Црногорска народна ношња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мушка народна ношња из Црне Горе и Херцеговине
Црногорска капа

На народну ношњу Црне Горе су се одразили разни културни утицаји и етничке разлике. Било је неколико типова мушке и женске ношње, а највећа разлика у одевању је између приморја и унутрашњости. Народне ношње су биле обележје појединих крајева. Употребљавале су се до двадесетих година XX века. У новије време најчешће се облаче на смотрама фолклора и ређе на свадбама. Углавном се чувају као музејски експонати.

Најраспрострањенија је црногорска народна ношња. Постојале су две врсте: старија од домаћег сукна и новија од чоје (свите). Сукнена ношња се масовно носила до почетка XIX века, а свитену су носили владари, властела и племенски главари, нешто касније и остали, али само у свечаним приликама. Сукнену ношњу су израђивале жене на селу, а свитену терзије по градовима.

Мушка свакодневна ношња[уреди]

Црногорска капа се првобитно израђивала од пустине или белог сукна, а касније од црвене свите која је около покривена црном свилом. Кошуља се тек почиње носити са увозом платна. Преко кошуље се носио џамадан израђен од домаћег сукна, памучне тканине или црвене чоје. Горње гаће (димије) израђивале су се од домаћег сукна, црне чоје или црног дебљег платна. Опасавао се вунени или памучни појас, дуг 5—6 m, широк 15 cm. Око листова ногу закопчавале су се вунене доколенице, а носиле су се вунене чарапе и опанци од воловске коже урађени опутом или канапом (шпагом). Зими се преко ове одеће носио гуњ, који се израђивао од белог домаћег сукна који се спреда није закопчавао. Око паса се стављао кожни силав, преко њега црвени вунени појас, а на којем се обавезно носило оружје.

Свечано одело[уреди]

Свечано (свитно или златно) одело су раније носили имућнији, а касније остали слојеви друштва. Капа и кошуља су су биле свакодневне. Џамадан је од црвене свите, украшен златном жицом на прсима, око врата и на рукавима, гуњ од беле свите истих облика као и сукнени, а јелек од црвене, без рукава, сав украшен свиленим или златним гајтнима и срмом. На јелек су пришиване токе разне израде. Душанка се израђивала од црвене свите, са висећим рукавима, дуга око појаса, раскошно украшавама китама од срме, гајтанима и златним жицама низ прса, око врата и рукава. То је најраскошнији део црногорске ношње који су носили и младићи. Долама је од зелене свите, истог кроја као и гуњ, украшена око врата и џепова срмом или црвеном свилом. Горње гаће, кроја као и свакодневне, израђене су од плаве свите и украшене срмом око џепова. Свилени појас трамбулос дуг 6 m, широк 90 cm, опасавао се преко кожмог силава (колана), у којем се редовно носило оружје.

Женска ношња[уреди]

Женска ношња се временом мењала, нарочито материјал за њену израду. Крој и називи су исти за свакодневну и свечану ношњу. Свечана ношња се израђивала од бољег материјала и раскошно се украшавала. Девојке су носиле кацицу сличну мушкој или фацулет или су ишле гологлаве. Жене су носиле лепо рађен (чипкаст) свилеми вео (вел), који је био причвршћен за плетенице и падао је низ леђа. Кошуља је рађена од свиле или ћенара са златним ошвицима. Девојке и и невесте су поврх кошуље облачиле долактицу (рукави до лаката), од црвене или љубичасте свиле и украшену срмом око рукава и дуж отворених рубова, а старије жене златну јакету са рукавима, раскошно украшену срмом. Поврх долактице, односно јакете, носио се корет (зобун) од отворено-зелене свиле, брз рукава, украшен разним орнаментима. Раша, котула (сукња) израђивала се од свиле или платна. Преко раше се носио футо, траверса (кецеља) од црне свиле. Као зимски огртач носио се свилени шал са ресама. Све жене су носиле фабричке чарапе и ципеле или домаће опанке.

Од накита девојке су носиле ђердан и брош, а жене по неколико прстена и ћемер око паса.

Остале ношње[уреди]

Поред црногорске ношње (мушке и женске) било је више врста народних ношњи карактеристичних за поједини крај или место. Карактеристичне су мушке: бокељска, рисанска, ораховачка, луштичка, грбаљска и спичанска. Изузев добротске и паштровске ношње, све су биле сличне црногорској или херцеговачкој ношњи. Због климатских услова код њих је материјал био лакши, а украшавање под млетачким утицајем (касније италијанским), док се на црногорској ношњи осећао утицај Оријента.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Текст Жарка Перовића, секретара ЦАНУ, Титоград у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1984.