Dobrotska čipka

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dobrotska čipka
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region Crna Gora
PredlagačUprava za zaštitu kulturnih dobara
Datum upisa2013.godina

Dobrotska čipka je vrsta čipke koja potiče iz Dobrote, naselja u Bokokotorskom zalivu, u neposrednoj blizini Kotora. Jedinstvena je u načinu izrade i priznata kao takva u svetskim naučnim i kulturnim krugovima. Na velikoj izložbi u Beču 1910. godine nagrađena je ovom čipkom ukrašena cacara- jedinstvena kapa koju su nosile udovice, a koja potiče iz 15. veka.

Veština izrade Dobrotske čipke prenosila se generacijama, od 12. do 20. veka. Ova čipka u Dobrotu dolazi iz Venecije preko Dalmacije. Ne zna se ko je doneo, da li je to bio pomorac, trgovac ili žena umetnica. Vezilje dobroćanke, svojim umećem oplemenile su uzorke venecijanske čipke i stvorile svoje prepoznatljivo delo. Ova veština je 2013. godine proglašena za Nematerijalno kulturno nasleđe Crne Gore.[1]

Tehnika izrade dobrotske čipke[uredi | uredi izvor]

Pri izradi dobrotske čipke ne koristi se heklica sa kukicom već obična igla za ručno šivenje. Radi se ne vrhom već ušima jedne igle i jednim koncem na lanenom platnu, čupajući tkaninu. Pokreti ruke su kretanje igle pri vezu, pa otud i ime dobrotski vez.

Vezilja je birala vreme i prostor rada čipke. U proleće, leto i jesen vezla je u ranim jutarnjim satima, na balkonima i terasama a zimi bi tražila odgovarajuću svetlost pored prozora. Radila je dva do tri sata dnevno, jer je belina čipke umarala njene oči. Motive je uzimala iz prirode i radila uvek samo jedan motiv na jednom radu.[2]

Dobrotska čipka u istoriji i tradiciji[uredi | uredi izvor]

Dok je čekala supruga, verenika ili oca koji je plovio dalekim morima i okeanima, dobroćanka je čuvala kuću i ukrašavala peškire i marame čipkom u koju je bila utkana njena briga, ljubav, bol, zabrinutost. Peškir je bio za muškarca koji dolazi sa daleke plovidbe a maramau je radila za sebe.

Marama i peškir se čuvaju za njihove poslednje dane. Njima se prekrivalo lice pokojnika, a posle sahrane marama ili peškir poklanjali su se crkvi.

Vešte ruke vezilja ukrašavale su raskošnom dobrotskom čipkom i svoje domove a i bele košulje svog domaćina. Pečat svoje duše ostavile su i na odelu člana Bokeljske mornarice.[1]

Dobrotska čipka danas[uredi | uredi izvor]

Sestre Anđica Đurović i Pinu Latković,poznate vezilje dobrotske čipke, završile su Domaćinsku školu Kola srpskih sestara, početkom 20. veka. Učiteljica im je bila Borka Milošević iz Kotora. Njihovo životno delo oltarnik izvezen za crkvu Blaženog Gracije na Mulu, bio je predstavljen 1976. godine u Parizu, na izložbi čipke. Oltarnik je izdvojen kao najbolji rad.

Profesorka Nadežda-Nada Radović o dobrotskoj čipki[uredi | uredi izvor]

Profesorka srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti u penziji Nadežda Radović iz Dobrote, kaže da je dobrotska čipka „čudesan vez ljudske duše i prirode”.

Rođena je u Kotoru, živi u Dobroti gde se je kao dete susrela sa dobrotskom čipkom. Nakon završenog fakulteta počinje da radi u svojoj struci i sasvim slučajno upoznaje poslednju živu ženu koja je radila dobrotsku čipku, Anđicu Đurović. Nadežda je od Anđice naučila veštinu izrade dobrotske čipke i od 1964.godine i sama izrađuje čipke. „Brzo sam naučila da čipkam. To se može brzo naučiti samo ako želite da naučite. Kada vidite rezultat rada, ako za jedan cantimetar punog veza treba od pet do šest sati, a za mrežasti dio treba dva sata onda vam je jasno.” U želji da prikaže lepotu i specifičnost dobrotske čipke, Nadežda je priređivala izložbe a od 2000.godine na izložbama u Kotoru, Perastu, Tivtu, prikazuje svoje radove.[3]

Poštujući originalnost dobrotske vezilje, Nadežda je uradila nešto što do tada nije urađeno ovim vezom:

  • Prvu kotorsku priču, deset minijatura - detalji sakralnih spomenika Kotora, Dobrote, Mula i Budve.
  • Drugu kotorsku priču, sedam minijatura - detalji kotorskih pjaca i obale.[4]

Milena Mila Moškov - o čipkarstvu i stvaranju slika od „bisernih niti”[uredi | uredi izvor]

Svojom veštinom i strpljivim radom, Milena Mila Moškov, svestrana umetnica, stvara tanane i čarobne slike od „bisernih niti”. Veštinu izrade dobrotske čipke, prenosi na mlađe polaznice, baš onako kao što je naučila od svoje majke. Za besprekornu izradu čipke, Milena biranim rečima prenosi energiju, znanje, preciznost i strpljenje.[5]

Riznica Dobrotske čipke[uredi | uredi izvor]

Don Gracije Ivanović, narator i čuvar riznice crkve Sv. Eustahija u Dobroti, obogaćivao je i sređivao komade dobrotske čipke. U riznici je odredio posebno mesto, metalne ladice, u kojima se čuva 130 komada čipke koja datira iz 14. veka. Sa tajnama ove riznice, don Gracije Ivanović, upoznaje naučnicu, etnologa Marijanu Gušić. Dozvolio joj je da slika, crta, premerava, zapisuje. Dr Marijana Gušić svoju naučnu obradu objavila je u „Cetinjskom glasniku” 1980. godine, knjiga 13. Da bi se dobrotska čipka sačuvala za nove generacije, potrebno je obezbediti posebne uslove sa odgovarajućim osvetljenjem, temperaturom i bez vlage.[1]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Pomorski muzej u Kotoru čuva narodnu nošnju kao eksponat posebne vrednosti.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v bokanews.me. „Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak?”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2016. g. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  2. ^ 12 vjekova Bokeljske mornarice. Kotor: Bokeljska mornarica 809. 2013. str. 138. ISBN 978-9940-9216-3-7. 
  3. ^ „Vesna-i-jasna-o-cipki-koja-se-stvara-ni-iz-cega-o-bodu-u-vazduhu/”. 
  4. ^ 12 vjekova Bokeljske mornarice. Kotor: Bokeljska mornarica 809. 2013. str. 139. ISBN 978-9940-9216-3-7. 
  5. ^ pobjeda.me. „mestrina-od-dobrotske-cipke”. Pristupljeno 9. 10. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добротскa_чипкa&oldid=26868942”