

Bog damu dušu prosti

1816 leto

Kada e na Čačku

narodna slava sinula

i Srbija sa sebe lance skinula

i ćaja pašina sila pokisla

i Srbija turke potisla

tada e pokojni Đorđe

dopao o[d] turski pušaka 7 rana

a pomenuga kamenorezac Dmitar

i Lazar sinovi ego

svoim trudom 1867

Spomenik Petru Jakovljeviću (†1867) (Goračići – Jakovljevići)

Priđi bliže : mili rode :

i pročitai : podpis : ovde :

koi : pokazue : krasnog : mladića :

PETRA : JAKOVLEVIĆA

preselise u večnu kuću :

u najlep : cvetu od : 18 : godi :

svome rodu : na veliku žalos

u: 1867 g.

zovni mene : moja slatka maiko

zovni mene da sam kod tebe

ovai bileg : podigošemu :

milan i radosav čiče

i miloš : otac ego

za večni spomen

a podpisa : dm[itar] đo[rđević]

Spomenik Jevremu Careviću (†1867) (Goračići – Sjeničića groblje)

O ljubezni slatki rode

pročitajte podpis ovde

koi pokazue.

blaženoupokoenog raba božieg :

krabrog Srbina

EVREMA Carevića

žitela goračkog :

presedatela cele opštine goračke :

koie od svoeg rođena

42 g. živio a od Hrista (...)

1867. (...) maja

blaženost sa večnostiu promenio.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podiže

blagodarna supruga [Stamena]

svome : mužu : za večni spomen

u 1868. god.

i za naše verno ljubavno živovane

za 20. godina.

Prosti Eko i Bog da te prosti.

Pisa Mitar : đorđević s.r.

Spomenik Đorđu Pandureviću (†1867) (Lisa – Šulubure)

Priđi bliže mili rode

te pročitaj ovaj nadgrobni spomen

gdi počiva Rab Boži

ĐORĐE

ožalosti svoga oca

Sretena Pandurevića

i maike Anđelije

u S : Lise

i koi česno i pošteno

poživi 21 god :

i pretavise u večnost

u najlepšem cvetu

na veliku žalost rodu svom

27 noembra u 1867 G.

Ovai spomen podižemu

Sreten ožalošćeni otac

i Vasilie čiča : sa Anđeliom :

teško ucveljenom majkom Đorđevom

Pisa dmitar đorđević iz S. Goračića

i Glišo Dmitrić iz Kotraže

Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1871) (Goračići – Čergovište)

Ovde počiva :

rab boži :

VIĆENTIJE Stevanović

vodnik I : klase narodne : vojske :

koi : verno : i usrdno

4 : godine kniaza

i otečestvo : služio :

Poživi 31 : g.

umre : 5-og dec. u 1871 : g.

Ovai znak podigoše mu

Sreten Jovan i Kosta

poštovana braća

i Miloe edini sin : Ego

u 1878 g.

Spomenik Vladimiru Stevanoviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak

pokazue krabrog : Srbina

VLADIMIRA Stevanovića

voinika III klase

koie na Pazaru 24 juna 1876 god

braneći se: od turaka poginuo :

Bog da mu dušu prosti.

Ovai : bileg : udarišemu :

Ružica : supruga :

i Radomir

edini sin ego

u 1880 go.

Spomenik Luki Terziću (†1877) (Goračići – Sjeničića groblje)

IS HS NI KA

Priđi bliže : srbski rode :

i pročitai podpis : ovde :

koi pokazue : krabrog : Srbina

LUKU Terzića :

koi poživi 28 g.

a pogibe : n[a] Kuršumliji

26g decembra : u 1877 g.

kao vredan voinik I klase

narodne voiske.

boreći se : sa turcima

a : braneći : sebe i srbsku slavu

a saranise u Aleksincu

a spomenuga Marko Doman[ović]

[i] Jelena supruga ego.

Dva mladenca pokoinog Luke

što pogibe od dušmanske ruke

MILKA

umre u petoi godini

a MILENKO

od godine dana u 1876 g.

Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići – Jakovljevići)

Ovde tiko počiva raba Božija

CMILjKA

supruga poč. Miloša Jakovlevića.

iz ovog sela goračića

a koja česno i pošteno

poživila 48 godina,

a prestavila se u Vječni Život

10-tog avgusta u 1881 god

Bog daioi dušu prosti

ovaj nadgrobni spomen

podiže njen dever radosav

iz poštovanja

i njen sin Tiosav

1881

pisa Dmitar Đoković

i Glišo Dmitrić

Spomenik Sretenu Stevanoviću (†1890) (Goračići – Čergovište)

Ovde

pred ovim dičnim spomenom

tiko počiva blaženo upokoeni

rab: boži

SRETEN M: STEVANOVIĆ

uvaženi građanin

i bivši kmet ovog sela goračića

zemljodelac velikoradnij

koi česno poživi 60 godina

prestaviose :

3-ćeg noembra u 1890 godine

Bog da mu dušu prosti

A ovaj mu nadgrobni znak podiže

brat kosta i miloe sinovac

kogae pokojnik naslednikom zvao

Er on: nije poroda imao

pisa kamenorezac

Dmitar : V[eselinović] Đorđević sr

Literatura

• Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir. 
• Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
• Marinković, Radovan M; Marinković, Zoran (2015). Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice. Guča: Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-15-1. 
• Dragačevo : naselja, poreklo stanovništva, običaji. Beograd: Službeni glasnik : SANU. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
• Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Stevanović, Miloje; Stevanović, Momčilo (2011). Rodoslovlje Stevanovo. Gornji Milanovac: Lio. ISBN 978-86-83697-97-7. 
• Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2017). Kameni pamćenici Goračića : [epitafi na spomenicima]. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-28-1. 
• Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.