Dmitro Jaroš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dmitro Jaroš
Dmitro Jaroš 1910. godine
Lični podaci
Puno imeDmitro Anatolijovič Jaroš
Datum rođenja(1971-09-30)30. septembar 1971. (52 god.)
Mesto rođenjaDnjeprodzeržinsk, Ukrajinska SSR, SSSR
Državljanstvoukrajinsko
Religijagrkokatolicizam
UniverzitetDržavni pedagoški univerzitet u Drogobiču
Zanimanjeaktivista, političar, vojni komandant
27. novembar 2014. — 29. jul 2019.

Dmitro Anatolijovič Jaroš (ukr. Дмитро Анатолійович Я́рош; Dnjeprodzeržinsk, 30. septembar 1971) jeste ukrajinski aktivista, političar, bivši lider neonacističke organizacije Desni sektor i bivši komandant paravojske Ukrajinski dobrovoljački korpus.

Bio je poslanik u Vrhovnoj radi od 27. novembra 2014. do 29. jula 2019. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 30. septembra 1971. godine u Dnjeprodzeržinsku (danas Kamjanske), Ukrajinska SSR, SSSR. Jaroš je rusofoni Ukrajinac, što znači da mu je maternji jezik ruski, iako je etnički i nacionalni Ukrajinac. U mladosti je bio član Mladih pionira i Komsomola.[1] Po rođenju kršten je u Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, a 1994. godine je prešao u Ukrajinsku grkokatoličku crkvu.[2]

Godine 1989. pridružio se Narodnom pokretu Ukrajine. Od 1989. do 1991. godine služio je u Vojsci SSSR.[3] Nakon raspada SSSR pridružio se ekstremističkoj organizaciji Trizub.[4]

Diplomirao je na Državnom pedagoškom univerzitetu u Drogobiču 2001. godine.[5]

Izabran je za lidera Trizuba 2005. godine, a u oktobru 2010. godine pokušao je da stvori ujedinjeni ukrajinski nacionalistički pokret.[5]

Tokom Evromajdanskih demonstracija početkom 2013. godine, Trizub je postao glavni činilac novoformiranog Desnog sektora, koalicije neonacistički orijentisanih nacionalističkih organizacija i stranaka.[6] Desni sektor je učestvovao na nasilnim demonstracijama protiv predsednika Viktora Janukoviča.

Bio je kandidat za predsednika Ukrajine na izborima 2014. godine. Osvojio je 0,7%.[7] Na parlamentarnim izborima 2014. godine, kao član Desnog sektora, izabran je za poslanika u Vrhovnoj radi Ukrajine.[8]

Učestvovao je u ratu u Donbasu kao komandant Ukrajinskog dobrovoljačkog korpusa. Ranjen je u Drugoj bici za Donjecki aerodrom.[9] Početkom 2015. godine, Ministarstvo odbrane Ukrajine je objavilo da je Jaroš imenovan za savetnika načelnika generalštaba Viktora Muzenka i da će Ukrajinski dobroboljački korpus biti integrisan u Oružane snage Ukrajine.[10]

U februaru 2016. godine osnovao je novu organizaciju Vladina inicijativa Jaroša.[11] U novu organizaciju se pridružilo 20% članova Desnog sektora.[12]

Dana 2. novembra 2021. godine imenovan je za savetnika glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnjeg, ali je ubrzo dobio otkaz.[13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Яroš: Я buv і “oktяbrьonkom”, і pіonerom, і komsomolьcem”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-05-23. 
  2. ^ „Ortodoksalьniй shіdnяk. Dmitro Яroš pro vibori, vійnu, strahi, smertь, raй ta Putіna”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-05-23. 
  3. ^ IVONA.UA (2014-05-15). „Istoriя lюbvi Dmitriя Яroša: Ženu prяčet, a deteй pokazыvaet”. IVONA.UA. Pristupljeno 2022-05-23. 
  4. ^ „Ot Maйdana do voйnы s Rossieй”. Rosbalt (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-05-23. 
  5. ^ a b „Dmitriй Яroš - biografiя, kompromat, dosьe, foto, novosti - Korrespondent”. korrespondent.net. Pristupljeno 2022-05-23. 
  6. ^ „Ukraine: Far-Right Leader Dmitri Yarosh Ready for Armed Struggle | TIME.com”. web.archive.org. 2014-02-05. Arhivirano iz originala 05. 02. 2014. g. Pristupljeno 2022-05-23. 
  7. ^ „Poroshenko wins presidential election with 54.7% of vote - CEC < News < Home”. web.archive.org. 2014-05-29. Arhivirano iz originala 29. 05. 2014. g. Pristupljeno 2022-05-23. 
  8. ^ „Central Election Commission - 2012-2013”. web.archive.org. 2014-10-29. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 2022-05-23. 
  9. ^ „Right Sector's leader Yarosh wounded near Donetsk - Jan. 21, 2015”. KyivPost. 2015-01-21. Pristupljeno 2022-05-23. 
  10. ^ „Poroshenko endorses referendum on federalisation of Ukraine”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-04-06. Pristupljeno 2022-05-23. 
  11. ^ „Stratfor: The World's Leading Geopolitical Intelligence Platform”. worldview.stratfor.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-23. 
  12. ^ „Yarosh launches a new movement, leaves Right Sector - Feb. 22, 2016”. KyivPost. 2016-02-22. Pristupljeno 2022-05-23. 
  13. ^ „Genštab ne zіznaєtьsя pro rolь Яroša. Toй proіnspektuvav svoю dobrovolьču armію”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-05-23. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дмитро_Јарош&oldid=27393086”